Pri\u0161tina, 12. mart 2026. 8:24<\/p>\n
Prema podacima Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI), Srbija se poslednjih godina uglavnom snabdeva oru\u017ejem iz Rusija i Kina.<\/p>\n
Istovremeno, Srbija je koristila i regionalna de\u0161avanja kako bi oja\u010dala narativ da je ugro\u017eena.<\/p>\n
Jedan primer je reakcija na bezbednosnu saradnju izme\u0111u Kosovo, Albanija i Hrvatska, koju su srpski zvani\u010dnici predstavili kao pretnju Srbiji.<\/p>\n
O ovoj temi za \u201eBota sot\u201c govorio je stru\u010dnjak za bezbednost Arben Da\u0161evci.<\/p>\n
Stru\u010dnjak za bezbednost ka\u017ee da naoru\u017eavanje Srbije iz Rusije i Kine pokazuje njen strate\u0161ki pravac i na\u010din na koji se pozicionira u bezbednosti Balkana, a ne samo kao obi\u010dnu trgovinu oru\u017ejem.<\/p>\n
On tako\u0111e nagla\u0161ava da Srbija saradnju Kosova, Albanije i Hrvatske predstavlja kao pretnju kako bi opravdala pove\u0107anje vojne mo\u0107i i mobilisala nacionalizam u unutra\u0161njoj politici.<\/p>\n
\u201eIz perspektive savremenih studija bezbednosti, najnoviji razvoj u politici naoru\u017eavanja Srbije i njena kontinuirana orijentacija ka vojnim nabavkama iz Rusije i Kine ne mogu se posmatrati samo kao uobi\u010dajene transakcije trgovine oru\u017ejem. Zapravo, oni predstavljaju va\u017ean indikator strate\u0161ke orijentacije Beograda i na\u010dina na koji ova dr\u017eava zami\u0161lja svoju ulogu u bezbednosnoj arhitekturi Balkana. Podaci koje je objavio Institut (SIPRI) jasno pokazuju da je Srbija poslednjih godina zna\u010dajno pove\u0107ala ulaganja u modernizaciju svojih oru\u017eanih snaga, oslanjaju\u0107i se na partnerstva sa globalnim akterima koji se \u010desto nalaze u otvorenom strate\u0161kom sukobu sa evroatlantskim sistemom bezbednosti.<\/p>\n
Studije me\u0111unarodne bezbednosti pokazuju da dr\u017eave ne grade uvek svoju politiku naoru\u017eavanja samo na osnovu realnih vojnih pretnji. \u010cesto se te politike grade i na politi\u010dki proizvedenim narativima koji imaju za cilj da stvore percepciju opasnosti u javnom mnjenju i legitimi\u0161u pove\u0107anje vojnih kapaciteta. U tom kontekstu, reakciju srpskih vlasti na bezbednosnu saradnju izme\u0111u Republike Kosova, Albanije i Hrvatske treba posmatrati kroz prizmu klasi\u010dnih teorija bezbednosnih studija, koje nagla\u0161avaju da se percepcija pretnje \u010desto instrumentalizuje za potrebe unutra\u0161nje politike i za nacionalisti\u010dku mobilizaciju, \u0161to Srbija koristi\u201c, rekao je on.<\/p>\n
Dalje, stru\u010dnjak za bezbednost ka\u017ee da je tvrdnja Srbije da saradnja izme\u0111u Kosova, Albanije i Hrvatske predstavlja pretnju vi\u0161e politi\u010dka propaganda kojom se opravdava njena militarizacija.<\/p>\n
On dodaje da stvarnu bezbednosnu ravnote\u017eu na Balkanu garantuju NATO i KFOR, zbog \u010dega pove\u0107anje naoru\u017eanja Srbije ne menja realno odnos snaga u regionu, ali mo\u017ee stvoriti tenzije zbog takozvane \u201ebezbednosne dileme\u201c.<\/p>\n
\u201eU tom smislu, narativ koji Srbija poku\u0161ava da izgradi, da regionalna saradnja ovih dr\u017eava predstavlja strate\u0161ku pretnju za nju, u su\u0161tini je politi\u010dki i propagandni konstrukt koji ima za cilj da opravda postepenu militarizaciju njene bezbednosne politike. U stvarnosti, saradnja izme\u0111u Kosova, Albanije i Hrvatske je normalan proces koordinacije izme\u0111u dr\u017eava koje dele zajedni\u010dke geopoliti\u010dke i geostrate\u0161ke interese za regionalnu stabilnost i integraciju u evroatlantske strukture.<\/p>\n
Ako dublje analiziramo stvarnu bezbednosnu arhitekturu Balkana, postaje jasno da strate\u0161kom ravnote\u017eom regiona dominira prisustvo i garancije NATO-a, kao i me\u0111unarodni bezbednosni mehanizmi koji deluju na terenu, uklju\u010duju\u0107i misiju KFOR na Kosovu. To prisustvo stvara sna\u017enu strukturu strate\u0161kog odvra\u0107anja koja gotovo onemogu\u0107ava bilo kakvu vojnu avanturu u regionu. Zbog toga, iako Srbija mo\u017ee ulagati u nove sisteme naoru\u017eanja ili pove\u0107avati vojni bud\u017eet, to se automatski ne prevodi u realnu promenu odnosa snaga na Balkanu.<\/p>\n
