Pri\u0161tina, 5. jul 2026. 10:08<\/p>\n
Dana 5. jula 2001. godine, makedonska vlada i albanski pobunjenici postigli su mirovni sporazum.<\/p>\n
Ovim sporazumom okon\u010dan je sukob, koji je okon\u010dan takozvanim Ohridskim sporazumom potpisanim 13. avgusta u Ohridu, u Makedoniji.<\/p>\n
Raspad SFRJ i aneksija Republike Makedonije izazvali su duboke politi\u010dke, dru\u0161tvene i ekonomske promene u to vreme. Pluralizam se manifestovao formiranjem politi\u010dkih partija koje su, umesto ideolo\u0161kih, imale sna\u017ean etni\u010dki karakter.<\/p>\n
Kao rezultat ove tranzicije, veliki deo stanovni\u0161tva ostaje nezaposlen, dok siroma\u0161tvo, korupcija, kriminal i ekonomska kriza poprimaju veoma velike razmere.<\/p>\n
Uni\u0161tena ekonomija, politi\u010dke afere i skandali, korupcija i pogor\u0161anje me\u0111uetni\u010dkih odnosa dodatno su destabilizovali zemlju.<\/p>\n
Treba napomenuti da su Ustavom iz 1991. godine Albanci izgubili prava koja su formalno u\u017eivali prema Ustavu iz 1974. godine. Iz tih razloga, Ustav je usvojen bez glasova albanskih poslanika u parlamentu.<\/p>\n
Period 2000-2001. u Makedoniji karakteri\u0161e visoka nezaposlenost (400.000 radno sposobnih ljudi je nezaposleno, dok 80.000 porodica prima socijalnu pomoc\u0301) i nedovr\u0161en proces privatizacije, prac\u0301en ste\u010dajnim postupcima za mnoga preduzec\u0301a.<\/p>\n
Politi\u010dki \u017eivot karakteri\u0161e jedna etni\u010dka stranka, dok Vladu vodi nacionalisti\u010dka stranka. Upravljanje je bilo centralizovano, dok pravni sistem i zakoni nisu bili zavr\u0161eni (potrebni zakoni nisu bili usvojeni, dok su oni koji su usvojeni \u010desto menjani, a sudovi su bili veoma spori u re\u0161avanju slu\u010dajeva).<\/p>\n
Iako je bilo albanskih predstavnika u Parlamentu i albanskih ministara u vladinoj koaliciji, u administraciji i dr\u017eavnim strukturama, Albanci nisu bili proporcionalno zastupljeni. Albanske politi\u010dke stranke u Republici Makedoniji nastavljaju javno da izra\u017eavaju nezadovoljstvo svojim statusom u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu u zemlji.<\/p>\n
Tenzija u me\u0111uetni\u010dkim odnosima izra\u017eava se tokom protesta Albanaca koji zahtevaju povec\u0301anje kolektivnih prava, gde ih policija ka\u017enjava i suo\u010dava sa njima, kao i tokom protesta Makedonaca protiv povec\u0301anja albanskih prava.<\/p>\n
Oru\u017eani sukob je po\u010deo u blizini sela Tanu\u0161a, Skoplje, u februaru 2001. godine. Borbene aktivnosti odvijale su se u regionima Kumanova i Lipkova, Tetova i Skoplja.<\/p>\n
Tokom sukoba, OVK je napala snage bezbednosti Republike Makedonije, mobilisala deo albanskog stanovni\u0161tva da u\u010destvuje u borbenim aktivnostima i aktivnostima protiv civilnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Snage bezbednosti su napadale polo\u017eaje OVK te\u0161kim naoru\u017eanjem, pripremale zasede za pripadnike OVK, hapsile gra\u0111ane osumnji\u010dene da su \u010dlanovi i saradnici OVK i sprovodile aktivnosti protiv civilnog stanovni\u0161tva. Policijski kontrolni punktovi su postavljeni u i oko kriznih podru\u010dja.<\/p>\n
Mnogi ljudi su napustili svoje domove u kriznim podru\u010djima i, kao izbeglice ili interno raseljena lica, naselili se na drugim mestima, kako unutar tako i van zemlje.<\/p>\n
Bilo je ljudskih \u017ertava na obe strane, dok je u kriznim podru\u010djima do\u0161lo i do materijalne \u0161tete na kuc\u0301ama i imovini stanovni\u0161tva, kao i do uni\u0161tavanja verskih i kulturno-istorijskih objekata.<\/p>\n
Me\u0111unarodna zajednica je bila aktivna od po\u010detka oru\u017eanog sukoba, iako njeno u\u010de\u0161c\u0301e nije bilo podjednako. U po\u010detku je osudila aktivnosti OVK i proglasila ih teroristi\u010dkim, a kasnije je zatra\u017eila od Vlade i Parlamenta da uzmu u obzir njihove zahteve.<\/p>\n
Pod uticajem me\u0111unarodne zajednice, formirana je \u0161iroka koaliciona vlada, koju su \u010dinile \u010detiri najvec\u0301e stranke, u kojoj su se, pored VMRO-DPMNE i DPA, pridru\u017eili i SDSM i PDP.<\/p>\n
Preko svojih predstavnika koje su imenovale EU i SAD, me\u0111unarodna zajednica je u\u010destvovala u formulisanju Okvirnog sporazuma i stimulisala njegovo potpisivanje. Odmah nakon toga, snage NATO-a su posmatrane i stacionirane na teritoriji Republike Makedonije.<\/p>\n
Sadr\u017eaj Okvirnog sporazuma za re\u0161avanje politi\u010dke i bezbednosne situacije u Makedoniji, koji su u ponedeljak zvani\u010dno potpisali na engleskom jeziku predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski, lider VMRO-DPMNE i premijer Ljub\u010do Georgievski, lideri SDSM Branko Crvenkovski, PDP Imer Imeri i DPA Arben D\u017eaferi. Dokument su, kao zvani\u010dni svedoci, potpisali i me\u0111unarodni posrednici u dijalogu – Fransoa Leotar i D\u017eejms Perdu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 5. jul 2026. 10:08 Dana 5. jula 2001. godine, makedonska vlada i albanski pobunjenici postigli su mirovni sporazum. Ovim sporazumom okon\u010dan je sukob, koji<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":55760,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-55759","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n