Tajni plan za nadzor: Srbija proširuje mrežu kineskom opremom

Beograd, 13. avgust 2025.

Vlada Srbije značajno proširuje napredni kineski sistem nadzora, uprkos protestima i negativnim reakcijama javnosti zbog njegove upotrebe, pokazuju dokumenta do kojih je došla Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dokumenta, koja je video RSE, sadrže ugovore sa kineskim tehnološkim gigantom Huawei.

Ona pokazuju velike nabavke softvera i usluga potrebnih za proširenje projekta „Siguran grad“ (Safe City), koji je Huawei ponudio 2017. godine kroz strateški sporazum sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije.

Program ima za cilj prepoznavanje lica i registarskih tablica vozila, kao i druge nadzorne sposobnosti, integrisane u jedinstveni sistem na nivou grada.

Malo se zna o obimu, sadržaju ili ceni projekata nadzora sa Huaweijem. Poslednjih godina, srpske vlasti su pokušale da drže „Siguran grad“ van očiju javnosti, usred međunarodnih kritika, pravnih izazova i protesta, posebno zbog upotrebe biometrijskog prepoznavanja lica.

Ova tema je posebno sporna, jer njena upotreba nije predviđena zakonom. Srpske vlasti tvrde da softver za prepoznavanje lica još nije funkcionalan u okviru projekta „Siguran grad“ i da su više puta pokušavale da legalizuju biometrijski nadzor, ali su odustale pod pritiskom javnosti.

Trenutno su Beograd, Novi Sad i Niš – najveći gradovi u Srbiji – implementirali projekat u saradnji sa Huaweijem. Dosijei koje je dobio RSE pokazuju da je Vlada nastavila da tajno širi ovaj sistem.

Ugovor iz marta 2024. sadrži poverljivu narudžbinu opreme i usluga namenjenih proširenju sistema eLTE – zatvorene mreže koju koristi isključivo policija i nadzorna oprema, a koja služi kao osnova za povezivanje kamera i softvera za prepoznavanje lica sa policijskim terminalima i komandnim centrima.

Narudžbina uključuje proširenje sistema koji koristi eLTE mrežu, uključujući GIS softver za pristup resursima, čime se povećava sposobnost praćenja video snimaka sa kamera u realnom vremenu na određenim lokacijama. Stručnjaci koji su videli dokumenta rekli su za RSE da 35 jedinica kupljenih od Huaweija može podržati do 3.500 dodatnih kamera u eLTE mreži.

„Oni su namerno kupili kapacitet za podršku 3.500 kamera“, rekao je Konor Hili, direktor vladinih istraživanja u firmi za industrijska istraživanja nadzora IPVM. „To sugeriše da planiraju da instaliraju toliki broj kamera.“

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Huawei nisu odgovorili na zahtev RSE-a za komentar.

Zašto je važno proširenje „Bezbednog grada“?

Ovaj ugovor, kao i druga dokumenta, deo su više od 1,7 miliona fajlova objavljenih na „dark webu“ u junu 2025. godine, nakon sajber napada na srpsku IT kompaniju Informatika AD, koja je dobijala velike državne tendere, uključujući i one od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Među njima se nalazi više od 200 dokumenata o nabavkama koje je Informatika AD sprovela za Ministarstvo unutrašnjih poslova, uključujući i narudžbinu sa kompanijom Huawei za proširenje eLTE sistema.

Informatika AD je za RSE izjavila da je bila meta sajber napada, ali nije odgovorila na pitanja u vezi sa nabavkom za Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kada je 2017. godine predstavljen pilot-projekat u Beogradu – gradu sa 1,1 milion stanovnika – on je uključivao instalaciju 1.000 kamera opremljenih softverom za prepoznavanje lica pomoću veštačke inteligencije.

Vlada nije objavila ukupan broj instaliranih kamera.

Nije jasno da li će novi kapacitet od 3.500 kamera biti korišćen samo u Beogradu ili i u drugim gradovima, ali predstavlja značajno povećanje mogućnosti nadzora u zemlji.

