Pri\u0161tina 26. maj 2026. 8:17<\/p>\n
U selu Atma\u0161e u Prizrenu, tradicija uzgoja jagoda se razvija modernim metodama, postajuc\u0301i uspe\u0161an model lokalne poljoprivrede. Zahvaljujuc\u0301i institucionalnoj podr\u0161ci i primeni naprednih agrotehni\u010dkih praksi, ova kultura se pokazuje kao jedna od najprofitabilnijih za kosovske poljoprivrednike, sa visokim prinosima i sigurnim tr\u017ei\u0161tem.<\/p>\n
Flamur Ga\u0161i, poljoprivrednik iz Atma\u0161e, uzgaja jagode od detinjstva. Pre pet godina, uz podr\u0161ku op\u0161tine Prizren, po\u010deo je da uzgaja jagode naprednim sistemom, koji uklju\u010duje pokrivanje zemlji\u0161ta folijom i instaliranje modernog sistema za navodnjavanje.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, ova investicija je direktno uticala na povec\u0301anje proizvodnje i pobolj\u0161anje kvaliteta plodova, a istovremeno garantuje i tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
\u201eOvaj sistem je povec\u0301ao na\u0161u produktivnost i kvalitet, a istovremeno osigurava i prodaju. Trenutno uzgajamo oko jedan hektar jagoda, sa proizvodnjom od preko 25 tona po hektaru\u201c, ka\u017ee Ga\u0161i.<\/p>\n
Porodica Ga\u0161i uzgaja dve sorte jagoda, dok period proizvodnje traje oko 45 dana. Oni smatraju ovu kulturu prili\u010dno profitabilnom, pozitivno ocenjujuc\u0301i subvencije i podr\u0161ku me\u0111unarodnih institucija i partnera.<\/p>\n
Agronom Asim Ta\u010di, anga\u017eovan na projektima za unapre\u0111enje uzgoja jagoda, obja\u0161njava da su najpogodnija zemlji\u0161ta za ovu kulturu laka zemlji\u0161ta, dok je pokrivanje folijom veoma efikasna mera za\u0161tite od ranih prolec\u0301nih mrazeva.<\/p>\n
On nagla\u0161ava da su naj\u010de\u0161c\u0301e bolesti koje poga\u0111aju jagode trule\u017e i fitoftora, koje zahtevaju pa\u017eljivo upravljanje tokom celog proizvodnog ciklusa.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, \u0161ef Nacionalnog udru\u017eenja \u201eKosovske maline\u201c, Kujtim Lepaja, procenjuje da Kosovo ima dugu tradiciju u uzgoju jagoda.<\/p>\n
\u201eTrenutno je na Kosovu zasa\u0111eno oko 150 hektara jagoda, dok su potrebe lokalnog tr\u017ei\u0161ta najmanje tri puta vec\u0301e\u201c, izjavljuje Lepaja.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, kombinacijom razli\u010ditih kultivara i primenom odgovarajuc\u0301ih agrotehni\u010dkih praksi, jagode na Kosovu mogu se proizvoditi do 270 dana u godini.<\/p>\n
\u201eSorte koje ponovo cvetaju su profitabilnije, jer imaju du\u017ei period proizvodnje i stvaraju vec\u0301e moguc\u0301nosti za ekonomsku dobit\u201c, dodaje on.<\/p>\n
Lepaja podsec\u0301a da je sedamdesetih godina pro\u0161log veka na Kosovu gajena nema\u010dka sorta, koja je kasnije zamenjena novim sortama. Prema njegovim re\u010dima, ova sorta se postepeno vrac\u0301a na evropsko tr\u017ei\u0161te, uglavnom za prera\u0111iva\u010dku industriju.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci preporu\u010duju da se jagode ne gaje du\u017ee od tri uzastopne godine na istoj parceli i da se vrac\u0301anje na isto zemlji\u0161te vr\u0161i tek nakon perioda plodoreda od najmanje tri godine.<\/p>\n
Pored toga \u0161to je profitabilna kultura, jagode ne zahtevaju veliku redovnu radnu snagu, \u0161to ih \u010dini jo\u0161 atraktivnijim za kosovske poljoprivrednike. Me\u0111utim, pored rizika od truljenja zbog vlage, ova kultura ostaje osetljiva na rane prolec\u0301ne mrazeve. Stoga, tehni\u010dka za\u0161tita i profesionalno upravljanje ostaju klju\u010dni za njen uspeh.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina 26. maj 2026. 8:17 U selu Atma\u0161e u Prizrenu, tradicija uzgoja jagoda se razvija modernim metodama, postajuc\u0301i uspe\u0161an model lokalne poljoprivrede. Zahvaljujuc\u0301i institucionalnoj podr\u0161ci<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":50064,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-50063","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n