Banjska, tri godine kasnije: Trojica osuđena na Kosovu, Radoičić i dalje u Srbiji

Priština, 24. septembar 2026. 09:01

24. septembar 2023. ostaje jedan od najtežih dana poslednjih godina za bezbednost na Kosovu. U Banjskoj, Zvečanu, naoružana grupa je napala Kosovsku policiju, ubivši narednika Afrima Bunjakua i otvorivši jednu od najozbiljnijih bezbednosnih kriza na severu od rata. Tri godine kasnije, sudovi na Kosovu su utvrdili deo odgovornosti, ali mnoga pitanja o organizaciji, odgovornima i njihovom gonjenju i dalje ostaju otvorena.

Jutro 24. septembra 2023. počelo je blokadom puta u selu Banjska. Pripadnici Kosovske policije suočili su se sa teško naoružanom terorističkom grupom, koja je ušla i pozicionirala se u tom području.

U sukobu koji je usledio, narednik Kosovske policije Afrim Bunjaku je ubijen, dok su i drugi policajci povređeni.

Incident nije bio samo izolovan sukob sa naoružanom grupom. Obim korišćenog oružja, opreme i logistike pretvorio je Banjsku u jedan od najvećih bezbednosnih slučajeva na Kosovu poslednjih godina.

Istrage i sudski proces na Kosovu kasnije će otkriti da je grupa izvršila prethodne pripreme, obezbedila oružje, vozila, vojnu opremu, komunikacije i određene položaje za akciju.

U celoj presudi objavljenoj ove godine, Osnovni sud u Prištini je opisao napad kao rezultat prethodne organizacije, utvrdivši da je grupa bila organizovana i da je obezbedila sredstva i logistiku za akciju.

Radoičić i odgovornost za organizaciju

Jedno od glavnih imena u slučaju je Milan Radoičić.

Radoić je javno priznao da je učestvovao u organizovanju i vođenju napada. Dana 11. septembra 2024. godine, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv njega i još 44 osobe za napad u Banjskoj. Prema optužnici, grupa je imala za cilj, upotrebom nasilja i teškog naoružanja, da otcepi severni deo teritorije Kosova i ujedini ga sa Srbijom.

Radoić nije bio prisutan na suđenju u Prištini. On i dalje boravi u Srbiji.

Ovo je ostalo jedno od najkontroverznijih pitanja u ovom slučaju: dok je Kosovo zahtevalo da se on suoči sa pravdom na Kosovu, srpske vlasti ga do sada nisu izručile.

U stvari, u vreme kada se suđenje održavalo u Prištini, u Srbiji još uvek nije podignuta optužnica protiv Radoića za napad u Banjskoj. Radio Slobodna Evropa je u aprilu 2026. godine izvestio da, uprkos najavljenim istragama, u Beogradu nije podignuta optužnica protiv osumnjičenog organizatora napada.

Trojica osuđenih, desetine optuženih u bekstvu

Skoro tri godine nakon napada, Osnovni sud u Prištini doneo je prvu presudu u aprilu 2026. godine.

Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić osuđeni su na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović osuđen na 30 godina zatvora.

Oni su bili trojica od 45 osoba protiv kojih je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu.

Samo je ovoj trojici suđeno na Kosovu, pošto su uhapšeni nakon napada. Ostali, uključujući Milana Radoića, nalaze se van nadležnosti kosovskih institucija.

Odluka Osnovnog suda označava važnu prekretnicu u procesu pravosuđa, ali takođe ističe glavno ograničenje ovog procesa: većina optuženih nije suočena sa suđenjem.

Šta se desilo sa odgovornošću u Srbiji?

Tri godine nakon napada, ovo ostaje jedno od najspornijih pitanja.

U aprilu ove godine, Radio Slobodna Evropa je izvestio da u Srbiji još uvek nije podignuta optužnica protiv Radojića. Prema izveštaju, mere protiv njega su nastavljene, uključujući zabranu napuštanja boravka i obavezu javljanja policiji.

Evropska unija je takođe zahtevala da se odgovorni za napad u Banjskoj suoče sa pravdom.

U saopštenju EU u okviru OEBS-a iz 2026. godine naglašena je potreba za zaključivanjem slučajeva vezanih za napad u Banjskoj i izraženo žaljenje zbog nedostatka saradnje Srbije u istrazi i gonjenju odgovornih.

Ovo je zadržalo Banjsku na dnevnom redu odnosa Kosova i Srbije tri godine nakon događaja.

Afrim Bunjaku – policajac koji je pao sa svog položaja

Ime Afrima Bunjakua ostaje u centru godišnjice.

Bio je pripadnik Kosovske policije i izgubio je život na dužnosti, u sukobu sa naoružanom grupom.

