Pri\u0161tina, 05.04.2026 21:02<\/p>\n
Na Sorboninoj nau\u010dnoj konferenciji o logorima i genocidima u\u010destvovalo je 35 uglednih profesora i istra\u017eiva\u010da iz raznih zemalja Zapadne Evrope i SAD. Katrin Kokio i njeni saradnici osnovali su \u201eMe\u0111unarodno udru\u017eenje za istra\u017eivanje zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti i genocida\u201c. Godine 1999, radovi sa ove konferencije objavljeni su u obimnoj knjizi pod nazivom \u201eParler des camps, penser les g\u00e9nocides\u201c (Govorec\u0301i o logorima, razmi\u0161ljajuc\u0301i o genocidima), a moj \u010dlanak je nosio naslov \u201eEtni\u010dko \u010di\u0161c\u0301enje i genocid u biv\u0161oj Jugoslaviji\u201c.<\/p>\n
Nau\u010dnu konferenciju o logorima i genocidima na Sorboni organizovali su profesorka Katrin Kokio, koja je predavala uporednu knji\u017eevnost na Univerzitetu Sorbona IV u Parizu, i Irving Volfart, profesor nema\u010dke knji\u017eevnosti na Univerzitetu u Remsu. Mre\u017ea istaknutih evropskih i ameri\u010dkih profesora sprovela je tokom 1990-ih u Francuskoj dubinsko nau\u010dno istra\u017eivanje o tri glavne teme: \u201eKnji\u017eevnost i znanje u isku\u0161enjima logora\u201c, zatim \u201eDemokratije, genocidi i zlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti\u201c i trec\u0301e \u201eIstrebljenje i politika\u201c. Godine 1997, K. Kokio je, sa svojim saradnicima, osnovao \u201eMe\u0111unarodno udru\u017eenje za istra\u017eivanje zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti i genocida\u201c \u2013 (AIRCRIGE).<\/p>\n
Ovoj trodnevnoj konferenciji prisustvovalo je 35 uglednih profesora i istra\u017eiva\u010da iz raznih zemalja Zapadne Evrope i SAD (Iv Ternon, Omer Bartov sa Univerziteta Rutgers u SAD, \u017dan Bolak, profesor na Univerzitetu u Lilu, Klodin Kahan, profesorka uporedne knji\u017eevnosti na Univerzitetu Jejl (SAD), (dobitnik Nobelove nagrade 1997) veliki pisac Imre Kertes (sa 15 godina bio je zatvoren u logoru Au\u0161vic, a zatim u Buhenvaldu), \u017dor\u017e Moline, profesor francuske lingvistike (PIV, Sorbona), Klod Mu\u0161ar, profesor knji\u017eevnosti u Parizu 8, Cvetan Todorov, istra\u017eiva\u010d u CNRS-u, izme\u0111u ostalih, autor knjige \u201eSuo\u010davanje sa ekstremom\u201c.<\/p>\n
Godine 1999. radovi sa ove konferencije objavljeni su u obimnoj knjizi pod nazivom \u201eParler des camps, penser les g\u00e9nocides\u201c (Razgovor o logorima, razmi\u0161ljanje o genocidima) (str. 1-669) u izdanju presti\u017ene izdava\u010dke kuc\u0301e \u201eAlbin Mi\u0161el\u201c. Pariz. Knjiga je podeljena u dva poglavlja. Prvo se bavi temom logora i genocida ju\u010de i danas, koncepcijama Zapada i njegovih dvojnika, pitanjima univerzalizma, kolonizacije i dekolonizacije i istrebljenja.<\/p>\n
Tuma\u010denja genocida<\/p>\n
U prvom poglavlju, \u017dor\u017e Bensusan pi\u0161e \u201eZa politi\u010dko \u010ditanje \u0160oaha\u201c, Alen Brosa o \u201eMasakrima i genocidima: uslovima naracije\u201c, Enco Traverso o \u201eNezavisnosti Au\u0161vica\u201c; Deniz Mendez o \u201eZapadnoj tradiciji univerzalizma i rasne diskriminacije\u201c; Sadek Selam, o kolonijalizmu pukovnika i logorima i istrebljenjima u Al\u017eiru; Monik \u017dandro o kolonijalizmu i me\u0111unarodnom pravu; Danijel Binsvanger, o pitanju istorije u poeziji Pola Celana, dok Fransoa Terner o poetskom kodu istrebljenja; Klodin Kaan o sramoti svedoka; Mirijam Revo d’Alones o isku\u0161enju logora i ma\u0161ti sli\u010dnih; Klod Mu\u0161ar, o povezanosti kao nepovezanosti u Kertesovom romanu \u201eKadidi\u0161\u201c; Katrin Kokio, o govoru u logoru i govoru o logorima, i drugi.<\/p>\n
Moj \u010dlanak, objavljen u prvom poglavlju, nosi naslov: \u201eEtni\u010dko \u010di\u0161c\u0301enje i genocid u biv\u0161oj Jugoslaviji\u201c (str. 264-288).<\/p>\n
U podnaslovu sam navela dva citata. Jedan je preuzet iz \u201eMemoranduma\u201c Vase \u010cubrilovic\u0301a o \u201eProterivanju Albanaca\u201c, 1937: \u201eKada Nema\u010dka mo\u017ee da protera desetine hiljada Jevreja i kada Rusija preseli milione ljudi iz jednog dela kontinenta u drugi, proterivanje nekoliko stotina hiljada Albanaca nec\u0301e izazvati izbijanje svetskog rata\u201c. Drugi citat je preuzet iz dokumenta SPC pod nazivom \u201eOtvoreno pismo neprijateljima krvave i mu\u010deni\u010dke Srbije\u201c, 1989: \u201eU\u010dinic\u0301emo sve \u0161to je moguc\u0301e da iskorenimo njihova plemena i njihove naslednike, tako da ih istorija vi\u0161e nikada ne pomene\u201c.<\/p>\n
U prvom delu, pod nazivom \u201eKriza Jugoslavije i Kosovo\u201c Problem\u201c, razvio sam stav da c\u0301e po\u010detak kraja Jugoslavije po\u010deti i zavr\u0161iti se na Kosovu. Po\u010detak, 1981. godine na Kosovu, demonstracijama i nezadovoljstvom Albanaca, koji su otvorili krizu koja c\u0301e dovesti do raspada Jugoslavije.<\/p>\n
Reaktiviranje mita o Kosovskoj bici (1389), kao podsticaja na osvetu i \u201eponovno osvajanje Kosova\u201c, u njegovoj \u201e\u010distoti\u201c koju je implicirao, na sve eksplicitniji na\u010din, u politi\u010dkim diskursima ne samo vlade, vec\u0301 i intelektualne i crkvene elite Srbije, tako\u0111e je zamenilo mit o \u201einfiltraciji\u201c Albanaca iz Albanije na Kosovo, zahvaljujuc\u0301i \u201etajnom sporazumu\u201c izme\u0111u Tita i Envera Hod\u017ee.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 05.04.2026 21:02 Na Sorboninoj nau\u010dnoj konferenciji o logorima i genocidima u\u010destvovalo je 35 uglednih profesora i istra\u017eiva\u010da iz raznih zemalja Zapadne Evrope i SAD.<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":41751,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[34],"tags":[],"class_list":["post-41750","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"yoast_head":"\n