Prishtina 01. decembar 2025. 13:50<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef, predava\u010d na Univerzitetu D\u017eons Hopkins u SAD i ekspert za upravljanje konfliktima, predla\u017ee strategjin pristup za postizanje mira u Ukrajini zasnovan na modelu Kosova.<\/p>\n
On je ovu ideju obradio i u analizi objavljenoj u akademskom \u010dasopisu SAIS Review of International Affairs.<\/p>\n
Govore\u0107i za Radio Slobodna Evropa, D\u017eozef obja\u0161njava da bi primena principa Rezolucije 1244 u Donbasu \u2013 me\u0111unarodna administracija, raspore\u0111ivanje mirovnih trupa i odlaganje pitanja suvereniteta \u2013 mogla da ponudi Ukrajini bezbednosne garancije bez potrebe da prihvati rusku aneksiju regiona.<\/p>\n
D\u017eozef tako\u0111e ocenjuje napore administracije Trampa, nagla\u0161avaju\u0107i da je ona stavila u fokus postizanje mira u Ukrajini i donela novu dinamiku u proces pregovora.<\/p>\n
Gospodine D\u017eozef, predla\u017eete primenu kosovskog modela u Donbasu. Koja je najva\u017enija lekcija sa Kosova za koju verujete da se mo\u017ee primeniti u Ukrajini danas?<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: Najva\u017enija i najzanimljivija stvar u kori\u0161\u0107enju kosovskog modela u Donbasu \u2013 dakle u Ukrajini \u2013 za postizanje primirja jeste da ga ruski predsednik Vladimir Putin podr\u017eava.<\/p>\n
To je polazna ta\u010dka, ali ne i jedina. Putin ve\u0107 vi\u0161e od dve decenije insistira da Rezolucija 1244 mora da se po\u0161tuje. Putin tako\u0111e stalno ponavlja da su Kosovo i Ukrajina ista stvar.<\/p>\n
Ideja o kori\u0161\u0107enju jednog modela je sasvim primerena. Ameri\u010dka administracija uzima elemente i iz plana za Gazu. Ali mislim da je kosovski model mnogo relevantniji od onog za Gazu. Putin taj model veoma dobro poznaje.<\/p>\n
Ali kriti\u010dari tvrde da je Kosovo bio jedinstven slu\u010daj sa sna\u017enim me\u0111unarodnim konsenzusom, za razliku od Ukrajine. Za\u0161to verujete da bi takav model ipak mogao da funkcioni\u0161e?<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: Rezolucija 1244 iznela je pitanje suvereniteta van rasprave, ne pori\u010du\u0107i niti progla\u0161avaju\u0107i nezavisnost Kosova, ali je zaustavila konflikt i otvorila put me\u0111unarodnoj administraciji i prisustvu mirovnih trupa na Kosovu.<\/p>\n
Isti princip primenio bi se i u Donbasu, a rasprava o tome kome on pripada bila bi odlo\u017eena \u2013 sa budu\u0107im referendumom kao na\u010dinom re\u0161avanja. Putin podr\u017eava referendume \u2013 organizovao ih je i na Krimu i u delovima Donbasa koje kontroli\u0161e Rusija. Dakle, dobio bi dve stvari koje ne osporava: model 1244 i referendum.<\/p>\n
Sa ovim modelom mogao bi da \u201edobije\u201c i jo\u0161 vi\u0161e teritorije, po mom mi\u0161ljenju \u2013 \u010dak i vi\u0161e nego \u0161to nudi plan Donalda Trampa. Mogao bi da dobije i zapadne delove Donbasa, koji su za Ukrajinu najosetljiviji, jer bi time Rusija imala direktan uticaj na celu zemlju i mogla bi da otvori jo\u0161 jedan pravac prema Kijevu.<\/p>\n
