Pri\u0161tina, 19. avgust 2026. 11:53<\/p>\n
Geneti\u010dka, geosocijalna i univerzalisti\u010dka perspektiva predstavljaju polazi\u0161ta iz kojih ameri\u010dki lingvista Brajan D\u017eozef razra\u0111uje svoje predavanje u okviru Seminara albanskog jezika, knji\u017eevnosti i kulture u Pri\u0161tini. Profesor emeritus Univerziteta Ohajo i lingvista svetskog renomea predstavio je studiju koja, izme\u0111u ostalog, pokazuje kako albanski jezik pru\u017ea informacije o indoevropskoj lingvistici, ali i o rekonstrukciji ove jezi\u010dke porodice.<\/p>\n
Postoje tri perspektive kroz koje albanski jezik pru\u017ea informacije o indoevropskoj lingvistici, ali i o rekonstrukciji ove porodice. Geneti\u010dka, geosocijalna i univerzalisti\u010dka perspektiva predstavljaju polazi\u0161ta iz kojih ameri\u010dki lingvista Brajan D\u017eozef razra\u0111uje svoje predavanje u okviru Seminara albanskog jezika, knji\u017eevnosti i kulture u Pri\u0161tini.<\/p>\n
U predavanju \u201e\u010cas Red\u017eepa Ismajljija\u201c, koje se odr\u017eava u sali \u201eIdriz Ajeti\u201c, u \u010dast dvojice stubova albanologije, D\u017eozef je predstavio temu \u201eTri perspektive albanskog jezika \u2013 albanski kao indoevropski jezik, albanski kao balkanski jezik i albanski kao ljudski jezik\u201c.<\/p>\n
Profesor emeritus Univerziteta Ohajo, lingvista svetskog renomea, rekao je da svaki ljudski jezik, kao predmet prou\u010davanja, istra\u017eiva\u010du pru\u017ea najmanje tri na\u010dina da sagleda nau\u010dni doprinos koji mo\u017ee da pru\u017ei. Prema D\u017eozefu, koji je doktorirao na Harvardu 1978. godine, albanski nije izuzetak i tako\u0111e pru\u017ea istu vrstu trostrukog pogleda.<\/p>\n
\u201eGeneti\u010dka\/genealo\u0161ka perspektiva: albanski kao indoevropski jezik i, samim tim, kao deo porodice indoevropskih jezika; on nam pru\u017ea informacije o indoevropskoj lingvistici i rekonstruisanom po\u010detnom obliku ove porodice, protoindoevropskom jeziku, \u010dime pro\u0161irujemo znanje o tome kako se jezici menjaju tokom vremena\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Govore\u0107i o geosocijalnoj perspektivi, rekao je da albanski, kao balkanski jezik i, samim tim, kao deo \u201eBalkan Sprachbunda\u201c, pru\u017ea informacije o istorijskoj sociolingvistici Balkana i na taj na\u010din poma\u017ee boljem razumevanju jezi\u010dkog kontakta uop\u0161te.<\/p>\n
Kada je re\u010d o univerzalisti\u010dkoj perspektivi, D\u017eozef je rekao da albanski, kao ljudski jezik i, samim tim, kao jezik od zna\u010daja za razvoj razumevanja univerzalne gramatike i jezi\u010dke tipologije, poma\u017ee u proveri granica pojma \u201emogu\u0107eg ljudskog jezika\u201c.<\/p>\n
\u201eMoj cilj ovde danas jeste da dam primere na\u010dina na koje ove razli\u010dite perspektive o albanskom jeziku osvetljavaju na\u0161e razumevanje kako samog albanskog jezika, tako i razli\u010ditih oblasti lingvistike\u201c, rekao je D\u017eozef, koji je, kada je re\u010d o zna\u010daju ovogodi\u0161njih istra\u017eiva\u010da na Seminaru, prvi.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, va\u017ean doprinos albanskog jezika indoevropskoj lingvistici i razumevanju oblika prajezika povezan je sa rekonstrukcijom nekoliko suglasnika. Kao primer naveo je palatalno \u201e*\u1e31\u201c, velarno \u201e*k\u201c i labiovelarno \u201e*k\u02b7\u201c. Pro\u0161iruju\u0107i primer, rekao je da se podudarnosti koje uklju\u010duju ove glasove dele u tri jasno uo\u010dljive grupe, u istom fonolo\u0161kom okru\u017eenju. Naveo je da ve\u0107ina grana indoevropske porodice ima samo dvostruku razliku.<\/p>\n
\u201eTo je mnoge indoevropeiste navelo da postave podelu \u2018satem-centum\u2019 kao va\u017enu dijalekatsku podelu unutar porodice, jednu \u2018izoglosu\u2019 (granicu, prim. aut.) ranog perioda i klju\u010dnu ta\u010dku diferencijacije izme\u0111u razli\u010ditih grana porodice\u201c, rekao je D\u017eozef.<\/p>\n
