Pri\u0161tina, 1. avgust 2026. godine, 9.55<\/p>\n
Direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, Nata\u0161a Kandi\u0107, upozorava da je srpska policija za zlo\u010din znala jo\u0161 od dana ubistva, ali da je umesto da ga istra\u017ei i uhapsi po\u010dinioce, naredila da tela budu zakopana. Prema njenim re\u010dima, na taj na\u010din ubijeni albanski civili pretvoreni su u posmrtne ostatke koje je trebalo ukloniti, dok je zlo\u010din trebalo prikriti.<\/p>\n
Sumnja se da se u selu Mala Kaludra, u op\u0161tini Zubin Potok, nalazi masovna grobnica nestalih albanskih civila tokom rata na Kosovu. Re\u010d je o jednom od najte\u017eih zlo\u010dina tog perioda \u2013 23 Albanca ubijena su 19. aprila 1999. godine, dok javnost dokaze o tome ima jo\u0161 od 2013. godine, pi\u0161e RTK.<\/p>\n
Do danas nije sprovedena nijedna konkretna istraga.<\/p>\n
Svedo\u010denje koje je otkrilo zlo\u010din<\/p>\n
Informacija o mogu\u0107oj masovnoj grobnici dospela je u javnost 7. januara 2013. godine, kada je list \u201eZ\u00ebri\u201c objavio tekst i svedo\u010denje Srbina Ranka Tepavca o ubistvu 23 albanska civila i tajnom zakopavanju njihovih tela u dolini sela Mala Kaludra. Tepavac je ovo svedo\u010denje dao istra\u017eiteljima UNMIK-a i Policije Kosova jo\u0161 7. februara 2003. godine, navodi se u autorskom tekstu direktorke Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Nata\u0161e Kandi\u0107, objavljenom na portalu \u201ePe\u0161\u010danik\u201c.<\/p>\n
Nata\u0161a Kandi\u0107 pi\u0161e da je Tepavac detaljno opisao doga\u0111aj: tokom rata boravio je u Velikoj Kaludri i video grupu albanskih civila koju je zaustavila grupa Jovice Utvi\u0107a iz Male Kaludre. Utvi\u0107 im je, kako navodi Kandi\u0107, oduzeo novac i dragocenosti, obe\u0107av\u0161i im da \u0107e ih pustiti da nastave put prema Ulcinju, ali im je potom naredio da se vrate i, \u010dim su to u\u010dinili, otvorio vatru na njih i ubio ih. Neko od me\u0161tana odmah je obavestio policiju o ubistvu. Policija je stigla u selo i, prema svedo\u010denju Tepavca, naredila: \u201eZakopajte one koje ste ubili\u201c.<\/p>\n
Fond za humanitarno pravo u Beogradu i Fond za humanitarno pravo Kosova nemaju podatke da su UNMIK i Policija Kosova nakon 2003. godine preduzeli bilo kakav korak kako bi proverili lokaciju ili sproveli istragu.<\/p>\n
Put prema Maloj Kaludri<\/p>\n
Detaljna rekonstrukcija doga\u0111aja objavljena je 2024. godine u drugoj knjizi Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, \u201eKnjiga se\u0107anja Kosova\u201c, pod naslovom \u201eDostojanstvo za nestale\u201c.<\/p>\n
Po\u010detkom aprila 1999. godine me\u0111u aktivistima Demokratskog saveza Kosova (DSK) u Mitrovici pro\u0161irila se vest da srpska policija hapsi istaknute \u010dlanove stranke. Zbog toga se grupa aktivista \u2013 me\u0111u kojima su bili Faruk Spahiu (kasnije predsednik Ju\u017ene Mitrovice od 2000. do 2005. godine), Adem Be\u0107iri, Adem Ademi, Sahit Berani, Hasan Dervari i Demir Ahmeti \u2013 sklonila u selo Kotorr.<\/p>\n
Tamo su stupili u kontakt sa D\u017eaferom Behramijem, dobrim poznavaocem terena, koji je pristao da ih preko planina prebaci prema Crnoj Gori. Grupi su se pridru\u017eili i mnogi drugi me\u0161tani \u2013 ukupno oko 20 osoba, me\u0111u kojima su bili \u010dlanovi porodica Meziu i Ujkani, kao i Idriz Recaj.<\/p>\n
Kolona je iz Kotorra krenula 19. aprila 1999. godine oko 15 \u010dasova, u pravcu Crne Gore. Behrami ih je upozorio da je put izuzetno opasan, ali su svi insistirali da nastave. Sa njima je krenuo i pripadnik OVK-a \u0160aban Abazi, naoru\u017ean bombama.<\/p>\n
Podela grupe i pucnjava<\/p>\n
Kolona je tokom cele no\u0107i i\u0161la kroz \u0161ume oko sela Prevljaka. Kada su u daljini ugledali svetla i, u panici, pomislili da su to srpske snage, grupa se podelila. Dozivali su jedni druge, ali im je vetar odnosio glasove. Ponovo su se okupili tek oko 20 minuta kasnije i tada primetili da nedostaju D\u017eevat Ljau\u0161a, Faruk Spahiu i Ismet Ferizi.<\/p>\n
