Pri\u0161tina, 24. februar 2026. 8:50<\/p>\n
Paravojni kampovi, \u0161irenje rasne i verske mr\u017enje, \u0161pijuna\u017ea u Evropi, pra\u0107enje ruskih opozicionih aktivista i uto\u010di\u0161te za proterane ruske diplomate.<\/p>\n
Ovo su neke od afera koje povezuju Rusiju sa Srbijom.<\/p>\n
Srpske vlasti, koje odr\u017eavaju prijateljske veze sa Kremljom, do danas nisu rasvetlile nijednu od njih.<\/p>\n
\u201eOzna\u010davanje ruskih struktura kao inspiratora ili organizatora zna\u010dilo bi otvoreno zao\u0161travanje odnosa sa Rusijom\u201c, ka\u017ee za Radio Slobodna Evropa Maja Bjelo\u0161 iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.<\/p>\n
Beograd se oslanja na Moskvu, ne samo zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, ve\u0107 i zbog zavisnosti od gasa.<\/p>\n
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu.<\/p>\n
Zvani\u010dni kontakti nisu prekinuti ni \u010detiri godine od po\u010detka rata, uprkos pozivima Evropske unije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava da se Beograd distancira od Moskve.<\/p>\n
\u201ePrisustvo ruskih slu\u017ebi u Srbiji signal je, kako Zapadu tako i doma\u0107im akterima, da Rusija i dalje ima pristup i uticaj u Srbiji\u201c, dodaje Bjelo\u0161.<\/p>\n
Kampovi za obuku<\/p>\n
Slu\u010daj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog u blizini reke Drine u zapadnom delu Srbije u septembru 2025. godine, i dalje je u fazi istrage.<\/p>\n
\u201eOsumnji\u010deni su saslu\u0161ani, svedoci ispitani. U toku su potrebna ve\u0161ta\u010denja\u201c, saop\u0161tilo je za Radio Slobodna Evropa Vi\u0161e javno tu\u017eila\u0161tvo u \u0160apcu.<\/p>\n
Ovo tu\u017eila\u0161tvo vodi istragu protiv Lazara Popovi\u0107a iz Beograda i Save Stevanovi\u0107a iz Loznice.<\/p>\n
Dana 6. februara Popovi\u0107u je pritvor zamenjen merama obezbe\u0111enja, re\u010deno je Radiju Slobodna Evropa iz Vi\u0161eg suda u \u0160apcu, dok je Stevanovi\u0107 pu\u0161ten 17. oktobra, nakon saslu\u0161anja svedoka.<\/p>\n
Srbija i Bosna i Hercegovina nastavljaju istrage o ruskim paravojnim kampovima.<\/p>\n
Sumnja se da je borbeno-takti\u010dka obuka, organizovana u turisti\u010dkom objektu \u201eSun\u010dana reka\u201c, imala za cilj pru\u017eanje fizi\u010dkog otpora policiji Moldavije u slu\u010daju nereda na dan izbora, 28. septembra 2025. godine.<\/p>\n
Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije, Nenadom Popovi\u0107em.<\/p>\n
Lazar Popovi\u0107 je ranije bio njegov savetnik, dok je Stevanovi\u0107 najpre bio \u010dlan Srpske narodne partije Popovi\u0107a, a potom \u201eZdrave Srbije\u201c \u2013 dela vladaju\u0107e koalicije.<\/p>\n
Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 izjavio je kasnije da su srpske vlasti utvrdile da su u kampu bila tri ruska dr\u017eavljanina.<\/p>\n
Me\u0111utim, kamp nije povezao sa ruskim obave\u0161tajnim slu\u017ebama.<\/p>\n
Rusija se zvani\u010dno ne pominje ni u saop\u0161tenjima srpske policije i tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije saop\u0161tilo je da je tokom borbeno-takti\u010dke obuke u \u201eSun\u010danoj reci\u201c u\u010destvovalo izme\u0111u 150 i 170 dr\u017eavljana Moldavije i Rumunije. U okviru istrage u Moldaviji privedeno je vi\u0161e od 70 osoba, a ve\u0107ina se sumnji\u010di da su obu\u010davani u Srbiji.<\/p>\n
Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizaciju Moldavije uo\u010di parlamentarnih izbora 28. septembra, na kojima je proevropska vladaju\u0107a partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju.<\/p>\n
Iz Kancelarije tu\u017eioca Moldavije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o fazi istrage i eventualnim novim podacima.<\/p>\n
Rusija je negirala ume\u0161anost u izborni proces u Moldaviji.<\/p>\n
Sud u Moldaviji je, u me\u0111uvremenu, osudio tri osobe zbog organizovanja obuka tokom 2024. godine u Bosni i Hercegovini i Srbiji.<\/p>\n
Bosna i Hercegovina je tako\u0111e pokrenula postupak u vezi sa obukama odr\u017eanim tokom 2024. godine.<\/p>\n
Podsticanje rasne i verske mr\u017enje u Parizu i Berlinu<\/p>\n
U fazi istrage je i slu\u010daj 11 dr\u017eavljana Srbije uhap\u0161enih pod sumnjom da su po\u010dinili niz rasisti\u010dkih dela u Parizu i Berlinu.<\/p>\n
Prema navodima srpske policije, ta dela bila su usmerena protiv jevrejske i muslimanske zajednice, s ciljem pove\u0107anja tenzija u dru\u0161tvu.<\/p>\n
Uhap\u0161eni su krajem septembra 2025. godine u Smederevu, 60 kilometara ju\u017eno od Beograda.<\/p>\n
U vezi sa trenutnim statusom osumnji\u010denih, Radio Slobodna Evropa nije dobio odgovor od Vi\u0161eg javnog tu\u017eila\u0161tva u Smederevu.<\/p>\n
U decembru je to tu\u017eila\u0161tvo saop\u0161tilo Radiju Slobodna Evropa da je za devet osumnji\u010denih produ\u017een pritvor, dok za dvoje koji su ranije preba\u010deni u ku\u0107ni pritvor nije saop\u0161teno da li je mera produ\u017eena.<\/p>\n
Nakon hap\u0161enja, Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije saop\u0161tilo je da se jedna osoba, koja je i dalje u bekstvu, sumnji\u010di da je \u201epo instrukcijama jedne strane obave\u0161tajne slu\u017ebe\u201c organizovala i obu\u010davala na teritoriji Srbije grupu od 14 srpskih dr\u017eavljana.<\/p>\n
Vi\u0161e javno tu\u017eila\u0161tvo u Smederevu je, povodom eventualnog hap\u0161enja te osobe, saop\u0161tilo da \u201eu ovom trenutku nije mogu\u0107e dati informacije, kako se ne bi ugrozila istraga\u201c.<\/p>\n
Dva incidenta, koja su se dogodila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su francusku javnost tokom 2025. godine.<\/p>\n
Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenom bojom Muzej Holokausta, tri sinagoge i restoran u centru Pariza.<\/p>\n
Zatim su po\u010detkom septembra ispred devet d\u017eamija u Parizu postavljene svinjske glave, a na nekima je bilo ispisano ime predsednika Francuske, Emanuela Makrona.<\/p>\n
Ispred Brandenbur\u0161ke kapije u Berlinu tako\u0111e su ispisane diskriminatorne poruke.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010dki portal \u201eMediapart\u201c iz Pariza objavio je u novembru 2025. godine da je francuska obave\u0161tajna slu\u017eba do\u0161la do internih dokumenata Kremlja, iz kojih proizlazi da je ruska predsedni\u010dka administracija \u201edirektno odobrila\u201c uni\u0161tavanje jevrejskih spomenika u maju 2025.<\/p>\n
Prema sa\u017eetku izve\u0161taja, Kremlj je \u017eeleo \u201eda pove\u0107a tenzije\u201c izme\u0111u jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj, \u201ekako bi podstakao podele unutar francuskog dru\u0161tva i oslabio nacionalnu koheziju\u201c.<\/p>\n
Nadle\u017eno tu\u017eila\u0161tvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o tim navodima.<\/p>\n
Afera \u201eRuski \u0161pijun\u201c<\/p>\n
