Pri\u0161tina, 24. mart 2026. 08:42<\/p>\n
Infrastruktura i ilegalna kontrola severa (2000\u20132004)<\/p>\n
Nakon rata na Kosovu, situaciju je karakterisala ne samo institucionalna tranzicija i uspostavljanje vlasti od strane me\u0111unarodnih misija, vec\u0301 istovremeno i uspostavljanje paralelne stvarnosti od strane ilegalnih srpskih struktura u srpskim enklavama, posebno na severu Kosova. Izve\u0161taji me\u0111unarodnih organizacija, uklju\u010dujuc\u0301i Me\u0111unarodnu kriznu grupu (MKG), jasno su opisali ove fenomene i, zbog toga, 2002. godine su razjasnili uticaj i finansiranje Srbije za podelu Kosova.<\/p>\n
Ova grupa je eksplicitno zahtevala pritisak na Beograd da prestane da podr\u017eava paralelne strukture u severnoj Mitrovici. Izve\u0161taj je istakao infiltraciju Beograda na Kosovo i finansiranje paralelnih struktura, uklju\u010dujuc\u0301i grupu \u201e\u010cuvari mosta\u201c u njenom centru. U izve\u0161taju je nagla\u0161eno da je finansiranje direktno sprovelo Ministarstvo unutra\u0161njih poslova (MUP) Republike Srbije i da je to predstavljalo kr\u0161enje Rezolucije 1244 UN. U istom izve\u0161taju je tako\u0111e istaknuta \u010dinjenica da je Me\u0111unarodna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u to vreme imala pote\u0161koc\u0301a u uspostavljanju svoje vlasti preko Ibra, zbog prisustva paralelnih srpskih institucija koje je finansirao Beograd.<\/p>\n
<\/p>\n
MKG je pozvala me\u0111unarodnu zajednicu da uslovi finansijsku pomoc\u0301 Srbiji prestankom podr\u0161ke paralelnim strukturama. Tako\u0111e je predlo\u017eila da se Srbiji, zbog ovih postupaka, uskrati \u010dlanstvo u Savetu Evrope, u Partnerstvu za mir sa NATO-om i u sporazumima sa EU. Analiti\u010dari izve\u0161taja tvrdili su da Beograd ne bi sara\u0111ivao u tom pogledu bez ozbiljnog me\u0111unarodnog pritiska, jednakog onom koji je kori\u0161c\u0301en za obezbe\u0111ivanje saradnje sa Ha\u0161kim tribunalom, jer je politi\u010dka stabilnost na Kosovu bila ugro\u017eena.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovaj izve\u0161taj je detaljno analizirao, u to vreme, napore Srbije da podeli i kantonizuje Kosovo, identifikujuc\u0301i ih kao strategije Beograda da dr\u017ei sever pod kontrolom i diktira kona\u010dni status Kosova. U izve\u0161taju je nagla\u0161eno da je Mitrovica de fakto podeljena i da je cilj Beograda kona\u010dna podela pokrajine. Plan kantonizacije, kako ga je predlo\u017eio Beograd, imao je za cilj formalnu geografsku podelu kroz sistem \u201esamouprave\u201c, gde bi, prema ovom planu, Srbi kontrolisali 30 procenata teritorije Kosova, podeljene u pet kantona. Predlog je \u010dak uklju\u010divao podelu po bosanskom modelu i stvaranje \u201eentiteta\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n
Srbi koji su najvi\u0161e promovisali ovu ideju bili su od srpske vlade do onih na pozicijama moc\u0301i na Kosovu. Lista je po\u010dela sa Vojislavom Ko\u0161tunicom, tada\u0161njim premijerom; Neboj\u0161om \u010covic\u0301em, potpredsednikom Vlade Srbije i \u0161efom koordinacionog centra za Kosovo; Branislavom Krstic\u0301em, zamenikom direktora koordinacionog centra i autorom \u010dlanaka na kojima su se zasnivali \u010covic\u0301evi predlozi za kantonizaciju; Oliverom Ivanovic\u0301em, tada\u0161njim \u010dlanom koalicije \u201ePovratak\u201c; Markom Jak\u0161ic\u0301em, potpredsednikom stranke DSS i radikalnim liderom na severu; i Milan Ivanovic\u0301, predsednik Srpskog nacionalnog vec\u0301a severnog Kosova, koji je, zajedno sa Jak\u0161ic\u0301em, izbegavao saradnju sa UNMIK-om i zahtevao podelu itd. Cilj je uvek bio da se predstavi da multietni\u010dnost ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n
<\/p>\n
U to vreme, MKG je izvestio da je Beograd samo u prvih osam meseci 2001. godine ulo\u017eio preko 50 miliona evra u Kosovo. Prema re\u010dima novinara, Svetska banka bi trebalo da prestane da pru\u017ea pomoc\u0301 srpskom bud\u017eetu, jer je novac banke indirektno zavr\u0161io u finansiranju paralelnih struktura.<\/p>\n
<\/p>\n
Koliko su ove paralelne strukture bile moc\u0301ne i neranjive pokazuje \u010dinjenica da je u sukobu izme\u0111u bande Slavoljuba Jovic\u0301a \u201ePagija\u201c, pripadnika \u010cuvara mosta, i UNMIK policajaca, 26 njih je povre\u0111eno.<\/p>\n
<\/p>\n
Sve je to predstavljalo strukturnu provokaciju i stvaranje situacija koje su dovele do podele Kosova kroz paralelne strukture, sisteme segregacije, grupe koje su odr\u017eavale napetu situaciju kroz sukobe, barikade na putevima, sukobe na mostovima itd.<\/p>\n
<\/p>\n
Neredi iz marta 2004. i indikacije o ume\u0161anosti Srbije<\/p>\n
<\/p>\n
Drugi izve\u0161taji iz tog vremena tako\u0111e su isticali element te\u017enji Srbije ka kantonizaciji Kosova ili njegovoj podeli. U izve\u0161taju \u201eHuman Rights Watch\u201c o neredima iz marta 2004. godine, ocenjeno je da je na albanskoj strani postojala velika zabrinutost zbog uspostavljanja \u201eparalelnih institucija\u201c od strane Beograda. Prema izve\u0161taju, strah je tako\u0111e poja\u010dan neuspehom UNMIK-a da ospori ove strukture, \u0161to je omoguc\u0301ilo Beogradu da sprovede kantonizaciju Kosova.<\/p>\n
<\/p>\n
U istom izve\u0161taju su pomenuti i \u010cuvari mosta kao grupa koja je u svakom slu\u010daju bila po\u010detna ta\u010dka za nasilje, a kafic\u0301 \u201eDolce Vita\u201c, koji se nalazi u blizini mosta, identifikuje kao mesto njihovog sastanka.<\/p>\n
<\/p>\n
Neboj\u0161a \u010covic\u0301 je u jednom intervjuu govorio o operaciji<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 24. mart 2026. 08:42 Infrastruktura i ilegalna kontrola severa (2000\u20132004) Nakon rata na Kosovu, situaciju je karakterisala ne samo institucionalna tranzicija i uspostavljanje vlasti<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":39405,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-39407","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n