11. avgust 2025.
Kosovo, Albanija i Hrvatska ka konkretizaciji saradnje u oblasti odbrane.
Kosovo, Albanija i Hrvatska rade na sprovođenju u praksi sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, potpisanog 18. marta u Tirani od strane ministara odbrane. Ova saradnja, prvobitno dogovorena na papiru, sada je ušla u fazu operativnog planiranja.
Ministarstva odbrane Kosova i Albanije potvrdila su za Radio Slobodna Evropa da ekspertske grupe rade na pripremi plana implementacije. Prema rečima ministra odbrane Kosova u tehničkom mandatu, Ejupa Maćedoncija, sastanak grupe za implementaciju održan je u Tirani 18. jula kako bi se detaljno razradio plan na operativnom nivou. Albansko ministarstvo odbrane najavilo je da će konačne smernice biti predstavljene na usvajanje trima ministarstvima u septembru.
Četiri stuba saradnje
Deklaracija koju su potpisali Ejup Maćedonci (Kosovo), Piro Vengu (Albanija) i Ivan Anušić (Hrvatska) obuhvata četiri glavne tačke:
1. Unapređenje odbrambenih sposobnosti i saradnje u odbrambenoj industriji;
2. Povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe;
3. Suprotstavljanje hibridnim pretnjama i jačanje otpornosti;
4. Podrška evroatlantskim integracijama.
Zajedničke kupovine oružja
Jedan od glavnih ciljeva je zajednička kupovina odbrambenih kapaciteta. Maćedonci je objasnio da je, umesto tri odvojene porudžbine, planirana jedna zajednička nabavka oružja iz SAD, koristeći zakonodavstvo svake zemlje, ali sa usklađenim količinama i rokovima isporuke.
„Kupovinom veće količine, cena je niža, a isporuka brža“, rekao je on, dodajući da će ove nabavke biti finansirane iz nacionalnih budžeta svake države.
Maćedonci je naglasio da će partneri sporazuma pružiti podršku Kosovu u procesu evroatlantskih integracija, posebno u članstvu u NATO-ovom programu „Partnerstvo za mir“. Vlada Hrvatske je ranije izjavila da se ovoj inicijativi mogu pridružiti i druge zemlje koje žele da podrže Kosovo i Albaniju na njihovom putu ka EU i NATO-u.
Sajber bezbednost i obuka
Sporazum predviđa i bilateralne i trilateralne vojne vežbe, saradnju u regrutovanju kadrova i veće mogućnosti za obrazovanje na vojnim akademijama. Još jedan prioritet je borba protiv hibridnih pretnji, uključujući sajber napade, kampanje dezinformacija i zlonamerni strani uticaj.
U tom cilju, partnerske zemlje će razmenjivati informacije i obaveštajne podatke kako bi efikasnije odgovorile na zajedničke izazove.
Maćedonci je dodao da je sporazum pozdravljen od strane Pentagona tokom njegove posete SAD u junu, kao i od nekoliko članica NATO-a. Srbija se, međutim, usprotivila ovoj saradnji, nazivajući je kršenjem subregionalnog sporazuma o kvotama naoružanja iz 1996. godine.
Buduća očekivanja
Očekuje se da će se naredni sastanak o ovoj saradnji održati u oktobru, u okviru Američko-jadranske povelje (A5), gde Kosovo ima status posmatrača. Punopravne članice su Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Prema navodima hrvatske vlade, cilj ove saradnje nije stvaranje novog vojnog saveza, jer je za to dovoljno članstvo u NATO-u.
