Pri\u0161tina, 3. septembar 2026. 08:33<\/p>\n
Nedostatak pouzdanih informacija o mogu\u0107im lokacijama grobnica i pristup vojnim arhivama Srbije ponovo su otvoreni kao klju\u010dna pitanja u procesu tra\u017eenja nestalih sa Kosova. Delegacija komisije kosovske vlade za nestala lica i udru\u017eenja porodica nestalih o tome je razgovarala u sedi\u0161tu Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta u \u017denevi, uz obele\u017eavanje Me\u0111unarodnog dana \u017ertava prisilnih nestanaka i nakon vi\u0161enedeljnih iskopavanja u Zubinom Potoku, gde su tokom avgusta prona\u0111eni ostaci za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe.<\/p>\n
Delegacija Vladine komisije za nestala lica i predstavnici udru\u017eenja porodica nestalih posetili su sedi\u0161te Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) u \u017denevi, saop\u0161tila je ve\u010deras Komisija.<\/p>\n
Razgovarali su sa Kristinom Imbah fon Arks, saradnicom za operacije za\u0161tite za Evroaziju, i Florijanom fon Kenigom, savetnikom u Centralnoj agenciji za tra\u017eenje i Centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za nestale osobe.<\/p>\n
Delegacija iz Pri\u0161tine predstavila je dosada\u0161nji napredak u procesu tra\u017eenja nestalih, ali i probleme za koje tvrdi da i dalje usporavaju taj proces.<\/p>\n
Posebno su izdvojili nedostatak pouzdanih informacija o mogu\u0107im lokacijama grobnica.<\/p>\n
\u201eU slu\u010daju rata na Kosovu, to je povezano i sa nedostatkom saradnje Srbije i onemogu\u0107avanjem pristupa njenim vojnim arhivama\u201c, navela je Komisija.<\/p>\n
U saop\u0161tenju nije precizirano na koje konkretne arhive ili dokumenta se ovaj put zahtev odnosi.<\/p>\n
Razmena podataka sa MKCK i me\u0111unarodne arhive<\/p>\n
Na sastanku je, kako je saop\u0161teno, posebno istaknuta dosada\u0161nja saradnja MKCK i Vladine komisije u razmeni podataka.<\/p>\n
Komisija navodi da je tokom poslednjih godina deo rada bio usmeren i na analiti\u010dke izve\u0161taje sastavljene na osnovu podataka iz me\u0111unarodnih arhiva, te da je takva saradnja dovela do napretka u pojedinim slu\u010dajevima.<\/p>\n
Razgovaralo se i o daljoj ulozi MKCK, u trenutku kada kosovske institucije govore o prelasku procesa tra\u017eenja nestalih u njihovu \u201epunu nadle\u017enost\u201c.<\/p>\n
Dvadeset sedam godina nakon rata, delegacija je sa predstavnicima MKCK razgovarala o daljem unapre\u0111enju zakonskog okvira, pravima porodica nestalih, razmeni iskustava sa dr\u017eavama koje su pro\u0161le kroz ratove, kao i o dokumentovanju i memorijalizaciji nestalih.<\/p>\n
Boravak u \u017denevi bio je deo aktivnosti povodom Me\u0111unarodnog dana \u017ertava prisilnih nestanaka. Dva dana ranije, Komisija je tamo organizovala i okrugli sto o nestalima, na kojem su u\u010destvovali predsedavaju\u0107i Komisije Agron Limani, rukovodilac njene jedinice Ku\u0161trim Gara i predstavnici porodica nestalih.<\/p>\n
Limani je tada naveo precizniji podatak \u2013 da se 1.564 osobe i dalje vode kao nestale u vezi sa ratom na Kosovu \u2013 i poru\u010dio da potraga ne mo\u017ee prestati protokom vremena. Zatra\u017eio je nastavak pretraga, pribavljanje novih informacija, otvaranje relevantnih arhiva institucija Srbije, kao i ve\u0107u upotrebu ekspertize i tehnologije u procesu tra\u017eenja.<\/p>\n
Dana\u0161nje insistiranje na informacijama o potencijalnim grobnicama usledilo je nakon gotovo \u010ditavog avgusta tokom kojeg su trajala iskopavanja na podru\u010dju Zubinog Potoka.<\/p>\n
Na tri lokacije \u2013 dve u Maloj Kaludri i jednoj u Jabuci \u2013 prona\u0111eni su i ekshumirani posmrtni ostaci za koje kosovske institucije procenjuju da pripadaju najmanje 23 osobe.<\/p>\n
Na prvom lokalitetu u Maloj Kaludri procenjeno je da su prona\u0111eni ostaci 13 osoba, u Jabuci najmanje \u010detiri, a na drugoj lokaciji u Maloj Kaludri najmanje jo\u0161 \u0161est. Kona\u010dan broj, kao ni identitet, jo\u0161 nisu potvr\u0111eni i zavise od zavr\u0161etka forenzi\u010dkih i DNK analiza.<\/p>\n
Istraga se tokom avgusta postepeno \u0161irila. U Jabuci su po\u010detkom meseca prona\u0111eni ostaci najmanje \u010detiri osobe, potom je otvorena i tre\u0107a lokacija, za koju je kasnije potvr\u0111eno da se tako\u0111e nalazi u Maloj Kaludri.<\/p>\n
Kosovski premijer u tehni\u010dkom mandatu Aljbin Kurti 24. avgusta povezao je broj od najmanje 23 prona\u0111ene osobe sa takozvanom \u201egrupom intelektualaca\u201c \u2013 23 Albanca nestala 19. aprila 1999. godine. Istovremeno je naglasio da identifikacija jo\u0161 nije zavr\u0161ena i ponovo zatra\u017eio od Srbije otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.<\/p>\n
