15 avgust, 2025
Ministarka pravde u tehničkom mandatu, Albulena Hadžiju, bila je prva zvaničnica koja je obavestila javnost na Kosovu da je Specijalni sud u Hagu prihvatio određena dokumenta dostavljena od strane vlasti Srbije kao materijalne dokaze. Hadžiju i drugi zvaničnici na Kosovu oštro su reagovali na ovu odluku. Sud, s druge strane, ima sopstveno obrazloženje. Koje?
Kako retko kada, institucije Kosova su se proteklih dana mobilisale i jednoglasno osporile odluku Specijalnog suda da prihvati dokumenta srpskih vlasti kao materijalne dokaze.
Šta je rekao sud?
Portparolka Specijalnog suda, Angela Griep, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je sudsko veće 29. maja donelo odluku o prihvatanju srpskog materijala i da je na tužilaštvu i odbrani da izaberu koje dokaze žele da koriste kako bi potkrepili svoje slučajeve.
Ona je pojasnila da se dokazi prihvataju po principu prima facie — na prvi pogled — ali to ne znači da će nužno biti korišćeni u presudi.
„Sudsko veće je utvrdilo da su dokumenta važna, na primer, za procenu postojanja oružanog sukoba između OVK i srpskih snaga najmanje od marta 1998. do septembra 1999, kako je navedeno u potvrđenoj optužnici“, rekla je Griep.
Prema njenim rečima, veće je ocenilo da su dokumenta autentična — imaju datum, pečat, naslov, broj protokola i potpis.
„Dokazna vrednost ovih materijala u velikoj meri zavisiće od toga u kojoj meri su tvrdnje i informacije koje sadrže potkrepljene (ili osporene) drugim dokazima“, dodala je portparolka.
Prema sudskim dokumentima, odbrana je osporila prihvatanje dodatnih dokumenata, uz obrazloženje da bi državna dokumenta Srbije, zbog svog porekla, trebalo podvrgnuti strožoj kritičkoj proceni i da mnoga od njih imaju minimalnu ili nikakvu vezu sa optužbama.
