Pri\u0161tina, 15. jun 2026. u 08:13<\/p>\n
Rat na Kosovu ostavio je iza sebe hiljade \u017ertava, a zajedno sa njima i hiljade tragi\u010dnih pri\u010da o nestalim osobama.<\/p>\n
Na po\u010detku rata, doma\u0107e i me\u0111unarodne organizacije dokumentovale su doga\u0111aje u kojima su, pored masovnih ubistava, tela \u017ertava nestajala sa jedinim ciljem da se prikriju tragovi zlo\u010dina.<\/p>\n
U maju 1998. godine, u blizini sela Novo Poklek kod Glogovca, dokumentovan je prvi slu\u010daj u kojem su \u017ertve otete, ubijene, a potom su njihova tela nestala bez traga.<\/p>\n
Ovaj doga\u0111aj bi\u0107e pra\u0107en stotinama sli\u010dnih slu\u010dajeva, u kojima su \u017ertve kidnapovane, a zatim nestajale na razli\u010dite na\u010dine.<\/p>\n
U dosijeima Ha\u0161kog tribunala, me\u0111unarodni istra\u017eitelji dokumentovali su tajni plan Milo\u0161evi\u0107evih struktura, kojim je bilo predvi\u0111eno uklanjanje tela \u017ertava.<\/p>\n
U jednoj bele\u017enici vojnog lica jasno je bila zapisana poruka: \u201eNema zlo\u010dina bez tela\u201c. Na osnovu ovog operativnog nare\u0111enja, tela civilnih \u017ertava sa prostora \u010ditavog Kosova bila su uklanjana i skrivana.<\/p>\n
Pored pri\u010de o nestalim \u017ertvama, vi\u0161e od 2.500 ljudi bilo je zato\u010deno u tada\u0161njim zatvorima.<\/p>\n
Otmice i masovni nestanci dostigli su vrhunac sredinom 1999. godine. Tada je Me\u0111unarodni komitet Crvenog krsta registrovao 6.500 nestalih osoba na Kosovu. Neki od njih prona\u0111eni su \u017eivi, a neki mrtvi.<\/p>\n
Dvadeset sedam godina nakon zavr\u0161etka rata, porodice nestalih osoba i dalje vode borbu za istinu i pravdu. Statistike pokazuju da je oko 10 odsto albanskih \u017ertava prona\u0111eno u masovnim grobnicama u Srbiji, dok se vi\u0161e od 12 odsto ratnih \u017ertava i dalje vodi kao nestalo.<\/p>\n
Potraga za njihovom sudbinom predstavlja dugogodi\u0161nju no\u0107nu moru za njihove porodice.<\/p>\n
Arbenita Muhad\u017eiri iz Uro\u0161evca traga za svojom majkom Sanijom, koja je nestala 16. aprila 1999. godine. U svom svedo\u010denju navodi da je tada imala samo 12 godina kada je poslednji put videla majku.<\/p>\n
\u201eImala sam 12 i po godina kada je mama nestala. Nestala je 16. aprila, a u avgustu sam napunila 13 godina. To mi je bio prvi ro\u0111endan bez nje\u201c, ka\u017ee Arbenita.<\/p>\n
\u201eDoga\u0111aj se desio u gradu Uro\u0161evcu. Mi smo tada bili u selu mog oca. Tamo je bila vojska, a ona je sa suprugom na\u0161eg ro\u0111aka oti\u0161la da kupi hranu za nas, jer su nam zalihe bile pri kraju. Imali smo ku\u0107u i u Uro\u0161evcu. Kupila je sve \u0161to nam je bilo potrebno, a kada je krenula da se vrati ku\u0107i, prolaznici su videli kako su otete na izlazu iz grada, gde se nalazio punkt srpske policije i vojske.\u201c<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, u blizini se nalazila zgrada oficira i sumnja se da su njena majka i druga \u017eena odvedene upravo od strane srpskih snaga.<\/p>\n
\u201eJedan \u010dovek ih je pratio, oti\u0161ao do na\u0161e ku\u0107e, razgovarao sa kom\u0161ijama i rekao da im je vojska na ulazu u grad uzela li\u010dne karte. Kada su se ponovo zaustavile na tom mestu, odatle su odvedene. Moj deda je slede\u0107eg dana oti\u0161ao u policijsku stanicu da ih tra\u017ei, jer se dve \u017eene nisu vratile ku\u0107i. Re\u010deno mu je da su one u sigurnim rukama i da dovede svog sina kako bi preuzeo snahu. Dakle, tra\u017eili su mog oca u zamenu za osloba\u0111anje moje majke\u201c, pri\u010da Arbenita.<\/p>\n
Izme\u0111u 1998. i 1999. godine, region Uro\u0161evca, zajedno sa op\u0161tinama Elez Han, Ka\u010danik, \u0160timlje i \u0160trpce, postao je podru\u010dje ratnih zlo\u010dina.<\/p>\n