„Ako bude postavljeno u Beogradu, to će biti gustina kamera koja se retko viđa van Kine“, rekao je Healy.

Pristalice projekata nadzora, poput Huawei-evog „Bezbednog grada“, tvrde da oni pružaju velike koristi automatizovanjem gradskih funkcija i razvojem sistema koji se već koriste u demokratskim zemljama. Srpske vlasti su takođe navele da je ova tehnologija neophodna za suzbijanje kriminala i sprečavanje terorizma.

Međutim, kritičari upozoravaju da se ova tehnologija može zloupotrebiti za konsolidaciju autoritarne vlasti i da se često izvozi iz Kine uz nedostatak transparentnosti i odgovornosti.

U Srbiji, aktivisti za ljudska prava i privatnost vide rizik u upotrebi kineske opreme za nadzor kako bi se pratili i zastrašivali demonstranti i politički protivnici.

Istraživanje RSE iz 2022. godine pokazalo je da su srpski zvaničnici već koristili kinesku tehnologiju za praćenje aktivista, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih još većih zloupotreba.

Domaće i međunarodne organizacije, uključujući Poverenika za informacije od javnog značaja Srbije i Evropski parlament, nastavljaju da upozoravaju na proširenje nadzornih kapaciteta bez jasnog pravnog okvira za obradu biometrijskih podataka.

Huawei je u svojim izjavama naveo da je samo proizvođač i prodavac, a da odgovornost za upotrebu snosi korisnik.

Tragovi dokumenata
RSE je potvrdio autentičnost dokumenata putem javno dostupnih baza podataka i vidljivih elemenata poput potpisa i pečata.

Narudžbina za proširenje eLTE sistema obuhvata novu opremu i softver, od praćenja putem baznih stanica i upravljanja glasovnim pozivima, do unapređenja video-nadzora i analitičkih alata.

Porudžbina uključuje i garancije, kao i instalaciju i održavanje na terenu od strane inženjera obučenih od strane Huawei-a.

Softver i usluge se nude od strane Huawei-a uz značajan popust.

Paket je ponuđen sa osetnim sniženjem cene – sa preko 3 miliona dolara (2,6 miliona evra), cena je pala na 1,2 miliona dolara (1 milion evra) nakon „jednokratnog popusta“ od 57 procenata.

Deo paketa – GIS softver za podršku do 3.500 kamera – dobio je popust od 92 odsto, čime je cena sa 1,1 milion dolara pala na samo 71.371 dolar pre poreza.

Nije poznato zašto je Huawei ponudio tako velike popuste.

Kineske kompanije koje posluju međunarodno poznate su po davanju velikih popusta kako bi obezbedile ugovore, ali uštede primenjene u ovom slučaju su značajne i ostaje nejasno da li se Huawei suočio sa konkurencijom drugih kompanija kako bi dobio projekat u Srbiji.

„Najverovatnije objašnjenje, po mom mišljenju, jeste da Huawei očekuje dugoročniji odnos sa Vladom Srbije“, rekao je Healy.

„Ponekad, za Huawei, nije u pitanju novac, već više odnos između Srbije i Kine.“

Veze Srbije sa Kinom
Iako je Huawei privatna kompanija, ona je od strane Komunističke partije Kine odabrana kao „nacionalni šampion“ u razvoju telekomunikacione opreme i sankcionisana je od strane Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa kineskom vojskom i rizika od špijunaže.

Mnoge evropske zemlje, poput Australije i Kanade, uvele su ograničenja za korišćenje Huawei opreme iz bezbednosnih razloga.

Ipak, Srbija je proširila saradnju sa Huawei-em i drugim kineskim kompanijama, u okviru približavanja Pekingu tokom poslednje decenije kroz investicije, infrastrukturne projekte i rastuće prisustvo kineskih firmi.

Nadzor „po kineskom modelu“ postao je jedan od najuočljivijih znakova kineskog uticaja u Srbiji. Istraživanje RSE iz 2023. godine pokazalo je da je 42 srpske opštine kupilo kineske kamere i softvere, od kojih su neki imali mogućnost prepoznavanja lica.