Sli\u010dan zahtev tokom avgusta ponavljao je i vr\u0161ilac du\u017enosti ministra unutra\u0161njih poslova D\u017eeljalj Sve\u010dlja, koji je pronalaske u Zubinom Potoku povezivao sa potrebom otvaranja ratnih arhiva Srbije i dostavljanja informacija o lokacijama nestalih.<\/p>\n
Najmanje deset ko\u0161tanih uzoraka poslato je na DNK analizu u Hag, a porodice 23 nestalih obi\u0161le su 28. avgusta lokaciju u Maloj Kaludri, koju kosovske institucije sada nazivaju \u201elokacijom masovne grobnice\u201c. I tada je nagla\u0161eno da tek DNK analiza treba da poka\u017ee kome prona\u0111eni ostaci pripadaju.<\/p>\n
Me\u0111utim, informacije o mogu\u0107oj grobnici u Maloj Kaludri nisu se pojavile tek tokom ovogodi\u0161njih iskopavanja. Prema ranije objavljenim podacima i dokumentaciji na koju je tokom avgusta ukazivao Fond za humanitarno pravo, saznanja o mogu\u0107em mestu ukopa na ovom podru\u010dju postojala su godinama: trag se vezuje za iskaz dat jo\u0161 2003. godine, dok se Mala Kaludra kao potencijalna lokacija pominjala i u kasnijoj dokumentaciji.<\/p>\n
Me\u0111unarodni dan nestalih: Vi\u0161e od 1.500 nere\u0161enih slu\u010dajeva<\/p>\n
Samo dva dana kasnije, 30. avgusta, Me\u0111unarodni dan \u017ertava prisilnih nestanaka ponovo je otvorio pitanje vi\u0161e od 1.500 ljudi \u010dija sudbina jo\u0161 nije rasvetljena.<\/p>\n
UNMIK je tada saop\u0161tio da se vi\u0161e od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u vezi sa sukobom na Kosovu i poru\u010dio da \u017ertve i njihove porodice moraju ostati u centru procesa, uz nastavak saradnje i razmene informacija izme\u0111u strana.<\/p>\n
Istog dana Misija OEBS-a na Kosovu upravo je najnovije pronalaske u Zubinom Potoku navela kao primer va\u017enosti nastavka potrage, pozivaju\u0107i nadle\u017ene institucije na punu saradnju \u2013 od razmene informacija i pretraga terena do ekshumacija i forenzi\u010dkih ispitivanja.<\/p>\n
Vr\u0161iteljka du\u017enosti predsednice Kosova Aljbuljena Had\u017eiju ponovo je pozvala Srbiju da otvori arhive, dok je Kurti pozvao me\u0111unarodnu zajednicu da izvr\u0161i sna\u017eniji pritisak na Beograd u vezi sa tim zahtevom.<\/p>\n
Sa druge strane, Beograd odbacuje tvrdnje da ne sara\u0111uje u procesu tra\u017eenja nestalih. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i direktor te kancelarije Petar Petkovi\u0107 tokom avgusta tvrdili su da je Beograd postupao po zahtevima Pri\u0161tine za proveru potencijalnih lokacija, dok kosovska strana, prema njihovim navodima, nije omogu\u0107ila proveru osam lokacija na Kosovu za koje postoje saznanja da bi mogle da kriju posmrtne ostatke Srba i drugih nealbanaca.<\/p>\n
Prema podacima koje je tada iznela Kancelarija za KiM, 562 Srba i drugih nealbanaca i dalje se vode kao nestali. Beograd je zato insistirao da se pitanje saradnje i pristupa informacijama ne postavlja samo kao zahtev prema Srbiji, ve\u0107 obostrano.<\/p>\n
Pitanje arhiva ve\u0107 mesecima u dijalogu<\/p>\n
Zahtev za pristup arhivama nije nov.<\/p>\n
Kosovski glavni pregovara\u010d Agron Bajrami po\u010detkom avgusta ponovo je pisao specijalnom predstavniku EU za dijalog Peteru Sorensenu, tra\u017ee\u0107i da Evropska unija od Srbije zahteva sprovo\u0111enje obaveza iz Deklaracije o nestalim osobama, uklju\u010duju\u0107i pristup dokumentaciji koja bi mogla pomo\u0107i u pronala\u017eenju nestalih.<\/p>\n
Beograd i Pri\u0161tina Deklaraciju o nestalim osobama usvojili su u maju 2023. godine. Dokument, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111a pristup svim dostupnim informacijama i dokumentima koji bi mogli doprineti utvr\u0111ivanju sudbine nestalih, uz tretiranje svih kategorija nestalih sa jednakim prioritetom.<\/p>\n
Po\u010detkom ove godine, posle dugog zastoja, prvi put je u trilateralnom formatu sazvana i Zajedni\u010dka komisija Beograda i Pri\u0161tine za primenu te Deklaracije.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 3. septembar 2026. 08:33 Nedostatak pouzdanih informacija o mogu\u0107im lokacijama grobnica i pristup vojnim arhivama Srbije ponovo su otvoreni kao klju\u010dna pitanja u procesu<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":63976,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-63975","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n