Tri godine kasnije, kosovske institucije nastavljaju da ga obeležavaju kao policajca koji je ubijen dok je štitio javni red i bezbednost.

Na treću godišnjicu, Kosovska policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova organizovali su počast na njegovom grobu u Samadreži i polaganje kamena temeljca spomen-obeliska u Banjskoj. Komemorativni program završava se akademijom u Prištini.

Banjska i promenljiva dimenzija bezbednosti na severu

Napad 24. septembra nije bio samo ozbiljan krivični događaj.

Za međunarodnu zajednicu, napad je postao jedan od slučajeva koji je pokazao da se normalizacija odnosa između Kosova i Srbije ne može rešavati samo kroz politički dijalog, bez rešavanja pitanja bezbednosti i krivične odgovornosti.

Tri godine kasnije, pitanja su i dalje otvorena

Iako je sudski proces na Kosovu doneo prve odluke, neka pitanja i dalje zahtevaju odgovore.

Ko je planirao celu operaciju?

Kako su nabavljeni oružje i oprema?

Koje su bile finansijske i logističke mreže koje su omogućile operaciju?

Ko je još, pored već optuženih, bio uključen u pripremu?

I pre svega: kada će se oni koji ostaju van Kosova suočiti sa pravdom?

Ova pitanja dobijaju poseban značaj i zato što je sama sudska odluka na Kosovu dokumentovala značajan nivo prethodne organizovanosti grupe.

Banjska, tri godine kasnije

Tri godine nakon 24. septembra 2023. godine, Banjska nije samo datum u kalendaru Kosovske policije.

To je naziv napada u kojem je policajac izgubio život na dužnosti, sudskog postupka sa desetinama optuženih, pitanja koje i dalje deli pozicije Prištine i Beograda i dosijea koji se još uvek ne smatra zatvorenim u smislu pune odgovornosti.

Na Kosovu već postoji sudska presuda za tri učesnika u napadu.

Ali za porodicu Afrima Bunjakua, za Kosovsku policiju i za institucije zemlje, najveće pitanje ostaje ono koje prati ovaj slučaj od 24. septembra 2023. godine:

Hoće li se svi odgovorni suočiti sa pravdom, bez obzira gde se nalaze?

Uoči trogodišnjice, premijer Aljbin Kurti, tokom posete Njujorku, ponovo je pokrenuo pitanje Milana Radoičića. On je zatražio od EU da izvrši pritisak na Srbiju da preda osumnjičene za napad u Banjskoj.

Stručnjak za bezbednost Drizan Šalja, u razgovoru za Veritasinfo, kaže da je tri godine nakon Banjske, Kosovo spremnije, ali pretnja nije nestala. Ono što se promenilo je način na koji bi trebalo da je čitamo.

„Banjska je pokazala da opasnost može doći kroz naoružane grupe, hibridne operacije i koordinisane akcije spolja. Stoga, sledeća pretnja možda neće biti druga Banjska, već niz malih incidenata: sabotaža, sajber napadi, oružane provokacije, dezinformacije i pokušaji stvaranja institucionalne destabilizacije.

Danas, glavni izazov za Kosovo nije samo sprečavanje napada, već blagovremeno otkrivanje operacije koja bi mogla da prethodi takvom napadu“, kaže Šalja.

Zamenik premijera Glaul Konjufca je takođe pokrenuo ovaj teroristički napad na sastanku Jadranske povelje, podvlačeći da Banjska jasno pokazuje zašto je odgovornost neophodna za regionalnu bezbednost i stabilnost.

Kosovska policija opisuje pad Afrima Bunjakua kao žrtvu u odbrani zemlje i ustavnog poretka, ističući da se osobe optužene za napad, uključujući Milana Radoičića, i dalje nalaze van pravosudnog sistema Kosova.

U znak sećanja na žrtvu narednika Afrila Bunjakua, Kosovska policija će danas održati nekoliko komemorativnih aktivnosti.

Nakon napada, kosovske vlasti su uhapsile nekoliko osumnjičenih učesnika oružane grupe. Među onima koji su završili u pritvoru i kasnije suđeni su Vladimir Tolić, Blagoje Spasojević i Dušan Maksimović. Oni su bili troje od 45 osoba obuhvaćenih optužnicom Specijalnog tužilaštva Kosova. U aprilu 2026. godine, Osnovni sud u Prištini osudio je Tolića i Spasojevića na doživotni zatvor, dok je Maksimovića osudio na 30 godina zatvora.

U međuvremenu, u aprilu 2026. godine, Stefan Radulović, koji je osumnjičen da je učestvovao u napadu u Banjskoj, takođe je uhapšen na graničnom prelazu u Merdaru.

Većina ostalih optuženih, uključujući Milana Radojića, ostaje van Kosova