Ali morao bi da prihvati jedan uslov \u2013 kao \u0161to je to u\u010dinilo i Kosovo. Morao bi da prihvati me\u0111unarodnu administraciju Donbasa \u2013 bilo od strane UN, bilo od strane OEBS-a.<\/p>\n
Rusija je stalna \u010dlanica Saveta bezbednosti i verovatno joj odgovara administracija UN, jer stalno insistira da UNMIK ostane na Kosovu.<\/p>\n
Da li mislite da bi Ukrajina prihvatila ovakav plan?<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: Za Ukrajinu bi to bio povoljan pristup. Prvi razlog: Kijev ne bi morao da prizna rusku aneksiju Donbasa. Zatim bi status Krima mogao da se ostavi za kasnije pregovore, po\u0161to su \u0161anse za njegovo vojno vra\u0107anje minimalne.<\/p>\n
Drugi, i najva\u017eniji razlog za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, jesu bezbednosne garancije. Kosovski model bi doneo me\u0111unarodnu administraciju UN ili OEBS-a, koja bi odmah zaustavila rusifikaciju \u2013 uvo\u0111enje ruskih paso\u0161a, vojnu indoktrinaciju dece i prepreke za raseljene koji \u017eele da se vrate ku\u0107i.<\/p>\n
Pod ovom administracijom formirali bi se i me\u0111unarodni komisijski organi za imovinu.<\/p>\n
Kao na Kosovu, u Donbas bi bile raspore\u0111ene mirovne trupe, a kako bi to bilo prihvatljivije za Rusiju, te trupe mogle bi da do\u0111u iz Afrike ili Azije, ne nu\u017eno iz Evrope.<\/p>\n
Dakle, su\u0161tina je da, kada se pitanje suvereniteta privremeno stavi po strani, svaki drugi element postaje mnogo lak\u0161i za pregovore.<\/p>\n
Da li ste imali priliku da ovu ideju diskutujete sa nekim ameri\u010dkim zvani\u010dnikom?<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: To je veoma dobro pitanje, ali ne mogu da potvrdim takve razgovore, jer bi zatim do\u0161lo pitanje: sa kim? Mogu re\u0107i samo da bi za mene bilo sasvim logi\u010dno i prirodno da o ovome razgovaram sa ameri\u010dkim zvani\u010dnicima.<\/p>\n
Kako vidite trenutne napore ameri\u010dke administracije za mir u Ukrajini?<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: Predlog administracije Trampa polazi od premise da je Rusija ja\u010da strana, a Ukrajina slabija, te da \u010ditav proces treba graditi oko ruskog stava i zahteva.<\/p>\n
Pozitivno je \u2013 i Trampu treba priznati zasluge za to \u2013 da, za razliku od Bajdena, on daje prioritet postizanju mira. To je dobro i donelo je novu dinamiku. Stvorio je ose\u0107aj da je sve ovo usmereno na okon\u010danje rata, a ne na poraz Rusije ili slanje poruke o globalnom poretku.<\/p>\n
Problem je, me\u0111utim, \u0161to dogovor zasnovan samo na stavovima ja\u010de strane ne daje najbolje rezultate ako je cilj odr\u017eivo re\u0161enje. Takav dogovor rizikuje da gurne Ukrajinu u \u201etihu predaju\u201c.<\/p>\n
Pametniji pristup bio bi kombinovanje spremnosti za pregovore sa Putinom sa paralelnim ja\u010danjem Ukrajine i pove\u0107anjem pritiska na Rusiju.<\/p>\n
Tramp je zaista napravio neke korake u tom pravcu \u2013 sankcije energetskim kompanijama Rusije imale su veoma pozitivan efekat. Ali je odustao od nekih poluga pritiska.<\/p>\n