Prema ovom istra\u017eiva\u010du, otkri\u0107e Krejga Melherta iz 1987. godine, da luvijski jezik, indoevropski jezik anatolijske grane, poznat tek nakon de\u0161ifrovanja hetitskog jezika po\u010detkom 20. veka, ima trostruki kontrast, dovelo je do toga da mnogi indoevropeisti danas prihvataju rekonstrukciju protoindoevropskog jezika sa tri razli\u010dita grlena glasa.<\/p>\n
Predstavio je primere Holgera Pedersena iz 1900. godine, koji su pokazivali da je albanski imao razli\u010dite rezultate.<\/p>\n
\u201eVe\u0107ina evropskih indoevropeista, slede\u0107i stav Antoana Mejea, poznatog francuskog istra\u017eiva\u010da i vode\u0107eg indoevropeiste svog vremena, u su\u0161tini je zanemarila Pedersenovu tvrdnju u ovom pogledu i nije ozbiljno shvatila ove dokaze iz albanskog jezika. To se mo\u017eda dogodilo zbog iracionalne i, iskreno, donekle rasisti\u010dke antipatije prema osmanskom Balkanu i Albancima\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Dodao je da je Erik Hemp 1999. godine, tokom predavanja o albanskom jeziku na Univerzitetu Ohajo, idiomatskim pogrdnim izrazom \u201eSatem \u2013 Centum \u2013 \u0160mentum!\u201c zavr\u0161io diskusiju o ovom pitanju.<\/p>\n
Govore\u0107i potom o albanskom jeziku iz geosocijalne perspektive, rekao je da on daje zna\u010dajan doprinos prou\u010davanju jezi\u010dkog kontakta i, zapravo, poma\u017ee u re\u0161avanju jedne debate me\u0111u lingvistima koji prou\u010davaju situacije jezi\u010dkog kontakta: da li je mogu\u0107e pozajmljivanje gramatike?<\/p>\n
\u201eAlbanski je klju\u010dni \u2018igra\u010d\u2019 u kontaktu izme\u0111u govornika razli\u010ditih jezika na Balkanu i, iako deli mnoge karakteristike sa susednim jezicima, nije uvek jasno u kom je smeru tekla konvergencija izazvana kontaktom, niti da li je uop\u0161te re\u010d o jezi\u010dkom kontaktu\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Prema D\u017eozefu, mogu\u0107e je da je predmetna karakteristika nastala kao rezultat isklju\u010divo unutra\u0161njih faktora samog jezika u svakom od jezika.<\/p>\n
\u201eOvaj argument zastupali su neki balkanolozi, na primer u vezi sa gubitkom infinitiva\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Odmah je dodao da, ukoliko bi to bilo tako, konvergencija na Balkanu, koja podrazumeva zamenu infinitiva zavisnim re\u010denicama sa li\u010dnim glagolskim oblikom, ne bi bila pitanje sintaksi\u010dke promene izazvane kontaktom.<\/p>\n
\u201eAli postoji jedna gramati\u010dka konstrukcija koja se nalazi u albanskom i gr\u010dkom jeziku, a koja se ne mo\u017ee objasniti kao rezultat unutra\u0161njih faktora gr\u010dkog jezika, jer se u gr\u010dkom ne nalazi nigde drugde osim u relativno malom podru\u010dju u kojem je postojao kontakt izme\u0111u gr\u010dkog i albanskog\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Ovu situaciju objasnio je primerom glagola \u201ejesti\u201c i \u201epiti\u201c, odnosno re\u010denicama: \u201eKam d\u00ebshir\u00eb t\u00eb ha\u201c (doslovno: \u201emeni se jede\u201c) i \u201eKam d\u00ebshir\u00eb t\u00eb pi\u201c (doslovno: \u201emeni se pije\u201c).<\/p>\n
\u201eU najve\u0107em delu, ova konstrukcija se nigde drugde ne nalazi u gr\u010dkom jeziku, iako gr\u010dki ima sve \u2018delove\u2019 neophodne za stvaranje takvog izraza, odnosno kratke li\u010dne zamenice u funkciji objekta, sinteti\u010dki oblik pasivnog glasa i bezli\u010dnu upotrebu glagola\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Dodao je da se, ipak, u podru\u010dju oko Kastorije u Gr\u010dkoj, koje se nalazi samo 35 kilometara od granice sa Albanijom, nalazi albanski ekvivalent \u201em\u00eb hahet\u201c.<\/p>\n