Prema svedo\u010denju koje je Faruk Spahiu 2001. godine dao Fondu za humanitarno pravo u Beogradu, \u010dim je ugledao svetla, legao je na zemlju i ostao nepomi\u010dan; isto su u\u010dinili i Ismet Ferizi i D\u017eevat Ljau\u0161a. Kada su ustali, nastavili su prema zapadu, no\u0107 proveli u napu\u0161tenoj ku\u0107i, dok ih je narednog dana u Zubinom Potoku zaustavio naoru\u017eani civil i odveo u policijsku stanicu. Nakon ispitivanja su pu\u0161teni i vratili su se u Mitrovicu.<\/p>\n
Ostatak kolone nastavio je prema Maloj Kaludri. Kada su sa jednog uzvi\u0161enja ugledali Srbe na suprotnom brdu, neko je povikao da be\u017ee. Zatim se za\u010duo pucanj i naredba da stanu. Demir Ahmeti i \u0160aban Abazi, prema Behramijevom svedo\u010denju iz 2021. godine, uspeli su da pobegnu, dok je D\u017eafer Behrami krenuo za njima. Ostatak grupe vratio se prema potoku.<\/p>\n
U blizini sela Dren, Demir Ahmeti je odlu\u010dio da se preda i krenuo prema ku\u0107i srpskog \u0161umara kojeg je poznavao, po imenu Lane. Behrami ka\u017ee da je \u010duo Demira kako doziva \u0161umara po imenu, ali nisu \u010duli pucnje. Sutradan su se Behrami i Abazi vratili u Kotorr. Nakon rata, saznao je da su D\u017eevat, Faruk i Ismet, koji su se te no\u0107i odvojili od kolone, pre\u017eiveli.<\/p>\n
Sudbina onih koji su nastavili put prema Maloj Kaludri ostala je nepoznata sve do Tepav\u010devog svedo\u010denja 2003. godine.<\/p>\n
Dehumanizacija \u017ertava<\/p>\n
U svom tekstu za \u201ePe\u0161\u010danik\u201c, Nata\u0161a Kandi\u0107 upozorava da je srpska policija za zlo\u010din znala jo\u0161 od dana ubistva, ali da je umesto da ga istra\u017ei i uhapsi po\u010dinioce, naredila da tela albanskih civila budu zakopana. Prema njenim re\u010dima, prema \u017ertvama se postupalo kao prema posmrtnim ostacima koje je trebalo ukloniti, dok je zlo\u010din trebalo prikriti.<\/p>\n
Kandi\u0107 dodaje da su UNMIK i Policija Kosova od februara 2003. godine imali informacije o zlo\u010dinu i mestu ukopa, ali nema podataka da je sprovedena bilo kakva delotvorna istraga ili provera lokacije. Takav pristup, kao i vi\u0161egodi\u0161nje nepostupanje nadle\u017enih institucija, prema njenim re\u010dima, predstavlja nastavak dehumanizacije \u017ertava: njima je uskra\u0107eno pravo na identitet i dostojanstvenu sahranu, dok je njihovim porodicama uskra\u0107eno pravo na istinu, grob i mesto se\u0107anja.<\/p>\n
Potraga za istinom<\/p>\n
Prema ranijim podacima, 19. aprila 1999. godine na podru\u010dju Drenice i Kaludre, u op\u0161tini Zubin Potok, oteta su 23 Albanca \u2013 takozvana \u201egrupa intelektualaca\u201c, od kojih je ve\u0107ina bila iz regiona Mitrovice. Ni posle vi\u0161e od 27 godina njihova sudbina nije u potpunosti rasvetljena.<\/p>\n
Institucije Kosova vi\u0161e puta su saop\u0161tavale da zvani\u010dna dokumentacija ukazuje na ume\u0161anost Vojske Jugoslavije u ovaj zlo\u010din, istovremeno pozivaju\u0107i na saradnju i otvaranje arhiva kako bi slu\u010daj bio u potpunosti rasvetljen. O\u010dekuje se da bi eventualna iskopavanja na ovoj lokaciji mogla da pomognu u rasvetljavanju jednog od najte\u017eih zlo\u010dina koje su srpske snage po\u010dinile na Kosovu tokom rata.<\/p>\n
Porodice nestalih nastavljaju da tragaju za istinom i pravdom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 1. avgust 2026. godine, 9.55 Direktorka Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, Nata\u0161a Kandi\u0107, upozorava da je srpska policija za zlo\u010din znala jo\u0161 od<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":59585,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-59584","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n