Pri\u0161tina, 15. maj 2026. 09:59<\/p>\n
Autor: Isuf B. Bajrami: Analiza geopoliti\u010dkog posredovanja i hibridnog ratovanja u jugoisto\u010dnoj Evropi<\/p>\n
Ovaj \u010dlanak tvrdi da koncept \u201esrpskog sveta\u201c (\u201esrpski svet\u201c) funkcioni\u0161e kao posredni\u010dka struktura ruske strate\u0161ke projekcije na Zapadnom Balkanu, stvarajuc\u0301i srednji nivo uticaja izme\u0111u Moskve i balkanskog politi\u010dkog prostora. Umesto linearnog odnosa dr\u017eava-dr\u017eava, primec\u0301uje se vi\u0161eslojna arhitektura uticaja, gde Srbija slu\u017ei kao regionalni akter, dok Ruska Federacija kao ideolo\u0161ki, normativni i strate\u0161ki centar.<\/p>\n
<\/p>\n
Kroz uporednu analizu Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije, \u010dlanak identifikuje mehanizme perzistentne hibridne konkurencije koji deluju kroz politi\u010dke elite, verske institucije i medijske ekosisteme, proizvodec\u0301i oblik \u201edugotrajnog sukoba ispod praga rata\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n
1. Uvod: od teritorijalne geopolitike do kognitivne konkurencije<\/p>\n
<\/p>\n
Transformacija me\u0111unarodnog poretka nakon pro\u0161irenja Evropske unije i NATO-a u Jugoisto\u010dnoj Evropi proizvela je strukturni pomak od klasi\u010dne teritorijalne geopolitike ka kognitivnoj geopolitici i konkurenciji zasnovanoj na narativu.\u00b9<\/p>\n
<\/p>\n
U ovom kontekstu, Ruska Federacija deluje kroz model indirektne projekcije moc\u0301i, gde se uticaj ne vr\u0161i kroz formalnu teritorijalnu kontrolu, vec\u0301 kroz izgradnju politi\u010dkih, identitetskih i informacionih zavisnosti.\u00b2<\/p>\n
<\/p>\n
Zapadni Balkan se pojavljuje kao tipi\u010dan prostor ovog modela, gde Srbija funkcioni\u0161e kao posredni\u010dki akter (regionalni proksi \u010dvor) u \u0161iroj strukturi ruskog uticaja.<\/p>\n
<\/p>\n
2. Teorijski okvir: hibridno ratovanje kao sistem, a ne kao strategija<\/p>\n
<\/p>\n
Analiza se zasniva na tri me\u0111usobno povezana teorijska stuba:<\/p>\n
<\/p>\n
Prvo, hibridno ratovanje kao integrisani operativni sistem, gde vojni, ekonomski, informacioni i psiholo\u0161ki instrumenti deluju istovremeno.<\/p>\n
<\/p>\n
Drugo, koncept proksi strate\u0161kog upravljanja, gde regionalni akteri funkcioni\u0161u kao izvr\u0161ni slojevi uticaja vec\u0301e sile.<\/p>\n
<\/p>\n
Trec\u0301e, ontolo\u0161ka bezbednost, koja obja\u0161njava kako politi\u010dki identitet postaje predmet strate\u0161ke intervencije.<\/p>\n
<\/p>\n
U ovom okviru, \u201esrpski svet\u201c nije samo ideolo\u0161ki narativ, vec\u0301 politi\u010dka infrastruktura za prevo\u0111enje ruskog uticaja u balkanski kontekst.<\/p>\n
<\/p>\n
3. \u201eSrpski svet\u201c kao diskurzivna i instrumentalna struktura<\/p>\n
<\/p>\n
Koncept \u201esrpskog sveta\u201c (\u201esrpski svet\u201c) treba shvatiti kao politi\u010dki diskurs sa geopoliti\u010dkom funkcijom, koji ima za cilj stvaranje transnacionalnih prostora na etnokulturnim i verskim osnovama.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema Evropskom savetu za spoljne odnose, ovaj koncept pokazuje strukturnu homologiju sa \u201eRuskim mirom\u201c, funkcioni\u0161uc\u0301i kao normativni mehanizam za \u0161irenje uticaja van dr\u017eavnih granica.\u2076<\/p>\n
