Berlin, 12. jul 2025.<\/p>\n
Nema\u010dki parlament \u2013 Bundestag, ju\u010de popodne odr\u017eao je vanrednu sednicu povodom 30. godi\u0161njice masakra u Srebrenici, kada su u julu 1995. godine snage bosanskih Srba ubile vi\u0161e od 8.000 bo\u0161nja\u010dkih mu\u0161karaca i de\u010daka.<\/p>\n
U javnom delu sednice prisustvovala su dvojica pre\u017eivelih \u017ertava genocida u Bosni, koji su ispra\u0107eni aplauzima. Me\u0111u gostima u Bundestagu bili su i ambasador Bosne i Hercegovine u Berlinu, Damir Arnaut, kao i ambasador Republike Kosova, Faruk Ajeti.<\/p>\n
Patnje i masakri koje su narodi Bosne i Kosova pretrpeli od strane Srbije spomenuti su u govorima nema\u010dkih poslanika. Posebno sna\u017ean govor odr\u017eao je poslanik vladaju\u0107e CDU partije, Michael Brand, koji je izazvao sna\u017enu reakciju u sali.<\/p>\n
\u201ePogre\u0161no je re\u0107i da je Putinov rat protiv Ukrajine prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ve\u0107 1991. godine, Srbija, uz podr\u0161ku Rusije, vodila je ratove protiv svojih suseda \u2013 1991. protiv Slovenije i Hrvatske, 1992. u Bosni i Hercegovini, i 1998\u20131999. na Kosovu. Evropa nije imala jasan stav. Umesto akcije \u2013 samo re\u010di\u201c, rekao je Brand.<\/p>\n
On je podsetio edhe na zloglasnu izjavu Aleksandra Vu\u010di\u0107a, tada mladog politi\u010dara, koji je pre tri decenije u Skup\u0161tini Srbije rekao:
\n\u201eAko vi ubijete jednog Srbina, mi \u0107emo ubiti sto Muslimana.\u201c<\/p>\n
Brand je naglasio se Vu\u010di\u0107 tada afirmisao u politici, kasnije postao ministar propagande Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, a danas je predsednik Srbije.
\n\u201eDanas Vu\u010di\u0107 toleri\u0161e nasilje nad studentima i opozicijom, \u0161iri mr\u017enju prema Evropi i odr\u017eava bliske veze s Putinom. U srpskim medijima i \u0161kolskim ud\u017ebenicima, genocidi u Bosni i na Kosovu se pori\u010du, dok se ratni zlo\u010dinci slave kao heroji\u201c, tha Brand.<\/p>\n
Poslanici Bundestaga kritikovali su o\u0161tro me\u0111unarodnu zajednicu zbog njene neodlu\u010dnosti prema ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji, za koje su rekli da su podstaknuti od strane Srbije, dok su evropske sile, prema njihovim re\u010dima, previ\u0161e popustljive prema srpsko-rusko-kineskom savezu.<\/p>\n
Emotivan govor odr\u017eala je i poslanica Jasmina Hostert, ro\u0111ena u Sarajevu, koja je u ratu izgubila desnu ruku.<\/p>\n
Tenzije su nastale kada je poslanik ekstremno desne stranke uzeo re\u010d i relativizovao masakr u Srebrenici, dovode\u0107i u pitanje da li je uop\u0161te re\u010d o genocidu.<\/p>\n
Podsetimo, 23. maja pro\u0161le godine, Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju kojom se 11. jul progla\u0161ava Me\u0111unarodnim danom se\u0107anja na \u017ertve genocida u Srebrenici.
\nNema\u010dka je bila jedan od glavnih inicijatora te rezolucije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Berlin, 12. jul 2025. Nema\u010dki parlament \u2013 Bundestag, ju\u010de popodne odr\u017eao je vanrednu sednicu povodom 30. godi\u0161njice masakra u Srebrenici, kada su u julu 1995.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3585,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"class_list":["post-3587","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"yoast_head":"\n