Pri\u0161tina, 23. februar 2026, 08:46<\/p>\n
Pre osamnaest godina Beograd je zapalio jednu ambasadu i zajedno s njom spalio iluziju da je Srbija zauvek iza\u0161la iz politike ulice i mase.<\/p>\n
Paljenje Ambasade Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava nije bio samo \u010din vandalizma, ve\u0107 politi\u010dki akt. Bio je to poruka Zapadu, dozvoljena i podstaknuta od elite koja je odlu\u010dila da igra na kartu nacionalizma kako bi opstala na vlasti.<\/p>\n
\u010cetiri dana nakon \u0161to je Kosovo proglasilo nezavisnost kao republika, re\u017eim predvo\u0111en Vojislavom Ko\u0161tunicom mobilisao je masu pod sloganom \u201eKosovo je Srbija\u201c. Ambasadu SAD zahvatio je po\u017ear, jedna osoba je izgubila \u017eivot, a Srbija se pred svetom pojavila kao dr\u017eava koja ili nije mogla ili nije \u017eelela da kontroli\u0161e ekstremizam koji je sama podstakla.<\/p>\n
Ali istorija se ne zavr\u0161ava vatrom. Ona tu po\u010dinje, jer ljudi koji su pomogli u organizovanju tog protesta danas su na \u010delu srpske dr\u017eave. Marko \u0110uri\u0107, Petar Petkovi\u0107 i Mi\u0161a Vaci\u0107 nisu nestali na marginama istorije. Napredovali su, uzdignuti su na funkcije i postali zvani\u010dna lica diplomatije, dijaloga i \u201estabilnosti\u201c.<\/p>\n
Re\u017eim Ko\u0161tunice dozvolio je radikalizaciju ulice, re\u017eim Aleksandra Vu\u010di\u0107a je institucionalizovao. Nije bilo \u010di\u0161\u0107enja politi\u010dke elite. Nije bilo moralnog distanciranja od 21. februara 2008. Naprotiv, usledila je integracija protagonista u najvi\u0161e strukture vlasti.<\/p>\n
Marko \u0110uri\u0107, povezan sa organizovanjem protesta u to vreme, kasnije je imenovan za ambasadora Srbije u Va\u0161ingtonu, gde je slu\u017eio od 2020. do 2024. godine. Upravo dr\u017eava \u010dija je ambasada bila zapaljena u Beogradu postala je destinacija njegove diplomatske karijere. To imenovanje nije bilo simbol pokajanja, ve\u0107 simbol sistema koji ne ka\u017enjava, ve\u0107 nagra\u0111uje lojalnost.<\/p>\n
Danas, kao ministar spoljnih poslova, \u0110uri\u0107 govori o partnerstvu i stabilnosti. Ipak, njegova politi\u010dka karijera vezana je za trenutak kada je Srbija izabrala otvorenu konfrontaciju sa Zapadom. On nije samo zvani\u010dnik, ve\u0107 simbol konfrontacione politike koja proizvodi krize radi konsolidacije vlasti u Beogradu.<\/p>\n
Petar Petkovi\u0107 sledio je sli\u010dnu putanju. Od kabineta Ko\u0161tunice 2008. godine do \u010dela takozvane Kancelarije za Kosovo i glavnog pregovara\u010da u Briselu. Predstavlja se kao tehni\u010dki menad\u017eer dijaloga, ali se njegova javna komunikacija \u010desto oslanja na mobilizuju\u0107u retoriku koja podr\u017eava narativ opsade i viktimizacije. Dijalog spolja, tenzija iznutra. To je formula.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, Mi\u0161a Vaci\u0107 predstavlja najjednostavniju verziju te politi\u010dke kulture. Kao osniva\u010d ultranacionalisti\u010dkog pokreta \u201eNa\u0161i 1389\u201c, otvoreno je u intervjuima za medije povezane sa Kremljom, uklju\u010duju\u0107i RT, izjavio da Srbija treba da sledi model Rusije na Krimu kako bi \u201evratila\u201c Kosovo. To nije izolovana retorika, ve\u0107 deo narativa koji slobodno cirkuli\u0161e u javnoj sferi Srbije, \u010desto bez politi\u010dkih posledica.<\/p>\n
Upravo tu postaje jasna kontinuitet izme\u0111u Ko\u0161tunice i Vu\u010di\u0107a. Prvi je dozvolio da ulica govori kroz vatru, drugi je nau\u010dio da tu energiju koristi kao politi\u010dku rezervu. Vu\u010di\u0107 je shvatio da nekontrolisani nacionalizam nosi rizik me\u0111unarodne izolacije, ali da je kontrolisani nacionalizam mo\u0107an instrument za konsolidaciju unutra\u0161nje vlasti.<\/p>\n
Paljenje Ameri\u010dke ambasade ostaje tamna mrlja u me\u0111unarodnim odnosima Srbije. Ipak, nije bilo jasne politi\u010dke odgovornosti za klimu koja je omogu\u0107ila taj \u010din. Elita koja je inspirisala ili tolerisala mobilizaciju tog dana nije marginalizovana, ve\u0107 je reciklirana.<\/p>\n
Taj recikla\u017eni model jeste su\u0161tina aktuelnog re\u017eima. Pod Vu\u010di\u0107em, lojalnost je glavna valuta. Oni koji poka\u017eu spremnost da se mobili\u0161u u kriznim trenucima nagra\u0111uju se funkcijama. Oni koji odr\u017eavaju o\u0161tru naraciju o Kosovu, ali umeju druga\u010dije da govore u Briselu i Va\u0161ingtonu, postaju deo diplomatskog aparata.<\/p>\n
Zato 21. februar 2008. nije samo datum. To je nedovr\u0161eni moralni test. Bio je to trenutak kada je Srbija mogla da izabere dr\u017eavni\u010dku odgovornost, a umesto toga izabrala je simboli\u010dku konfrontaciju. \u010cinjenica da organizatori tog dana danas stoje na vrhu vlasti pokazuje da sistem nikada nije sproveo ozbiljnu refleksiju.<\/p>\n
Po\u017ear u ambasadi je uga\u0161en. Ali politi\u010dka kultura koja je dozvolila taj po\u017ear nastavlja da generi\u0161e tenzije, upravljane krize i realnost u kojoj se pro\u0161lost nikada ozbiljno nije suo\u010dila sa sobom, pi\u0161e The Balkan Report.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 23. februar 2026, 08:46 Pre osamnaest godina Beograd je zapalio jednu ambasadu i zajedno s njom spalio iluziju da je Srbija zauvek iza\u0161la iz<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":34127,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-34126","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n