Rekao je da ovo ne mo\u017ee biti unutra\u0161nji razvoj gr\u010dkog jezika, jer bi se, da je tako, nalazio i u drugim delovima gr\u010dkog govornog podru\u010dja.<\/p>\n
\u201eStoga su gramatika pasivnog glasa u gr\u010dkom jeziku, kao i upotreba bezli\u010dnih oblika i kratkih zamenica na ovaj idiomatski na\u010din, morale pre\u0107i iz albanskog u gr\u010dki jezik na podru\u010dju Kastorije. Tako ovaj slu\u010daj koji uklju\u010duje albanski pokazuje da je gramati\u010dko pozajmljivanje zaista mogu\u0107e\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Ovaj istra\u017eiva\u010d je u novembru 2022. godine u\u010destvovao na ceremoniji promocije svog dela \u201eAlbansko-balkanolo\u0161ki pogledi\u201c, koje je objavila Akademija nauka i umetnosti Kosova. Istog dana uru\u010dena mu je potvrda o izboru za inostranog \u010dlana ove Akademije, a odr\u017eao je i predavanje \u201eZa\u0161to je albanski jezik va\u017ean za lingvistiku?\u201c.<\/p>\n
Kada je re\u010d o albanskom jeziku i univerzalisti\u010dkoj perspektivi, D\u017eozef je u utorak, na Filolo\u0161kom fakultetu u Pri\u0161tini, rekao da albanski, putem takozvane \u010desti\u010dne kongruencije, odnosno vezivnog morfema koji povezuje imenicu sa njenim odredbama, pokazuje koliko va\u017enih lingvisti\u010dkih informacija mo\u017ee biti sadr\u017eano u jednom malom elementu. I za ovo je naveo nekoliko primera.<\/p>\n
\u201eAlbanski doprinosi na\u0161em razumevanju onoga \u0161to su ljudski jezici sposobni da izraze u pogledu ozna\u010davanja gramati\u010dkih kategorija kroz deklinaciju i pokazuje zna\u010daj \u2018malih re\u010di\u2019 u stvaranju gramati\u010dkih razlika\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Potom je D\u017eozef, putem jedne jedine paradigme, one klju\u010dnog glagola u jeziku, odnosno prezenta indikativa glagola \u201ebiti\u201c, pokazao kako svaki oblik na svoj na\u010din doprinosi u okviru mogu\u0107ih perspektiva.<\/p>\n
Nakon \u0161to je izneo primere, rekao je da ovaj detaljni pogled na paradigmu tako\u0111e pokazuje da granice izme\u0111u ovih perspektiva nisu uvek jasne i strogo odre\u0111ene. To je predstavio kao va\u017enu pouku samu po sebi.<\/p>\n
\u201eUop\u0161teno govore\u0107i, dakle, ova jedna paradigma pokazuje sve vrste istorijskih uticaja koji su oblikovali albanski jezik: njegovo nasle\u0111e kao indoevropskog jezika, njegove kontakte kao balkanskog jezika sa drugim jezicima, kao i njegovo unutra\u0161nje funkcionisanje kao ljudskog jezika\u201c, rekao je Brajan D\u017eozef na predavanju kojim je moderirao akademik \u0160kumbin Muni\u0161i, koji je Brajana ocenio kao velikog istra\u017eiva\u010da i \u010dast za Seminar.<\/p>\n
Dok je 2022. godine drugi lingvista, Bard Rugova, u autorskom tekstu napisao: \u201eBrajan D\u017eozef je navodno najve\u0107i svetski lingvisti\u010dki autoritet koji se bavi albanskim jezikom \u2013 bolje re\u010deno, izme\u0111u ostalog i albanskim jezikom.\u201c<\/p>\n
Tokom utorka, drugog dana Seminara, pored D\u017eozefovog predavanja i kurseva jezika, istra\u017eiva\u010dica Monika D\u017eenezin odr\u017eala je predavanje o efektu kontakta lingvisti\u010dkih mehanizama sa arb\u00ebre\u0161kim jezikom, Alesandro Simoni odr\u017eao je predavanje o albanskoj kulturi u o\u010dima Italijana, dok je uve\u010de odr\u017ean koncert \u201eDina & Mel\u201c sa muzikom arb\u00ebne\u0161a iz Zadra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 19. avgust 2026. 11:53 Geneti\u010dka, geosocijalna i univerzalisti\u010dka perspektiva predstavljaju polazi\u0161ta iz kojih ameri\u010dki lingvista Brajan D\u017eozef razra\u0111uje svoje predavanje u okviru Seminara albanskog<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":61936,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[34],"tags":[],"class_list":["post-61935","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"yoast_head":"\n