U novembru 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obave\u0161tajni agent daje novac biv\u0161em pripadniku Vojske Srbije.<\/p>\n
Prema navodima visokih srpskih zvani\u010dnika, snimak je nastao gotovo godinu dana ranije, 24. decembra 2018.<\/p>\n
Autenti\u010dnost snimka medijima je potvrdio Relja \u017deljkski, rukovodilac analize u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), navode\u0107i da se \u201ena njemu vidi ruski agent Georgij Kleban\u201c.<\/p>\n
Iako je najpre sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je, nakon sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Har\u010denkom, izjavio da je za njega pitanje ruskog agenta zatvoreno.<\/p>\n
Iz Vi\u0161eg javnog tu\u017eila\u0161tva u Beogradu su u decembru 2019. godine za Radio Slobodna Evropa naveli da ne vode postupak u vezi sa tim slu\u010dajem.<\/p>\n
Smrt predstavnika SDPR-a u Moskvi<\/p>\n
Predstavnik dr\u017eavne srpske kompanije za trgovinu oru\u017ejem \u201eJugoimport-SDPR\u201c u Moskvi, Radomir Kurti\u0107, prona\u0111en je mrtav u ruskoj prestonici sredinom novembra 2025.<\/p>\n
Vest su mesec dana kasnije objavili provladini mediji u Srbiji, navode\u0107i da su srpske bezbednosne slu\u017ebe obavestile predsednika dr\u017eave o \u201esumnjivoj smrti\u201c.<\/p>\n
Vu\u010di\u0107 je potom potvrdio informaciju, navode\u0107i da Beograd o\u010dekuje odgovore ruskih slu\u017ebi i da Moskva jo\u0161 nije dostavila forenzi\u010dke izve\u0161taje.<\/p>\n
Dodao je i da \u201ene \u017eeli da u\u010destvuje u \u0161irenju sumnji i teorija zavere\u201c.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje Radija Slobodna Evropa da li su iz Rusije stigli tra\u017eeni odgovori i izve\u0161taji.<\/p>\n
Zvu\u010dni top<\/p>\n
Ruske vlasti pru\u017eile su podr\u0161ku zvani\u010dnom Beogradu tokom masovnih protesta protiv Vlade i blokada univerziteta, izazvanih pogibijom 16 osoba u nesre\u0107i na \u017delezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu.<\/p>\n
Beograd je zatra\u017eio da ruski istra\u017eitelji sprovedu \u201enezavisnu istragu\u201c kako bi utvrdili da li je tokom mirnog protesta protiv Vlade 15. marta 2025. godine upotrebljen zvu\u010dni top.<\/p>\n
Na brojnim objavljenim snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razilaze, nakon onoga \u0161to su opisali kao sna\u017ene i neuobi\u010dajene talase buke i vibracija.<\/p>\n
U izve\u0161taju Federalne slu\u017ebe bezbednosti Rusije (FSB) iz aprila 2025. godine navedeno je da, nakon sprovedenih testova, nije utvr\u0111ena upotreba zvu\u010dnog topa \u2013 oru\u017eja koje je ina\u010de zabranjeno u Srbiji.<\/p>\n
U izve\u0161taju, objavljenom na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA), navodi se da akusti\u010dni ure\u0111aji tipa LRAD, koje poseduju srpski policijski organi, nisu kori\u0161\u0107eni tokom protesta.<\/p>\n
Bjelo\u0161 iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku isti\u010de da Kremlj takvim potezima pru\u017ea podr\u0161ku vlastima u Beogradu.<\/p>\n
\u201eMogu\u0107i ciljevi Kremlja su o\u010duvanje politi\u010dkog re\u017eima u Srbiji \u2013 odnosno podr\u0161ka Vladi koja odr\u017eava bliske odnose s njim i ne uvodi sankcije Rusiji \u2013 kao i ja\u010danje uticaja u regionu\u201c, navodi ona.<\/p>\n
Neke nevladine organizacije u Srbiji i me\u0111unarodne organizacije koje su istra\u017eivale incident tokom protesta 15. marta 2025, poput organizacije \u201eEarshot\u201c, navele su \u2013 uz prilo\u017eene dokaze \u2013 da je vrlo verovatno da je zvu\u010dno oru\u017eje kori\u0161\u0107eno.<\/p>\n
