Od osuđenika u Srbiji do sudije na Kosovu i bezbednosnog rizika: Kako je Radomir Laban ponovo dospeo u centar pažnje

Pažnja kosovske javnosti ponovo je usmerena na Radomira Labana, sudiju Ustavnog suda iz redova srpske zajednice.

Ovoga puta, interesovanje je poraslo usred višemesečne institucionalne krize izazvane nemogućnošću da se konstituiše Skupština Kosova nakon februarskih izbora.

Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, u utorak je povukla zahtev koji je u julu podnela Ustavnom sudu radi razjašnjenja pravnih koraka u slučaju da se Skupština ne konstituiše do 26. jula — roka koji je prethodno postavio sam sud. Kao razlog za povlačenje, Osmani je navela imenovanje sudije Labana za izvestioca u ovom predmetu, ocenivši to kao „zabrinjavajuće i opasno“.

Zakon o Ustavnom sudu predviđa da izvestioca imenuje predsednik suda i da je on odgovoran za izradu izveštaja koji se podnosi kolegijumu na razmatranje.

Radomir Laban je poznat javnosti na Kosovu još od 2018. godine, kada je tadašnji predsednik Hašim Tači odbio da mu uruči dekret o imenovanju dok se ne završi bezbednosna provera. Nekoliko meseci kasnije, ipak ga je imenovao.

Laban je u Srbiji osuđen na šest godina zatvora kao član tzv. „carinske mafije“, grupe optužene za mito, zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata. Na poternici je u Srbiji od 2012, a na Interpolovoj listi od 2014.

Predsednica Osmani sada tvrdi da raspolaže informacijama da sudija Laban „predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost Republike Kosovo“ i da je umešan u aktivnosti protiv ustavnog poretka zemlje. Na konferenciji za medije 5. avgusta izjavila je da je Ustavni sud o tim aktivnostima bio obavešten još 2018, 2021. i 2024. godine.

Šta kaže Ustavni sud?

Ustavni sud nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa da li raspolaže informacijama o navodima predsednice, niti da li će razmatrati predmet iako je zahtev povučen.

U saopštenju od 6. avgusta, Sud je naveo da na osnovu člana 113. Ustava razmatra sve pravno podnete predmete od ovlašćenih strana, ali da strane imaju pravo da svoje zahteve povuku. Takođe je naglašeno da se predmeti dodeljuju izvestiocima i većima na osnovu jasnih procedura, a odluke se donose u punom sastavu.

Reagujući na optužbe u vezi sa sudijom Labanom, Sud je saopštio da je Laban od 2011. radio kao pravni savetnik, a od 2018. je sudija Ustavnog suda.

Kada je Ministarstvo pravde 2024. odbilo da imenuje Labana za notara, pozivajući se na izveštaj Kosovske obaveštajne agencije (AKI), Ustavni sud je odgovorio da izbor i procena kandidata za sudije pripada isključivo nadležnosti Skupštine Kosova.

Laban je za sudiju predložen od strane Srpske liste, najveće srpske partije na Kosovu, koju podržava Beograd. Ocenjen je kao kandidat „visokog moralnog integriteta“. Mandat mu traje devet godina, Labann je kontaktiran za komentar povodom optužbi predsednice, ali do objavljivanja teksta nije stigao odgovor.

Da li je zahtev za smenu Labana ignorisan?

Ministarka pravde u ostavci, Albulena Hađiu, izjavila je 6. avgusta da je Pokret Samoopredeljenje 2018. godine uputio zvanični zahtev tadašnjoj predsednici Ustavnog suda Arti Rama-Hajrizi da se pokrene postupak razrešenja sudije Labana, zbog njegove kriminalne prošlosti.

Prema njenim rečima, odgovor je bio da bi takav zahtev predstavljao mešanje u nezavisnost suda.

Premijer u ostavci, Albin Kurti, izjavio je da je „apsurdno“ da osoba koja se prema bezbednosnim izveštajima smatra pretnjom po ustavni poredak sada sudi o ustavnim pitanjima.

Ustavni sud je ranije objasnio da prema članu 118. Ustava sudija može biti razrešen samo u slučaju teškog krivičnog dela ili ozbiljnog kršenja dužnosti tokom mandata, i to samo na predlog dve trećine sudija.

Bivša sutkinja Ustavnog suda, Gjyljeta Muškoljaj, izjavila je da je Laban dobar pravnik, ali da je njegovo imenovanje bilo neustavno zbog njegove prošlosti. Dodala je da nije jasno da li je Sud bio upoznat sa izveštajem AKI-ja u to vreme, jer je Laban izabran parlamentarnim putem, bez glasanja u plenumu.

Muškoljaj je navela da, iako Sud nikada nije isključio sudiju, ranije je preduzimao mere privremenog udaljavanja u slučaju kršenja etičkog kodeksa. Slučaj Labana je, po njenom mišljenju, ozbiljniji.

Laban kao „slobodan čovek“ u Srbiji 2032. godine

Osnovni sud u Kraljevu je krajem jula 2024. obavestio Radio Slobodna Evropa da će apsolutna zastarelost izvršenja presude protiv Radomira Labana nastupiti 4. juna 2032. godine. Nakon toga, kazna se više ne može izvršiti.

U kaznu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 28. novembra 2006. do 3. aprila 2009.

Sud je 2017. uputio zahtev EULEX-u za njegovo hapšenje, ali je misija odgovorila da nema mandat za takve radnje. Takođe su se 2018. obratili Ministarstvu pravde Srbije sa zahtevom da prosledi slučaj Specijalnom predstavniku EU u Prištini, ali je odgovoreno da međunarodna pravna pomoć ne uključuje ekstradiciju osuđenih.

Potvrđeno je da međunarodna poternica za Labanom ostaje na snazi. Prema podacima, on ima prebivalište u Srbiji i poreklom je iz Đakovice.

Veze između Labana i Srpske liste?

Srpski političar iz Gračanice, Branimir Stojanović, izjavio je 2021. godine da Radomir Laban „iz senke“ vodi Srpsku listu i ima uticaj na imenovanja unutar stranke.

Stojanović je naveo da Laban zloupotrebljava svoj položaj i da, iako ne bi smeo, aktivno se bavi politikom. Zbog toga se 2021. kandidovao kao nezavisni kandidat.

Srpska lista je demantovala ove navode, a Laban ih nije komentarisao. Stojanović je takođe naveo da je Labanova sestra, Gordana Laban, članica Centralne izborne komisije.