Pri\u0161tina, 23. mart 2026. 14:47<\/p>\n
Radio Slobodna Evropa je otkrio da se ime Ilje Uvarova, novog \u0161efa ruske kancelarije za vezu u Pri\u0161tini, pojavljuje u bazi podataka koju je objavila ukrajinska organizacija Molfar, a koja uklju\u010duje osobe za koje se sumnja da imaju veze sa ruskim tajnim slu\u017ebama. REL nije bio u moguc\u0301nosti da nezavisno proveri tvrdnju o njegovoj ta\u010dnoj ulozi.<\/p>\n
U kancelariji koja je godinama radila gotovo tiho u Pri\u0161tini, Rusija je imenovala novog \u0161efa.<\/p>\n
U avgustu 2025. godine, putem kratkog saop\u0161tenja, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je objavila da je tada\u0161nji specijalni predstavnik generalnog sekretara UN primio novog \u0161efa ruske kancelarije za vezu u Pri\u0161tini, Ilju Uvarova.<\/p>\n
Sastanak je opisan kao \u201eop\u0161ta i konstruktivna diskusija\u201c.<\/p>\n
Pored ove formalne objave, Uvarov je ostao malo poznata li\u010dnost javnosti na Kosovu.<\/p>\n
Zapravo, na veb-sajtu Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova, gde su navedene strane diplomatske misije u zemlji, on se i dalje ne pojavljuje kao \u0161ef ove kancelarije. Njegov prethodnik, Andrej \u0160ugurov, i dalje je tamo naveden.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, Uvarovljevo ime, kao ime imenovanog za Kosovo, pominje se u a\u017euriranoj listi stranih misija u Srbiji \u2013 praksa povezana sa \u010dinjenicom da Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije, dok dr\u017eave koje ne priznaju nezavisnost Kosova \u010desto upravljaju diplomatskim odnosima preko Beograda.<\/p>\n
Ono \u0161to Uvarovljevo ime stavlja u \u0161iri kontekst jeste baza podataka koju je objavio Institut za obave\u0161tajnu slu\u017ebu Molfar \u2013 ukrajinska organizacija koja se bavi analizom otvorenih izvora i, u nekim slu\u010dajevima, dokumentima koji su procureli iz Rusije.<\/p>\n
U ovoj bazi podataka, Ilja (Ilja) Uvarov je opisan kao \u201eoficir odeljenja RT (Izvi\u0111anje sa teritorije) Ruske spoljne obave\u0161tajne slu\u017ebe (SVR)\u201c.<\/p>\n
Prema organizaciji, baza podataka je izgra\u0111ena na materijalima koje je obezbedio unutra\u0161nji izvor u moskovskoj tehnolo\u0161koj kompaniji i sadr\u017ei imena diplomata i obave\u0161tajnih oficira.<\/p>\n
Neki od podataka, kako se navodi, verifikovani su pore\u0111enjem sa dr\u017eavnim evidencijama, ali sama organizacija nagla\u0161ava da je potpuna potvrda specifi\u010dnih uloga i dalje te\u0161ka.<\/p>\n
Institut Molfar je rekao za REL da je Odeljenje za RT \u201epovezano sa obave\u0161tajnim operacijama koje se sprovode sa ruske teritorije i da \u010desto koristi diplomatsko ili institucionalno pokric\u0301e za uspostavljanje kontakata sa stranim zvani\u010dnicima, biznismenima i drugima\u201c.<\/p>\n
REL nije uspeo da direktno kontaktira Ilju Uvarova za komentar o podacima.<\/p>\n
Ruska kancelarija za vezu u Pri\u0161tini nije odgovorila na pitanja poslata na njenu zvani\u010dnu imejl adresu, niti je to u\u010dinila ruska ambasada u Beogradu.<\/p>\n
<\/p>\n
Sli\u010dno tome, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore nije odgovorilo na pitanja REL-a o tome da li ima informacije da je Uvarov mo\u017eda povezan sa ruskim obave\u0161tajnim slu\u017ebama.<\/p>\n
Ko je Uvarov?<\/p>\n
Uvarovljeva diplomatska karijera, za koju se veruje da je po\u010dela 2000. godine, uklju\u010duje nekoliko polo\u017eaja u razli\u010ditim zemljama.<\/p>\n
U zvani\u010dnim dokumentima, prvi put se pojavljuje 2011. godine kao deo ruskog diplomatskog osoblja u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n
Me\u0111utim, najvidljiviji podaci o njegovoj aktivnosti vezani su za diplomatsku misiju u Moldaviji.<\/p>\n
Tamo je slu\u017eio kao konzul u ruskoj ambasadi u Moldaviji.<\/p>\n