Na tom podru\u010dju dokumentovana su masovna ubistva civila, uklju\u010duju\u0107i masakr u Ra\u010dku i desetine drugih ubistava nedu\u017enih ljudi.<\/p>\n
Albanci su bili glavna meta zlo\u010dina, ali su istra\u017eiva\u010di dokumentovali i civilne \u017ertve iz drugih zajednica koje \u017eive na Kosovu.<\/p>\n
D\u017eemajl \u0160abani iz Uro\u0161evca tako\u0111e traga za svojom sestrom Eminom, koja je nestala u aprilu 1999. godine.<\/p>\n
\u201eSredinom aprila poku\u0161ala je da do\u0111e ovde kako bi saznala ne\u0161to o nama, ali zbog policije i vojske nije mogla da pro\u0111e. Oti\u0161la je kod jednog na\u0161eg ro\u0111aka. To je bio poslednji put da je vi\u0111ena\u201c, pri\u010da D\u017eemajl.<\/p>\n
\u201ePoslednje re\u010di koje su joj uputili bile su molbe da se ne vra\u0107a jer je opasno. Ona je odgovorila da \u0107e poku\u0161ati, pa \u0107e se vratiti. To je bio njihov poslednji razgovor. Od tog trenutka vi\u0161e ni\u0161ta ne znamo o njoj.\u201c<\/p>\n
Tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu je ubijeno vi\u0161e od 10.000 nedu\u017enih civila. Ha\u0161ki tribunal je dokumentovao da su, radi prikrivanja tragova zlo\u010dina, tela spaljivana, zakopavana u masovne grobnice, pa \u010dak i prevo\u017eena u Srbiju, na lokacije poput Batajnice, udaljene vi\u0161e od 400 kilometara od mesta zlo\u010dina.<\/p>\n
Statistike pokazuju da je oko 10 odsto tela ubijenih transportovano kamionima sa Kosova u Srbiju, gde su zakopana u masovnim grobnicama.<\/p>\n
Ahmet Graj\u010devci iz Koordinacionog saveta Udru\u017eenja porodica nestalih Kosova ka\u017ee da je prvi slu\u010daj u regionu Uro\u0161evca registrovan u Starom Selu, gde su, prema njegovim re\u010dima, ubijene tri porodice.<\/p>\n
\u201eImam kompletan video-materijal, kao i snimke skeleta koje smo zajedno sa lekarima Ha\u0161kog tribunala ekshumirali. Pod ru\u0161evinama, pepelom i spaljenim ostacima uspeli smo da sastavimo delove skeleta. Arsim Gerd\u017ealjiu je to veoma stru\u010dno uradio\u201c, ka\u017ee Graj\u010devci.<\/p>\n
\u201eTrenutno Uro\u0161evac ima jo\u0161 14 nestalih osoba. Ka\u010danik ima jo\u0161 dve, a \u0160timlje tri. Veliki deo posla na tom podru\u010dju je zavr\u0161en.\u201c<\/p>\n
Kraj rata mnogim porodicama nije doneo dobre vesti. Me\u0111unarodni komitet Crvenog krsta tada je registrovao 6.500 nestalih osoba.<\/p>\n
U prvim danima nakon povratka stanovni\u0161tva, masovne grobnice i mesta zlo\u010dina otkrivana su \u0161irom Kosova.<\/p>\n
Na vi\u0161e od 2.000 lokacija prona\u0111ena su tela ubijenih. Potraga za nestalima traje i danas, 27 godina kasnije.<\/p>\n
Ubistva i masovni nestanci ostavili su trajne traume porodicama \u017ertava.<\/p>\n
Od 1998. godine pa nadalje, nedu\u017eni civili hap\u0161eni su u okviru \u0161iroke kampanje privo\u0111enja, tokom koje je oko 2.000 ljudi zatvoreno u razli\u010ditim zatvorima u Srbiji, sve do kraja 2002. godine.<\/p>\n
Vesti da se pojedini nestali nalaze u zatvorima predstavljale su tra\u010dak nade za porodice. Me\u0111utim, tu situaciju iskoristili su brojni prevaranti koji su od porodica uzimali hiljade evra, la\u017eno obe\u0107avaju\u0107i da \u0107e prona\u0107i njihove najmilije \u017eive u zatvorima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 15. jun 2026. u 08:13 Rat na Kosovu ostavio je iza sebe hiljade \u017ertava, a zajedno sa njima i hiljade tragi\u010dnih pri\u010da o nestalim<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":52797,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-52796","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n