Kajtazi: Džavelin jača kosovsku protivtenkovsku odbranu, ali KBS-u su potrebne i mogućnosti dubokog udara

Priština, 17. oktobar 2026. 10:39

Očekuje se da će Kosovo uskoro biti opremljeno brojnim američkim raketnim sistemima Džavelin, koji se smatraju modernim oružjem za borbu protiv tenkova i drugih oklopnih vozila. Opremanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) ovim sistemom se vidi kao korak u jačanju odbrambenih sposobnosti zemlje, u vreme kada modernizacija vojske ostaje jedan od bezbednosnih prioriteta.

U razgovoru za Veritasinfo, vojni stručnjak Fadil Kajtazi procenjuje da Džavelin može Kosovu doneti značajne protivtenkovske sposobnosti, ali naglašava da njegova efikasnost zavisi i od razvoja drugih vojnih sistema. Prema njegovim rečima, suočavanje sa potencijalnim pretnjama zahteva integrisani pristup, koji uključuje artiljeriju, protivvazdušnu odbranu i mogućnosti za udaranje po ciljevima sa daljine.

Srpski arsenal i izazovi odbrane Kosova

Govoreći o strateškom značaju opremanja KBS-a sistemom „Džavelin“, Kajtazi ovaj razvoj događaja stavlja u kontekst vojnih kapaciteta Srbije, posebno njenog arsenala oklopnih vozila.

Prema njegovoj proceni, Srbija ima u operativnom posedu skoro 300 tenkova T-72, ​​kao i određeni broj tenkova M-84, koji su razvijeni na bazi T-72 u vojnim fabrikama bivše Jugoslavije.

On takođe pominje preko 400 oklopnih transportera, uključujući gusenična i točkovasta oklopna vozila, uključujući i model „Lazar“ proizveden u Srpskoj.

Kajtazi procenjuje da je značajan deo ovog arsenala koncentrisan u bazama srpske vojske duž granice sa Kosovom.

Prema njegovim rečima, ovu situaciju treba uzeti u obzir pri planiranju odbrambenih kapaciteta Kosova i pri razvoju snaga sposobnih da odgovore na potencijalne vojne pretnje.

„Džavelin“, moderni protivoklopni sistem

Američki sistem FGM-148 „Džavelin“ je dizajniran da pogađa tenkove i druga oklopna vozila. Među njegovim glavnim karakteristikama su autonomni sistem navođenja ka cilju nakon lansiranja i mogućnost napada iz različitih uglova, uključujući i odozgo.

Kajtazi naglašava da dimenzije, težina, način navođenja i prodorna moć čine ovaj sistem oružjem od posebnog značaja za protivtenkovsku odbranu.

Međutim, prema njegovim rečima, kapaciteti takvog oružja ne mogu se procenjivati izolovano od ostatka naoružanja i načina na koji su organizovane vojne operacije.

„Efikasnost ovog oružja takođe zavisi od interakcije svih kategorija naoružanja na ratištu“, naglašava Kajtazi.

Kao elemente koji utiču na razvoj savremenih vojnih operacija, pominje artiljeriju, oklopna vozila, avijaciju, sisteme protivvazdušne odbrane i dronove.

„Samo koplje nije dovoljno“

Jedno od glavnih pitanja koje je Kajtazi pokrenuo je potreba da Kosovo, pored protivtenkovskih sistema, razvije i druge kapacitete koji mu omogućavaju da pogađa ciljeve sa većih udaljenosti.

Prema njegovim rečima, bez dovoljnog naoružanja za udaranje po potpornim položajima suprotstavljenih snaga, mogućnosti uticaja na razvoj vojnih operacija ostaju ograničene.

„Ako vojska Kosova ne obezbedi potpuno snabdevanje i puštanje u rad svih osnovnih kategorija naoružanja, sa kapacitetom da udari neprijatelja najmanje do dubine od 40 kilometara, onda će njena sposobnost da udari položaje sa kojih neprijatelj podržava borbene operacije ostati ograničena“, kaže Kajtazi.

On procenjuje da oklopna vozila, klasična i raketna artiljerija, kao i sistemi protivvazdušne odbrane mogu biti koncentrisani na tim položajima.

Iz tog razloga, prema njegovim rečima, modernizacija KBS-a trebalo bi da obuhvati i razvoj artiljerije i drugih mogućnosti podrške, kako odbrana ne bi zavisila samo od određene kategorije naoružanja.

Zašto dronovi Bajraktar ​​i Džavelin nisu dovoljni sami po sebi?

Kajtazi naglašava da upotreba sistema Džavelin i dronova Bajraktar, bez drugih mogućnosti podrške, može imati ograničenu operativnu efikasnost u scenariju sukoba sa snagama koje imaju artiljeriju i oklopna vozila.

Prema njegovim rečima, artiljerijska vatra može uticati na sposobnost jedinica da deluju, dok se priprema operacija oklopnim vozilima i pešadijom može podržati sa dubljih položaja.

„U ovim uslovima, upotreba Džavelina kao jedinstvenog sistema na prvoj liniji fronta, ali i dronova Bajraktar, imala bi ograničenu operativnu efikasnost“, kaže on.

U tom kontekstu, Kajtazi vidi razvoj različitih vojnih sposobnosti kao proces koji mora da se odvija paralelno, tako da novi sistemi budu deo integrisane odbrambene strukture.