Tamo je slu\u017eio kao konzul u ruskoj ambasadi u Moldaviji.<\/p>\n
Tako\u0111e je igrao va\u017enu ulogu u strukturama otcepljene moldavske teritorije \u2013 uglavnom ruskog govornog podru\u010dja i proruske \u2013 nazvane Pridnjestrovlje, koju Moldavija smatra svojim delom.<\/p>\n
Na ovoj teritoriji postoji Zajedni\u010dka kontrolna komisija, koja nadgleda bezbednosnu zonu u Pridnjestrovlju i sastavljena je od predstavnika Rusije, Moldavije i Pridnjestrovlja.<\/p>\n
Godine 2017, Uvarov je izabran za kopredsednika ove komisije kao predstavnik Rusije. Ovu funkciju je obavljao do 2019. godine.<\/p>\n
Komisija je bila odgovorna za prac\u0301enje bezbednosne zone du\u017e reke Dnjestar od rata 1992. godine.<\/p>\n
Zna\u010dajna diplomatska karijera Ilije Uvarova<\/p>\n
Ilija Uvarov je obavljao nekoliko zna\u010dajnih diplomatskih funkcija kao predstavnik Rusije. Ovo su samo neke od njegovih zna\u010dajnih funkcija.<\/p>\n
Prema podacima koje je prikupio moldavski servis Radija Slobodna Evropa\/Radio Liberti, u novembru 2017. godine, Uvarov je podr\u017eao ponovno otvaranje mosta preko Dnjestra, uprkos protivljenju separatisti\u010dke administracije Pridnjestrovlja.<\/p>\n
Most je obnovljen sredstvima Evropske unije.<\/p>\n
Prema re\u010dima biv\u0161eg zvani\u010dnika moldavske vlade, Uvarov se kasnije vratio u Moskvu upravo zato \u0161to je podr\u017eao ponovno otvaranje mosta i njegovo odr\u017eavanje otvorenim.<\/p>\n
Pored toga, prema pisanju medija u Pridnjestrovlju, Uvarov je radio vi\u0161e puta.<\/p>\n
Me\u0111unarodni stru\u010dnjaci za bezbednost ka\u017eu da je kori\u0161c\u0301enje diplomatskog pokric\u0301a za obave\u0161tajne aktivnosti dobro poznata praksa, ali u slu\u010daju Rusije je \u201e\u0161ire rasprostranjena i intenzivnija\u201c.<\/p>\n
\u201eGotovo da nema ambasade na svetu koja nema neku vrstu obave\u0161tajne uloge\u201c, ka\u017ee Mark Galeoti, britanski profesor na Univerzitetskom koled\u017eu u Londonu (UCL) i stru\u010dnjak za transnacionalni kriminal i ruska bezbednosna pitanja.<\/p>\n
On isti\u010de da je \u010desto te\u0161ko razlikovati diplomatu od obave\u0161tajnog oficira, ali da karijerni putevi mogu pru\u017eiti tragove.<\/p>\n
Prema Galeotiju, misija poput one na Kosovu \u201eizgleda kao savr\u0161ena baza za obave\u0161tajne oficire koji zatim mogu putovati po regionu\u201c.<\/p>\n
Dodaje da je va\u017enost ove misije povezana sa \u0161irim geopoliti\u010dkim kontekstom.<\/p>\n
\u201eVa\u017eno je \u0161ta se de\u0161ava na Kosovu. Kosovo ima relativno dobre odnose sa Zapadom… nije toliko stvar u samom Kosovu. Radi se o kori\u0161c\u0301enju Kosova kao baze, da se vidi \u0161ta se mo\u017ee otkriti o tome \u0161ta NATO i druge zapadne zemlje rade i razmi\u0161ljaju\u201c, ka\u017ee Galeoti.<\/p>\n
On tako\u0111e upozorava na promene u na\u010dinu rada ruskih slu\u017ebi nakon proterivanja stotina diplomata iz Evrope, nakon pokretanja ruskog rata protiv Ukrajine 2022. godine. \u201eOni se sve vi\u0161e oslanjaju na posrednike… ljude koji su regrutovani da obavljaju odre\u0111ene zadatke, \u010desto ne znajuc\u0301i za koga rade\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n
U istom smislu, britanski stru\u010dnjak za Rusiju, Kir D\u017eajls, ka\u017ee da je praksa kori\u0161c\u0301enja obave\u0161tajnih oficira pod diplomatskom pokriveno\u0161c\u0301u \u0161iroko rasprostranjena \u0161irom sveta, ali da se Rusija isti\u010de po svojim razmerama.<\/p>\n
\u201eMnoge zemlje stavljaju obave\u0161tajne oficire pod diplomatsku pokrivenost… ali u slu\u010daju Rusije, veliki procenat diplomata su zapravo obave\u0161tajni oficiri\u201c, ka\u017ee on za Radio Slobodna Evropa.<\/p>\n
Dodaje da se zemlje suo\u010davaju sa dilemom prilikom identifikacije ovih pojedinaca: proterati ih ili dr\u017eati pod nadzorom.<\/p>\n