Na primer, odluka da se javno isklju\u010di mogu\u0107nost slanja raketa \u201eTomahawk\u201c Ukrajini. Ako se ve\u0107 ne \u017eele poslati, za\u0161to to re\u0107i javno? To je poluga koja mo\u017ee naterati Putina da razmisli da bi SAD mogle da idu dalje u podr\u0161ci Ukrajini.<\/p>\n
**Diplomatski napori SAD za mir u Ukrajini**<\/p>\n
Visoki ameri\u010dki zvani\u010dnici odr\u017eavaju intenzivne sastanke sa ukrajinskim i ruskim predstavnicima u nastojanju da okon\u010daju rusku invaziju na Ukrajinu.<\/p>\n
\u201eImamo jasne smernice i prioritete: za\u0161tita interesa Ukrajine, su\u0161tinski dijalog i napredak na osnovu rezultata postignutih u \u017denevi\u201c, rekao je Rustem Umerov, \u0161ef Saveta za bezbednost i odbranu Ukrajine, nakon sastanka 30. novembra sa visokim ameri\u010dkim zvani\u010dnicima na Floridi.<\/p>\n
Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Marko Rubio opisao je ove razgovore kao \u201eveoma produktivne\u201c, ali je rekao da je potrebno jo\u0161 rada da bi se finalizovao plan za okon\u010danje rata.<\/p>\n
Po\u010detni ameri\u010dki predlog od 28 ta\u010daka zabrinuo je ukrajinske zvani\u010dnike i, prema izve\u0161tajima, razbesneo Zelenskog. Nakon dodatnih razgovora izra\u0111en je novi plan od 19 ta\u010daka, koji ostavlja neka klju\u010dna pitanja nere\u0161ena, uklju\u010duju\u0107i sudbinu dela Donbasa, aspiracije Ukrajine za NATO i mogu\u0107e ograni\u010denje veli\u010dine ukrajinske vojske.<\/p>\n
**Tako\u0111e tvrdite da bi \u010dlanstvo Srbije u NATO-u bilo strate\u0161ki napredak za Ukrajinu. Koliko je realan ovaj scenario, s obzirom na politiku Srbije i sna\u017ena proruska ose\u0107anja?**<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: To bi bio dodatni pritisak na Putina. Po mom mi\u0161ljenju, to bi bilo ravno potapanju \u201eMoskve\u201c, ruske ratne krstarice koju je Ukrajina uni\u0161tila dronom.<\/p>\n
\u010clanstvo Srbije u NATO-u bio bi balkanski ekvivalent potapanju \u201eMoskve\u201c. Za\u0161to? Zato \u0161to je Srbija \u201eMoskva\u201c Rusije na Balkanu. Srbija je brod preko kojeg Rusija projektuje svoj uticaj na ceo region.<\/p>\n
Ako bi se taj \u201ebrod\u201c potopio ili uplovio u NATO vode, to bi bio ogroman udarac za Rusiju \u2013 i Kinu \u2013 jer i Rusija i Kina vide Srbiju kao klju\u010dnu strate\u0161ku partnerku i glavnu platformu uticaja na Balkanu.<\/p>\n
Va\u0161e pitanje je veoma vredno: za\u0161to bi Srbija to uradila, imaju\u0107i u vidu veliku naklonost prema Rusiji? Postoji nekoliko razloga \u2013 \u010dak jedan koji bi Vu\u010di\u0107u gotovo onemogu\u0107io da odbije takvu ponudu od Trampa.<\/p>\n
Prvo, Tramp je izuzetno popularan u Srbiji i veoma autoritativna figura. Za Vu\u010di\u0107a bi bilo veoma te\u0161ko da mu ka\u017ee \u201ene\u201c.<\/p>\n
Tramp je tokom prvog mandata poku\u0161ao da donese mir izme\u0111u Kosova i Srbije \u2013 tako da mu region nije nepoznat. \u010cesto tvrdi da je \u201ezaustavio rat izme\u0111u Srbije i Kosova\u201c.<\/p>\n
Drugo, Vu\u010di\u0107 je politi\u010dki oslabljen. Antivladini protesti traju godinu dana, a on je toliko nesiguran da ne sme da raspi\u0161e nove izbore \u2013 \u0161to je ranije \u010desto radio.<\/p>\n
