Pri\u0161tina, 21. mart 2026. 07:35<\/p>\n
Od februara 2022. godine, oko 400 hiljada \u010dlanaka objavljeno je u albanskim medijima na Kosovu o ratu u Ukrajini i doga\u0111ajima vezanim za Rusiju. Analiza ovih informacija, koje se distribuiraju svakodnevno, pokazala je da kosovska javnost \u010desto \u010dita neredovne i nepotpune informacije, a u mnogim slu\u010dajevima \u010dak i dezinformacije o doga\u0111ajima tamo.<\/p>\n
Veliki deo informacija tako\u0111e dolazi kopiran (copy-paste), bez dodavanja konteksta doga\u0111ajima i de\u0161avanjima oko rata. Sli\u010dno tome, za mnoge doga\u0111aje vezane za me\u0111uetni\u010dka pitanja na Kosovu, mnoge vesti su kopirane sa srpskog jezika, \u010desto iz medija u Albaniji, a iste se objavljuju u kosovskim medijima.<\/p>\n
Kre\u0161nik Ga\u0161i, glavni urednik KALLXO.com, ka\u017ee da se ruski uticaj na Balkanu ukorenio. Prema njegovim re\u010dima, na\u010din na koji se distribuiraju vesti koje poti\u010du iz Rusije je dobro osmi\u0161ljen.<\/p>\n
\u201ePrvi element koji smo \u017eeleli da uradimo studijom jeste da pru\u017eimo dokaze da se ruski uticaj ukorenio u balkanskom regionu, a posebno kod albanske publike. S obzirom na to da su dva glavna jezika na Zapadnom Balkanu srpski i albanski\u201c, ka\u017ee on u \u201eKallxoPernime\u201c.<\/p>\n
\u201ePodaci koje smo dobili analizom sadr\u017eaja pokazuju nam da se u oba jezika ruski uticaj veoma duboko ukorenio i u nekim slu\u010dajevima postao prvi izvor informacija. To zna\u010di da veliki deo vesti koje gra\u0111ani uzimaju kao istinite, u stvarnosti, ima svoj glavni izvor u ruskim propagandnim izvorima\u201c, ka\u017ee Ga\u0161i.<\/p>\n
On je rekao da je do podataka kori\u0161c\u0301ena metodologija istra\u017eivanja koja je obuhvatila 150 platformi koje posluju na kosovskom medijskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Prema Ga\u0161iju, jedan od problema koji se javlja prilikom izve\u0161tavanja o vojnim sukobima jeste to \u0161to izve\u0161tavanje nije uravnote\u017eeno.<\/p>\n
\u201eDobro je razumeti \u0161ta se de\u0161ava u Ukrajini, ali nijedan kosovski medij nema dopisnika tamo. To zna\u010di da potpuno kopiramo (\u201ecopy-pasting\u201c) stvarnost koja se tamo de\u0161ava, preuzimajuc\u0301i narativ ili Ukrajine ili Rusije\u201c \u2013 ka\u017ee on.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan problem, prema njegovim re\u010dima, jeste to \u0161to neki mediji na Kosovu ponovo objavljuju \u010dlanke na albanskom jeziku, ne znajuc\u0301i ko stoji iza prevoda. Prema njegovim re\u010dima, to je strategija koju Rusija koristi na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
\u201e\u010cinjenica da smo izgradili sistem kopiranja iz me\u0111unarodnih medija jasno daje Rusima do znanja da na\u0161a javnost veruje medijima poput BBC-ja, Reuters-a ili CNN-a, i kao rezultat toga su promenili svoju strategiju. Anga\u017eovali su prevodioce koji prevode me\u0111unarodne medije uklanjajuc\u0301i kontekst i prodaju ih na platformama koje brzo prevode informacije\u201c \u2013 ocenio je Kre\u0161nik Ga\u0161i.<\/p>\n
Prema re\u010dima novinara Melazima Ko\u010dija, cilj Rusije je da pobedi u informacionom ratu.<\/p>\n
\u201eTo je najjeftinija moguc\u0301a investicija, jer se danas nijedan rat ne dobija ako se prvo ne dobije informacioni rat. Kosovo je pogo\u0111eno ne samo posebnim ruskim i srpskim dezinformacijskim ratom, vec\u0301 su uklju\u010dene i druge strane. To je veoma mala investicija, ali sa izuzetnim koristima\u201c \u2013 ocenjuje Ko\u010di.<\/p>\n
\u201eNe mislim da nameravaju da promene stav ili pogled na svet albanske vec\u0301ine. Ali tim malim ulaganjem nameravaju da bace sumnju na zapadne demokratske vrednosti. Drugo je da uvedu defetizam u kosovsko stanovni\u0161tvo\u201c \u2013 ka\u017ee Melazim Ko\u010di.<\/p>\n
Muhamet Hajrulahu, glavni urednik portala \u201eTelegrafi\u201c, ka\u017ee da neki mediji na Kosovu nemaju kapacitet da pokrivaju me\u0111unarodne vesti.<\/p>\n
\u201ePostoje mediji na Kosovu koji po\u0161tuju profesionalni eti\u010dki kodeks, ali onda postoji i unutra\u0161nji problem uredni\u010dkih kapaciteta i finansija. Stranka koja \u017eeli da vam naudi mo\u017ee lako uticati na to. Da bismo re\u0161ili ovaj problem u Telegrafiju, imamo veoma veliki uredni\u010dki tim koji pokriva me\u0111unarodne vesti, sa \u010detiri do pet ljudi samo za ovaj sektor. Teme rata u Ukrajini, na Bliskom istoku i u regionu se \u010ditaju izuzetno \u0161iroko\u201c, ka\u017ee Hajrulahu.<\/p>\n
Tako\u0111e je objasnio kako neke vesti zavr\u0161avaju na albanskom jeziku, a da nisu uop\u0161te proverene.<\/p>\n
\u201eU po\u010detku sam video da kosovski mediji dobijaju vesti kopirane (\u201ecopy-paste\u201c) iz medija u Albaniji bez ikakvog filtera, jednostavno zato \u0161to su stvarali utisak da je svaki medij tamo u redu. Razgovarali smo o tome i odlu\u010dili da napravimo crnu listu (\u201eblack list\u201c) medija koje ne bi trebalo da citiramo i listu onih koje bi trebalo da citiramo\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n
Istra\u017eivanje platforme \u201ePikasa.ai\u201c pokazalo je da oko 52% \u010dlanaka objavljenih na Kosovu u vezi sa ratom u Ukrajini ne navodi nijedan izvor informacija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 21. mart 2026. 07:35 Od februara 2022. godine, oko 400 hiljada \u010dlanaka objavljeno je u albanskim medijima na Kosovu o ratu u Ukrajini i<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":38815,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-38817","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bezbednost"],"yoast_head":"\n