Zapravo, jedan od najva\u017enijih koncepata bezbednosnih studija je takozvana \u2018bezbednosna dilema\u2019, kada se potezi jedne dr\u017eave da pove\u0107a sopstvenu bezbednost od strane drugih tuma\u010de kao pretnja, \u010dime se stvara nova spirala naoru\u017eavanja i tenzija. Retorika koju Srbija koristi u odnosu na Kosovo i regionalnu saradnju \u010desto doprinosi upravo ovom opasnom mehanizmu, stvaraju\u0107i nepotrebne percepcije opasnosti i militarizuju\u0107i politi\u010dki diskurs u regionu\u201c, objasnio je stru\u010dnjak za bezbednost.<\/p>\n
Stru\u010dnjak obja\u0161njava da je saradnja Srbije sa Rusijom i Kinom deo \u0161ire geopoliti\u010dke strategije za pove\u0107anje njihovog uticaja na Balkanu.<\/p>\n
On nagla\u0161ava da ove zemlje mogu koristiti tenzije u regionu kako bi izazvale uticaj Zapada i oslabile evroatlantske integracije zemalja Balkana.<\/p>\n
\u201eDruga va\u017ena dimenzija koju treba naglasiti jeste \u010dinjenica da saradnja Srbije sa Rusijom i Kinom nije samo pitanje vojnih nabavki, ve\u0107 deo \u0161ire geopoliti\u010dke dinamike. Rusija je tradicionalno Balkan posmatrala kao strate\u0161ki prostor gde mo\u017ee izazvati uticaj Zapada i oslabiti koheziju NATO-a i Evropska unija.<\/p>\n
U tom kontekstu, svaka nova tenzija na Balkanu mo\u017ee biti iskori\u0161\u0107ena od strane Rusije kao sredstvo za stvaranje politi\u010dkog i diplomatskog pritiska na Zapad. S druge strane, Kina postepeno pove\u0107ava svoje strate\u0161ko prisustvo kroz bezbednosne tehnologije, sisteme nadzora i vojnu saradnju sa Srbijom. To prisustvo nije samo ekonomsko ili tehnolo\u0161ko, ve\u0107 se sve vi\u0161e povezuje i sa dimenzijama bezbednosti i strate\u0161kog uticaja u regionu. Kroz ove instrumente Kina i Rusija poku\u0161avaju da stvore nove prostore uticaja na Balkanu i da izazovu model evroatlantske integracije koji ve\u0107ina zemalja regiona prati\u201c, naglasio je Da\u0161evci.<\/p>\n
Na kraju, on isti\u010de da za Kosovo glavna opasnost nije direktan rat, jer prisustvo NATO-a i KFOR-a \u010dini takav scenario veoma malo verovatnim, ve\u0107 vi\u0161e hibridni oblici pritiska i destabilizacije.<\/p>\n
On zaklju\u010duje da stabilnost na Balkanu ne dolazi kroz naoru\u017eavanje i nacionalisti\u010dku retoriku, ve\u0107 kroz regionalnu saradnju i integraciju u evroatlantske strukture.<\/p>\n
\u201e\u0160to se ti\u010de Kosova, bezbednosne studije i istra\u017eivanja sugeri\u0161u da glavna opasnost ne le\u017ei nu\u017eno u klasi\u010dnom direktnom vojnom sukobu. Prisustvo NATO-a i KFOR-a stvara visok nivo strate\u0161kog odvra\u0107anja koji takav scenario \u010dini izuzetno malo verovatnim. Me\u0111utim, rizici se mogu pojaviti u slo\u017eenijim i sofisticiranijim oblicima, kao \u0161to su hibridne operacije, diplomatski pritisak, informativni rat i poku\u0161aji politi\u010dke i institucionalne destabilizacije.<\/p>\n
Zato savremene bezbednosne studije jasno pokazuju da trka u naoru\u017eanju i izgradnja narativa o pretnjama ne proizvode dugoro\u010dnu stabilnost. Naprotiv, one mogu stvoriti novu klimu nesigurnosti i tenzija u regionu. Odr\u017eiva stabilnost na Balkanu ne mo\u017ee se graditi na militarizaciji politi\u010dkog diskursa ili na nacionalisti\u010dkoj retorici, ve\u0107 na regionalnoj saradnji, transparentnosti u bezbednosnim politikama i punoj integraciji u evroatlantsku bezbednosnu arhitekturu. U tom smislu, svaki poku\u0161aj da se regionalna saradnja predstavi kao pretnja treba posmatrati sa skepticizmom, jer vi\u0161e odra\u017eava unutra\u0161nje politi\u010dke strategije nego stvarne strate\u0161ke realnosti\u201c, zaklju\u010dio je stru\u010dnjak za bezbednost, Arben Da\u0161evci.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 12. mart 2026. 8:24 Prema podacima Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI), Srbija se poslednjih godina uglavnom snabdeva oru\u017ejem iz Rusija i Kina. Istovremeno,<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":37256,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-37255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bezbednost"],"yoast_head":"\n