Prihvatanje ovakvog plana potpuno bi promenilo unutra\u0161nju politi\u010dku situaciju. Protesti vi\u0161e ne bi bili u centru pa\u017enje \u2013 fokus bi pre\u0161ao na ovaj istorijski doga\u0111aj.<\/p>\n
Naravno, mnogi proruski akteri nazvali bi ga izdajnikom. Ali veliki deo opozicije to bi podr\u017eao, jer \u010dlanstvo u NATO donosi reforme, napredak ka EU i kraj politike \u201esedenja na dve stolice\u201c.<\/p>\n
**Koji faktori \u010dine ovaj scenario realnim izvan popularnosti Trampa u Srbiji?**<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: To je potpuno realno, jer pro\u0161irenje NATO-a na Balkanu ni\u0161ta ne ko\u0161ta SAD. Ne postoji nijedna pretnja na Balkanu sa kojom NATO ne bi mogao da iza\u0111e na kraj.<\/p>\n
Balkan je ve\u0107 okru\u017een NATO dr\u017eavama. Tri od \u0161est zemalja Zapadnog Balkana su \u010dlanice NATO-a. Srbija je jedina koja tvrdi da ne \u017eeli \u010dlanstvo. Bosna i Hercegovina formalno \u017eeli \u010dlanstvo, a Kosovo svakako te\u017ei tome.<\/p>\n
Dakle, Srbija je usamljena u tom pogledu. Okru\u017eena je Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom i Crnom Gorom \u2013 sve \u010dlanice NATO-a.<\/p>\n
Pored toga, Srbija ima dobre odnose sa NATO-om. Imala je sastanke sa Markom Ruteom i Jensom Stoltenbergom. Srbija podr\u017eava i misiju NATO-a na Kosovu, KFOR. Ne tvrdi da je KFOR okupatorska sila; naprotiv, u Beogradu \u010desto tra\u017ee pove\u0107anje broja vojnika KFOR-a.<\/p>\n
Srbija ima dobre odnose i sa ameri\u010dkom vojskom. Da privatno pitate srpske generale, mnogi bi \u017eeleli \u010dlanstvo u NATO-u, jer bi to oja\u010dalo srpsku industriju oru\u017eja i municije.<\/p>\n
Pored ponude da se Srbiji otvori put ka NATO-u, Tramp bi isto ponudio i Kosovu.<\/p>\n
To bi zna\u010dilo da bi kosovski premijer morao da potpi\u0161e statut Zajednice op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom \u2013 ne samo da ga po\u0161alje Ustavnom sudu. Vu\u010di\u0107 tra\u017ei ZSO godinama i time bi je dobio.<\/p>\n
Ali \u010detiri zemlje NATO-a jo\u0161 ne priznaju Kosovo \u2013 Gr\u010dka, Rumunija, Slova\u010dka i \u0160panija\u2026<\/p>\n
Edvard P. D\u017eozef: Prvo, ovde govorimo samo o putu ka \u010dlanstvu u NATO-u, pa one ne moraju odmah da priznaju Kosovo.<\/p>\n
Drugo, Gr\u010dka bi, \u010dim kosovski premijer potpi\u0161e statut ZSO, sigurno priznala Kosovo, bez obzira na Srbju. Kada to uradi Gr\u010dka, lak\u0161e \u0107e biti i Rumuniji, Slova\u010dkoj i \u0160paniji.<\/p>\n
Ali od njih se ne tra\u017ei odmah priznanje, ve\u0107 samo da ne blokiraju pristupanje.<\/p>\n
Za tri godine situacija bi mogla biti sasvim druga\u010dija. Tenzije bi se smanjile, trgovina i odnosi bi se pove\u0107ali.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prishtina 01. decembar 2025. 13:50 Edvard P. D\u017eozef, predava\u010d na Univerzitetu D\u017eons Hopkins u SAD i ekspert za upravljanje konfliktima, predla\u017ee strategjin pristup za postizanje<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":22350,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[28],"tags":[],"class_list":["post-22352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"yoast_head":"\n