<\/p>\n
Na funkcionalnom nivou, on proizvodi tri glavna strate\u0161ka efekta:<\/p>\n
<\/p>\n
* delegitimizacija postojec\u0301eg teritorijalnog poretka na Balkanu<\/p>\n
<\/p>\n
* odr\u017eavanje zamrznutog sukoba na Kosovu kao politi\u010dkog instrumenta<\/p>\n
<\/p>\n
* stabilizacija strukturnih tenzija u Bosni i Hercegovini<\/p>\n
<\/p>\n
* narativna sinhronizacija sa ruskim antiliberalnim diskursom\u2077<\/p>\n
<\/p>\n
4. Politi\u010dke elite i strate\u0161ka koherentnost narativa<\/p>\n
<\/p>\n
Aleksandar Vulin predstavlja klju\u010dnu figuru u operacionalizaciji ove diskurzivne strukture.<\/p>\n
<\/p>\n
Njegovo sankcionisanje od strane Sjedinjenih Dr\u017eava 2023. godine trebalo bi tuma\u010diti kao institucionalizovani pokazatelj zapadne zabrinutosti zbog mre\u017ea strukturiranog uticaja, a ne kao individualnu politi\u010dku meru.\u2078<\/p>\n
<\/p>\n
U tom smislu, Vulin funkcioni\u0161e kao strate\u0161ki narativni preduzetnik, tako \u0161to:<\/p>\n
<\/p>\n
* normalizuje multipolarnost kao alternativu liberalnom poretku<\/p>\n
<\/p>\n
* relativizuje rusku agresiju u Ukrajini<\/p>\n
<\/p>\n
* artikuli\u0161e diskurse selektivnog suvereniteta i zapadnog antiintervencionizma\u2079<\/p>\n
<\/p>\n
5. Crna Gora: hibridna intervencija kao vi\u0161edimenzionalni proces<\/p>\n
<\/p>\n
Slu\u010daj Crne Gore predstavlja laboratoriju tekuc\u0301e hibridne intervencije, gde su ekonomija, religija i informacione operacije isprepletene.<\/p>\n
<\/p>\n
5.1 Ekonomija kao strukturna zavisnost<\/p>\n
<\/p>\n
Ruski kapital je funkcionisao kao oblik ekonomskog zauzimanja pod uticajem dr\u017eave, stvarajuc\u0301i politi\u010dku polugu u strate\u0161kim sektorima kao \u0161to su turizam i nekretnine.10<\/p>\n
<\/p>\n
5.2 Doga\u0111aji iz 2016. godine: logika destabilizacije<\/p>\n
<\/p>\n
Poku\u0161aj pu\u010da 2016. godine predstavlja slu\u010daj hibridne interventne operacije sa direktnim geopoliti\u010dkim ciljem, \u010diji je cilj bio:<\/p>\n
<\/p>\n
* ometanje integracije u NATO<\/p>\n
<\/p>\n
* promena politi\u010dke ravnote\u017ee<\/p>\n
<\/p>\n
* institucionalna eliminacija Mila \u0110ukanovic\u0301a11<\/p>\n
<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010dki izve\u0161taji ukazuju na ume\u0161anost mre\u017ea povezanih sa GRU i regionalnim akterima.12 NATO strate\u0161ki komitet defini\u0161e ovaj slu\u010daj kao \u201ehibridnu eskalaciju ispod praga rata\u201c.13<\/p>\n
<\/p>\n
5.3 Religijska dimenzija kao politi\u010dka infrastruktura<\/p>\n
<\/p>\n
Srpska pravoslavna crkva je funkcionisala kao institucija politi\u010dke i identitetske mobilizacije, prevazilazec\u0301i granice svoje tradicionalne verske uloge.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 15. maj 2026. 09:59 Autor: Isuf B. Bajrami: Analiza geopoliti\u010dkog posredovanja i hibridnog ratovanja u jugoisto\u010dnoj Evropi Ovaj \u010dlanak tvrdi da koncept \u201esrpskog sveta\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":48273,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-48272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n