\u201ePostoje odre\u0111ene okolnosti u kojima c\u0301e domac\u0301e kontraobave\u0161tajne agencije biti svesne identiteta obave\u0161tajnog oficira pod diplomatskom pokriveno\u0161c\u0301u, ali c\u0301e odlu\u010diti da ne deluju protiv njega osim prac\u0301enja njegovih aktivnosti\u201c, ka\u017ee D\u017eajls.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, u slu\u010dajevima poput Kosova, gde je institucionalna kontrola nad ovom diplomatskom misijom ograni\u010dena, situacija postaje jo\u0161 slo\u017eenija.<\/p>\n
\u201eKada zemlja ne kontroli\u0161e ko ulazi na njenu teritoriju… to predstavlja potencijalnu ranjivost\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, u tekuc\u0301im anketama na Kosovu, vec\u0301ina stanovni\u0161tva i dalje smatra da Rusija predstavlja faktor rizika za zemlju.<\/p>\n
Izve\u0161taj Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) iz 2024. godine, koji analizira narativ ruske spoljne politike prema Kosovu, ka\u017ee da Moskva vidi Kosovo i kao simbol zapadne intervencije, kao bezbednosno pitanje za Srbiju i kao presedan u me\u0111unarodnom pravu.<\/p>\n
\u201eU su\u0161tini, stav Rusije prema Kosovu odra\u017eava njeno geopoliti\u010dko rivalstvo sa Zapadom, koje se pod vo\u0111stvom predsednika [Vladimira] Putina zna\u010dajno produbilo, posebno kroz napore da se oja\u010da uticaj na Zapadnom Balkanu, uz istovremeno solidarnost sa Srbijom\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
\u201eGodi\u0161nja procena pretnji za 2026. godinu\u201c, koju je pro\u0161le nedelje objavila Kancelarija direktora Nacionalne obave\u0161tajne slu\u017ebe Sjedinjenih Dr\u017eava, tako\u0111e je procenjena da Rusija \u201epodsti\u010de nestabilnost izme\u0111u Srbije, koju favorizuje, i Kosova\u201c, ali i \u201epodr\u017eava odvajanje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n
\u0160ta ruska kancelarija radi na Kosovu?<\/p>\n
Na Kosovu, Uvarov predvodi misiju koja deluje u neobi\u010dnom diplomatskom okviru. Ruska kancelarija za vezu osnovana je 2005. godine, kada je Kosovom upravljala UN.<\/p>\n
Ona deluje pod okriljem UNMIK-a i nije pod direktnom kontrolom kosovskih institucija. Njenom osoblju nisu potrebne vize, imaju neograni\u010den ulazak i izlazak i u\u017eivaju imunitet od krivi\u010dne, gra\u0111anske i administrativne jurisdikcije. \u010cak su i njene prostorije nepovredive za lokalne vlasti.<\/p>\n
Zbog toga je ova misija jedna od najmanje transparentnih na Kosovu.<\/p>\n
Godinama su aktivnosti ove kancelarije bile uglavnom nevidljive za javnost. Malo informacija koje postoje uglavnom se odnose na sastanke sa me\u0111unarodnim misijama.<\/p>\n
Me\u0111utim, 2021. godine kosovske vlasti su proglasile \u201enon grata\u201c i proterale dvojicu ruskih diplomata povezanih sa ovom kancelarijom, rekav\u0161i da su \u201eprekr\u0161ili nacionalnu bezbednost i ustavni poredak\u201c.<\/p>\n
Prema nezvani\u010dnim informacijama Radija Slobodna Evropa, predstavnici ruske kancelarije na Kosovu odr\u017eavaju kontakte sa Srpskom pravoslavnom crkvom.<\/p>\n
Sama Srpska pravoslavna crkva ka\u017ee da njeni predstavnici na Kosovu imaju redovne kontakte sa me\u0111unarodnim misijama, kao \u0161to su KFOR, UN, OEBS, EU i zemlje Kvinte, ali da su ti kontakti vezani za pitanja bezbednosti, svakodnevnog \u017eivota i funkcionisanja<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 23. mart 2026. 14:47 Radio Slobodna Evropa je otkrio da se ime Ilje Uvarova, novog \u0161efa ruske kancelarije za vezu u Pri\u0161tini, pojavljuje u<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":39300,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-39302","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n