Pri\u0161tina, 18. septembar<\/p>\n
\u201eOpera van vremena\u201c bio bi slobodan prevod naslova izlo\u017ebe Petrita Haljiljajaa u \u010duvenom muzeju savremene umetnosti \u201eHamburger Bahnhof\u201c u Berlinu. Njegova opera \u201eSyrigana\u201c, koja je probila granice vremena u selu Syrigana u Skenderaju, sada je preto\u010dena u vizuelnu umetni\u010dku izlo\u017ebu u jednom od najpoznatijih centara savremene umetnosti. Tamo Haljiljaja uzdi\u017ee Kosovo zajedno sa pri\u010dama o ratu, njegovim tragovima, mitovima, nasle\u0111u i mnogo\u010demu drugom. To je poziv protiv cenzure i za slobodu, koji ne zatvara o\u010di pred ratom u Palestini.<\/p>\n
Berlin je ve\u0107 dugi niz godina njegova druga ku\u0107a. Po vremenu koje tamo provodi, mo\u017eda i prva. Ali nikada ne zauzima mesto korenske ku\u0107e \u2013 one u Runiku kod Skenderaja. U slu\u010daju Petrita Haljiljajaa, rodno mesto nosi mnoge poruke za njegovu sada\u0161nju ku\u0107u. Poruke koje, iako u poetskom jeziku, dolaze sa jasnim tonom: sve po\u010dinje cenzurom kulture i slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n
Haljiljaja \u2013 danas najpoznatiji albanski umetnik u svetu kada je u pitanju savremena umetnost \u2013 svoje pri\u010de izla\u017ee slojevito. Takva je i njegova izlo\u017eba \u201eOpera van vremena\u201c u nacionalnoj galeriji savremene umetnosti \u201eHamburger Bahnhof\u201c. Pod engleskim naslovom \u201cAn Opera Out of Time\u201c, izlo\u017eba je muzejska verzija opere \u201eSyrigana\u201c, koja je premijerno prikazana krajem juna ove godine u selu Syrigana, blizu njegove rodne ku\u0107e.<\/p>\n
Kontrapunkt uskra\u0107ivanju slobode izra\u017eavanja<\/p>\n
Ova zna\u010dajna umetni\u010dka institucija u Berlinu poznaje mnoge pri\u010de. Zgrada u goti\u010dkom stilu slu\u017eila je kao \u017eelezni\u010dka stanica jo\u0161 od kraja 19. veka. Nosila je ime koje i danas ima, jer su se odatle vozovi upu\u0107ivali ka Hamburgu. Bila je skloni\u0161te mnogim putnicima, pri\u010dama i svedo\u010danstvima o progonima. Od ovog meseca pa sve do kraja maja, ona je dom pri\u010dama i porukama koje dolaze sa Kosova. Tragovi rata od pre \u010detvrt veka u toj balkanskoj zemlji su prisutni. Tom ratu je prethodilo veliko ugnjetavanje Albanaca. Po\u010detak je bila cenzura i uskra\u0107ivanje slobode izra\u017eavanja.<\/p>\n
Danas u Nema\u010dkoj, kulturna politika pokazuje sna\u017eno smanjenje javnih bud\u017eeta namenjenih kulturi. Situacija u Izraelu i Palestini dovela je do toga da mnoge institucije name\u0107u ograni\u010denja umetni\u010dkog izra\u017eavanja \u2013 navodno zbog politi\u010dke korektnosti. Haljiljaja, ro\u0111en u Runiku 1986. godine, ne mo\u017ee da \u0107uti pred tom situacijom. Istoriju i snove svojih vr\u0161njaka koji su pre\u017eiveli rat, kao i nade novih generacija sa Kosova i celog Balkana, preneo je \u010dak do Njujorka, kroz izlo\u017ebu \u201eAbetare\u201c na terasi Metropoliten muzeja pro\u0161le godine.<\/p>\n
Sada se novom izlo\u017ebom vra\u0107a svojoj drugoj ku\u0107i \u2013 Berlinu. Ovaj nastup pa\u017eljivo je isplanirao. Povezuje rodno mesto sa Berlinom. Opera \u201eSyrigana\u201c, nazvana po susednom selu njegovog rodnog Runika, odr\u017eana je na otvorenom. Lokalni stanovnici veruju u mit da su Adam i Eva pro\u0161etali svetom sve dok nisu stigli u Runik, tamo na\u0161li ljude i civilizaciju, i ven\u010dali se na steni Syrigane. Ljubav izme\u0111u lisice i petla \u2013 likova iz opere \u2013 nosi simboliku pomirenja. Njihove slike nalaze se i na izlo\u017ebi u Berlinu. U ovom slu\u010daju opera je osnova same izlo\u017ebe.<\/p>\n
Komadi\u0107i Runika u srcu Berlina<\/p>\n
Delovi Runika tako\u0111e su tu prisutni. Betonski blokovi, fragmenti cigli i crepova iz Doma kulture u Runiku tako\u0111e su izlo\u017eeni. Haljiljaja ih \u010duva jo\u0161 od 2018. godine. Na prvi pogled mogu delovati kao gra\u0111evinski otpad, ali pri\u010da iza njih je duboka i zna\u010denjska. Kosovske dr\u017eavne institucije zajedno sa fondacijom \u201eHajde\u201c, koju je osnovao Haljiljaja, rade na restauraciji Doma kulture u Runiku. Ova ustanova je zatvorena po\u010detkom devedesetih godina od strane srpskog re\u017eima. Albanci su izba\u010deni s posla, isklju\u010deni iz institucija i tretirani kao gra\u0111ani drugog reda.<\/p>\n
Dom kulture stradao je tokom rata koji je odneo 10.000 civilnih \u017eivota tokom 1998\u20131999. godine. Sve je po\u010delo upravo uskra\u0107ivanjem slobode izra\u017eavanja. Ostaci Doma kulture u izlo\u017ebi izgledaju kao ise\u010deni delovi zida instalirani unutar \u201eHamburger Bahnhof\u201c-a.
\n\u201eTo je jedino monumentalno delo koje nije na prodaju\u201c, ka\u017ee Haljiljaja, opisuju\u0107i izlo\u017ebu otvorenu 11. septembra. On obja\u0161njava da \u0107e fragmenti nakon izlo\u017ebe biti vra\u0107eni u Kosovo i koristiti se za restauraciju Doma kulture. Njihova pri\u010da bi\u0107e jo\u0161 bogatija. To su delovi Kosova koji \u0161alju poruku Nema\u010dkoj.<\/p>\n
\u201eZa mene je veoma va\u017eno da ih donesem u dr\u017eavu u kojoj se bud\u017eeti za kulturu drasti\u010dno smanjuju i gde su zbog genocida u Palestini i Izraelu institucije postro\u017eile i cenzurisale uslove za mnoge umetnike, posebno one koji dolaze s Bliskog Istoka i iz Palestine\u201c, ka\u017ee Haljiljaja, umetnik sa sedi\u0161tem u Berlinu od 2008. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pri\u0161tina, 18. septembar \u201eOpera van vremena\u201c bio bi slobodan prevod naslova izlo\u017ebe Petrita Haljiljajaa u \u010duvenom muzeju savremene umetnosti \u201eHamburger Bahnhof\u201c u Berlinu. Njegova opera<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":12475,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[34],"tags":[],"class_list":["post-12477","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"yoast_head":"\n