Skupština Republike Srpske usvojila je neustavnu odluku o održavanju referenduma

Banja Luka, 23. avgust 2025.

Narodna skupština Republike Srpske (RS) usvojila je u petak uveče neustavnu odluku o održavanju referenduma, na kojem će građani ovog entiteta morati da se izjasne o presudi Suda Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika i odluci Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine, kojom mu je oduzet mandat predsednika RS.

Referendum će se održati, prema usvojenoj odluci, 25. oktobra ove godine.

Odluka o referendumu nije u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, koji ne predviđa mogućnost da entiteti samostalno raspisuju referendume o odlukama državnih institucija.

Referendumsko pitanje, koje je na sednici pročitao šef poslaničke grupe SNSD-a, Srđan Mazalica, glasi:

„Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita [visokog međunarodnog predstavnika u Bosni] i presude neustavnog suda Bosne i Hercegovine izrečene protiv predsednika RS, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku RS, Miloradu Dodiku?“

Odluku je odobrilo 50 od 65 prisutnih poslanika, dok preostalih 15 poslanika koji su učestvovali u glasanju nisu glasali ni za ni protiv.

Vlasti RS ne priznaju visokog predstavnika u Bosni, Kristijana Šmita, i osporavaju njegov legitimitet, tvrdeći da njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Vladajuća koalicija u RS je ranije predložila da se referendum održi 18. ili 25. oktobra, ali je datum određen tek tokom same sednice, kada je precizirano i referendumsko pitanje.

Odluku o referendumu pratilo je i usvajanje, po ubrzanom postupku, izmena Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, koje će omogućiti Skupštini RS da formira posebne komisije za referendume.

Sud Bosne i Hercegovine doneo je konačnu odluku početkom avgusta, osudivši Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije. Zatvorska kazna je preinačena u novčanu kaznu, dok je bosanski CIK, postupajući u skladu sa presudom, oduzeo Dodiku mandat predsednika RS.

Od 18. avgusta, Dodik zvanično više nije predsednik RS, a bosanska CIK je dužna da raspiše prevremene izbore za predsednika srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini u roku od 90 dana.

Zaključci „Odbacivanje“ Dodikove presude

Pored odluke o referendumu, poslanici vladajuće koalicije koju predvodi SNSD usvojili su i niz zaključaka kojima Skupština RS „odbacuje“ presudu Suda BiH i odluku Centralne izborne komisije, kojom je okončan Dodikov mandat kao predsednika Republike Srpske.

U zaključcima se navodi da se Narodna skupština protivi održavanju prevremenih izbora, da se „Dodik poziva da nastavi da obavlja funkciju predsednika RS“ i da se od svih institucija entiteta traži da ne preduzimaju aktivnosti u vezi sa raspisivanjem izbora.

Jedan od zaključaka upozorava da bi „svaka saradnja sa CIK-om BiH u ovom pitanju predstavljala izvršenje krivičnog dela nepoštovanja odluka institucija ili organa RS, kako je predviđeno Krivičnim zakonikom RS“.

Usvojen je i zaključak prema kojem bi Kolegijum Skupštine RS trebalo da pripremi nacrt rezolucije o samoopredeljenju srpskog naroda i Republike Srpske, iako Ustav BiH ne predviđa pravo entiteta na samoopredeljenje.

Opozicija upozorava na „neustavno“ delovanje i rizik od radikalizacije

Tokom rasprave, poslanici opozicije su naglasili da entitetska skupština nema ovlašćenja da komentariše sudske odluke.

Zagorka Grahovac, poslanica iz stranke Pravda i red, izjavila je da Skupština „može iznositi politički stav, ali ne i odlučivati o sudskim presudama“.

„Entitetska skupština ne može zaustaviti izvršenje sudskih odluka. To pripada sudstvu, koje je odvojeno od zakonodavne i izvršne vlasti“, naglasila je Grahovac.

Upozorila je da bi usvajanje zaključaka o neodržavanju vanrednih izbora značilo „ulazak u novo krivično delo – sprečavanje održavanja izbora“.

Nedelko Glamočak iz Srpske demokratske stranke (SDS) ocenio je da se pod maskom zaštite RS razvija politika koja ugrožava i institucije i građane.

„Vreme će pokazati da li je sve ovo uvod u predizbornu kampanju. Ali ova strategija je veoma opasna za Republiku Srpsku. Ne možemo protiv celog sveta“, rekao je Glamočak.

Rekao je da SDS „neće pratiti vladajuću koaliciju u avanturama“ i pozvao na jedinstvo oko RS, a ne oko pojedinaca i njihovih presuda.

Ramiz Salkić, nezavisni poslanik u Skupštini RS, naglasio je da debata o presudi Dodiku znači ulazak u novu fazu kršenja Ustava BiH.

„Zamislite da svaki lokalni parlament odlučuje da li će priznati presudu ili ne. To vodi spirali krivičnih dela. Presuda je pravosnažna i trebalo bi održati prevremene izbore“, rekao je.

Pozvao je Skupštinu da usvoji rezoluciju kojom se zahteva od CIK-a da što pre odredi datum predsedničkih izbora u RS.

Viškovićeva ostavka i tehnički mandat Vlade

Na istoj sednici, poslanici su prihvatili ostavku Radovana Viškovića na funkciju premijera RS, u kom slučaju Vlada entiteta prelazi u tehnički mandat.

Prema predviđenim procedurama, predsednik RS je taj koji mora da predloži kandidata za novog premijera entiteta u roku od desetak dana.

Pošto je Dodikov mandat ukinut, dok Ustav BiH i Ustav RS ne određuju ko vrši funkciju predsednika RS u slučaju njegovog razrešenja, trenutno nema nikoga ko bi predložio novog premijera.

Međutim, Dodik se i dalje predstavlja kao predsednik RS, a tako ga je tokom sednice predstavio i Nenad Stevandić, predsednik parlamenta entiteta.

Dodiku, kome su oduzeta ovlašćenja, takođe je bilo dozvoljeno da se obrati poslanicima u svojstvu predsednika entiteta, iako, formalno, više ne obavlja tu funkciju.