Institucionalni lideri na vlasti obele\u017eili su 36. godi\u0161njicu Ustavne deklaracije od 2. jula 1990. godine, opisujuc\u0301i je kao jedan od klju\u010dnih akata na putu Kosova ka dr\u017eavnosti.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Albulena Had\u017eiju rekla je da je u tada\u0161njim okolnostima Kosovo imalo ograni\u010den politi\u010dki prostor, ali je odbijalo da prihvati pokornost srpskom re\u017eimu.<\/p>\n
\u201eSrbija je ciljala na vi\u0161e od upravljanja Kosovom, cilj joj je bio da ga ostavi bez politi\u010dkog glasa i bez moguc\u0301nosti da se pojavi kao subjekt za sebe. Ova ustavna deklaracija od 2. jula je podignuta protiv toga. Kosovo je u to vreme imalo vrlo malo prostora, ali je bilo ljudi koji su znali kako da iskoriste \u010dak i taj mali prostor, mudro i hrabro\u201c, izjavila je Had\u017eiju.<\/p>\n
Dodala je da su delegati koji su odobrili Deklaraciju, zajedno sa njenim sastavlja\u010dima i pristalicama, dokazali da politika Kosova treba da bude zasnovana na zakonu, a ne na pokornosti.<\/p>\n
\u201eMe\u0111u njima su bili delegati koji su odobrili deklaraciju, ljudi koji su je sastavili i podr\u017eali, kao i svi oni koji su razumeli da kosovska politika treba da govori jezikom prava, a ne jezikom pot\u010dinjavanja. Posle 2. jula, do\u0161ao je 7. septembar, progla\u0161en je Ka\u010dani\u0161ki ustav, zatim referendum za nezavisnost i cela organizacija 90-ih. Kosovo je poku\u0161alo da se odr\u017ei na povr\u0161ini, sa institucijama koje je stvorilo, sa mati\u010dnim \u0161kolama, sa univerzitetom, sa politi\u010dkim \u017eivotom i sa gra\u0111anima koji nisu prihvatili prethodne amandmane i kaznu koja im je izre\u010dena\u201c, rekla je ona.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, vr\u0161ilac du\u017enosti premijera, Aljbin Kurti, opisao je Deklaraciju od 2. jula kao pravni i politi\u010dki \u010din koji je ozna\u010dio ro\u0111enje Republike Kosovo.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, Deklaracija usvojena 2. jula 1990. u Pri\u0161tini, zajedno sa ustavnim i politi\u010dkim de\u0161avanjima koja su usledila, postavila je temelje dr\u017eavnosti i institucionalnog otpora Kosova.<\/p>\n
\u201eUstavna deklaracija bila je izraz slobode, ali i jednakosti. Bila je izraz volje naroda protiv diskriminacije i beskrajnog ugnjetavanja. Dva meseca kasnije, 7. septembra 1990. godine, vec\u0301ina ovih delegata uspela je da u\u010destvuje na sastanku organizovanom u tajnosti u Domu kulture u Ka\u010daniku, gde je usvojen Ustav Kosova i Kosovo progla\u0161eno Republikom. Ova dva politi\u010dka akta, koja su se me\u0111usobno dopunjavala, bila su progla\u0161enja politi\u010dkih deklaracija, ali i pravna i sudska progla\u0161enja Kosova kao republike, kao nacionalnog i neizbrisivog politi\u010dkog spomenika, koji su od tada masovno, ali i hrabro, \u0161ireni. Deklaracija od 2. jula 1990. godine, a zatim i Ustav od 7. septembra u Ka\u010daniku, do\u0161la je godinu i po dana nakon \u0161to je Jugoslavija, kojom je dominirala Srbija, a predvodio je Milo\u0161evic\u0301, ukinula autonomiju Kosova kao konstitutivne jedinice koja je bila u okviru Federacije Jugoslavije\u201c, rekao je Kurti.<\/p>\n
Ilaz Ramajli, predsednik delegata koji su glasali za Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine, rekao je da kada vidi Kosovo kao nezavisno, uveren je da deklaracija nije bila samo pravni akt.<\/p>\n
\u201eOva ocena nam duboko ukazuje \u010dast. Ona ne pripada samo 111 delegata koji su glasali za Ustavnu deklaraciju, vec\u0301 svim gra\u0111anima Kosova, koji su u tim izuzetnim, te\u0161kim vremenima verovali da su samoopredeljenje, sloboda, demokratija i ljudsko dostojanstvo vrednosti kojima treba biti posvec\u0301en bez oklevanja. Kada danas vidim Kosovo, kao slobodnu, nezavisnu i demokratsku dr\u017eavu, jo\u0161 sam uvereniji da Ustavna deklaracija od 2. jula nije bila samo pravni akt. Ona je bila izraz politi\u010dke volje naroda Kosova i po\u010detna ta\u010dka istorijskog procesa koji je, uprkos izazovima, \u017ertvama i brojnim zastojima, krunisan slobodom i na\u0161om dr\u017eavom\u201c, naglasio je on.<\/p>\n
Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine usvojili su tada\u0161nji poslanici Skup\u0161tine Kosova ispred zgrade Skup\u0161tine u Pri\u0161tini, nakon \u0161to su im srpske vlasti spre\u010dile ulazak.<\/p>\n
Ovim \u010dinom, Kosovo je progla\u0161eno ravnopravnim entitetom u okviru jugoslovenske federacije, suprotstavljajuc\u0301i se ukidanju autonomije od strane re\u017eima Slobodana Milo\u0161evic\u0301a. Deklaracija se smatra jednim od osniva\u010dkih akata dr\u017eavnosti Kosova i otvorila je put za usvajanje Ka\u010dani\u010dkog ustava 7. septembra 1990. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Institucionalni lideri na vlasti obele\u017eili su 36. godi\u0161njicu Ustavne deklaracije od 2. jula 1990. godine, opisujuc\u0301i je kao jedan od klju\u010dnih akata na putu Kosova<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":55304,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-55303","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n