Uto\u010di\u0161te za proterane ruske diplomate iz EU<\/p>\n
Najmanje tri ruska diplomata, proterana iz zemalja Evropske unije zbog \u0161pijuna\u017ee, kasnije su akreditovana u Srbiji.<\/p>\n
Vi\u0161emese\u010dna istraga Radija Slobodna Evropa, objavljena u martu 2023. godine, pokazala je da su dvojica od njih imali veze sa ruskim obave\u0161tajnim slu\u017ebama.<\/p>\n
Rusija je pove\u0107ala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU tokom 2022. godine, zbog invazije na Ukrajinu.<\/p>\n
Spisak diplomata koje je akreditovalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u martu 2023. obuhvatao je 62 imena \u2013 u odnosu na 54 iz marta 2022.<\/p>\n
Nijedna institucija u Srbiji do danas nije komentarisala te nalaze.<\/p>\n
Pra\u0107enje ruskih aktivista<\/p>\n
U decembru 2021. godine ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optu\u017eio je Aleksandra Vulina, tada ministra unutra\u0161njih poslova Srbije, da je u Moskvu poslao snimak sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon \u010dega je jedan od njih uhap\u0161en u Rusiji.<\/p>\n
U decembru te godine Vulin se u Moskvi sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patru\u0161evim, sa kojim je razgovarao o takozvanim \u201eobojenim revolucijama\u201c.<\/p>\n
Vulin je negirao optu\u017ebe Kara-Murze i najavio tu\u017ebu protiv njega, ali nije poznato da li je ona podneta.<\/p>\n
Ministarstvo unutra\u0161njih poslova Srbije i BIA nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa da li su preduzete mere radi provere tih navoda.<\/p>\n
Dve godine kasnije, Kara-Murza je u Rusiji osu\u0111en na 25 godina zatvora zbog izdaje i \u0161irenja la\u017enih informacija.<\/p>\n
On je, me\u0111utim, bio me\u0111u trojicom ruskih aktivista oslobo\u0111enih tokom leta 2024. godine, u okviru razmene zatvorenika izme\u0111u Rusije i zapadnih zemalja.<\/p>\n
Vulin se od jula 2023. godine nalazi na listi sankcija Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava zbog sumnji na korupciju, ume\u0161anost u trgovinu drogom i veze sa Rusijom.<\/p>\n
Poku\u0161aj dr\u017eavnog udara u Crnoj Gori<\/p>\n
Slu\u010daj \u201eDr\u017eavni udar\u201c, koji je pre deset godina potresao Crnu Goru, dobio je pravosna\u017enu presudu 20. februara.<\/p>\n
Apelacioni sud Crne Gore saop\u0161tio je da je u ponovljenom postupku potvrdio osloba\u0111aju\u0107u presudu za \u201epoku\u0161aj terorizma na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016\u201c.<\/p>\n
Sud je obrazlo\u017eio da nije dokazano da su optu\u017eeni po\u010dinili dela koja im se stavljaju na teret.<\/p>\n
Odlukom Apelacionog suda oslobo\u0111eni su optu\u017ebi prosrpski politi\u010dari u Crnoj Gori Milan Kne\u017eevi\u0107 i Andrija Mandi\u0107, kao i ostali optu\u017eeni u tom predmetu.<\/p>\n
Ukupno je 13 osoba iz Rusije, Srbije i Crne Gore bilo obuhva\u0107eno optu\u017enicom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 24. februar 2026. 8:50 Paravojni kampovi, \u0161irenje rasne i verske mr\u017enje, \u0161pijuna\u017ea u Evropi, pra\u0107enje ruskih opozicionih aktivista i uto\u010di\u0161te za proterane ruske diplomate.<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":34363,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-34360","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n