Kosovska komisija iz Ženeve ponovo traži pristup vojnim arhivama Srbije; u fokusu informacije o mogućim grobnicama

Priština, 3. septembar 2026. 08:33

Nedostatak pouzdanih informacija o mogućim lokacijama grobnica i pristup vojnim arhivama Srbije ponovo su otvoreni kao ključna pitanja u procesu traženja nestalih sa Kosova. Delegacija komisije kosovske vlade za nestala lica i udruženja porodica nestalih o tome je razgovarala u sedištu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ženevi, uz obeležavanje Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka i nakon višenedeljnih iskopavanja u Zubinom Potoku, gde su tokom avgusta pronađeni ostaci za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe.

Delegacija Vladine komisije za nestala lica i predstavnici udruženja porodica nestalih posetili su sedište Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) u Ženevi, saopštila je večeras Komisija.

Razgovarali su sa Kristinom Imbah fon Arks, saradnicom za operacije zaštite za Evroaziju, i Florijanom fon Kenigom, savetnikom u Centralnoj agenciji za traženje i Centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za nestale osobe.

Delegacija iz Prištine predstavila je dosadašnji napredak u procesu traženja nestalih, ali i probleme za koje tvrdi da i dalje usporavaju taj proces.

Posebno su izdvojili nedostatak pouzdanih informacija o mogućim lokacijama grobnica.

„U slučaju rata na Kosovu, to je povezano i sa nedostatkom saradnje Srbije i onemogućavanjem pristupa njenim vojnim arhivama“, navela je Komisija.

U saopštenju nije precizirano na koje konkretne arhive ili dokumenta se ovaj put zahtev odnosi.

Razmena podataka sa MKCK i međunarodne arhive

Na sastanku je, kako je saopšteno, posebno istaknuta dosadašnja saradnja MKCK i Vladine komisije u razmeni podataka.

Komisija navodi da je tokom poslednjih godina deo rada bio usmeren i na analitičke izveštaje sastavljene na osnovu podataka iz međunarodnih arhiva, te da je takva saradnja dovela do napretka u pojedinim slučajevima.

Razgovaralo se i o daljoj ulozi MKCK, u trenutku kada kosovske institucije govore o prelasku procesa traženja nestalih u njihovu „punu nadležnost“.

Dvadeset sedam godina nakon rata, delegacija je sa predstavnicima MKCK razgovarala o daljem unapređenju zakonskog okvira, pravima porodica nestalih, razmeni iskustava sa državama koje su prošle kroz ratove, kao i o dokumentovanju i memorijalizaciji nestalih.

Boravak u Ženevi bio je deo aktivnosti povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka. Dva dana ranije, Komisija je tamo organizovala i okrugli sto o nestalima, na kojem su učestvovali predsedavajući Komisije Agron Limani, rukovodilac njene jedinice Kuštrim Gara i predstavnici porodica nestalih.

Limani je tada naveo precizniji podatak – da se 1.564 osobe i dalje vode kao nestale u vezi sa ratom na Kosovu – i poručio da potraga ne može prestati protokom vremena. Zatražio je nastavak pretraga, pribavljanje novih informacija, otvaranje relevantnih arhiva institucija Srbije, kao i veću upotrebu ekspertize i tehnologije u procesu traženja.

Današnje insistiranje na informacijama o potencijalnim grobnicama usledilo je nakon gotovo čitavog avgusta tokom kojeg su trajala iskopavanja na području Zubinog Potoka.

Na tri lokacije – dve u Maloj Kaludri i jednoj u Jabuci – pronađeni su i ekshumirani posmrtni ostaci za koje kosovske institucije procenjuju da pripadaju najmanje 23 osobe.

Na prvom lokalitetu u Maloj Kaludri procenjeno je da su pronađeni ostaci 13 osoba, u Jabuci najmanje četiri, a na drugoj lokaciji u Maloj Kaludri najmanje još šest. Konačan broj, kao ni identitet, još nisu potvrđeni i zavise od završetka forenzičkih i DNK analiza.

Istraga se tokom avgusta postepeno širila. U Jabuci su početkom meseca pronađeni ostaci najmanje četiri osobe, potom je otvorena i treća lokacija, za koju je kasnije potvrđeno da se takođe nalazi u Maloj Kaludri.

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti 24. avgusta povezao je broj od najmanje 23 pronađene osobe sa takozvanom „grupom intelektualaca“ – 23 Albanca nestala 19. aprila 1999. godine. Istovremeno je naglasio da identifikacija još nije završena i ponovo zatražio od Srbije otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

Sličan zahtev tokom avgusta ponavljao je i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, koji je pronalaske u Zubinom Potoku povezivao sa potrebom otvaranja ratnih arhiva Srbije i dostavljanja informacija o lokacijama nestalih.

Najmanje deset koštanih uzoraka poslato je na DNK analizu u Hag, a porodice 23 nestalih obišle su 28. avgusta lokaciju u Maloj Kaludri, koju kosovske institucije sada nazivaju „lokacijom masovne grobnice“. I tada je naglašeno da tek DNK analiza treba da pokaže kome pronađeni ostaci pripadaju.

Međutim, informacije o mogućoj grobnici u Maloj Kaludri nisu se pojavile tek tokom ovogodišnjih iskopavanja. Prema ranije objavljenim podacima i dokumentaciji na koju je tokom avgusta ukazivao Fond za humanitarno pravo, saznanja o mogućem mestu ukopa na ovom području postojala su godinama: trag se vezuje za iskaz dat još 2003. godine, dok se Mala Kaludra kao potencijalna lokacija pominjala i u kasnijoj dokumentaciji.

Međunarodni dan nestalih: Više od 1.500 nerešenih slučajeva

Samo dva dana kasnije, 30. avgusta, Međunarodni dan žrtava prisilnih nestanaka ponovo je otvorio pitanje više od 1.500 ljudi čija sudbina još nije rasvetljena.

UNMIK je tada saopštio da se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u vezi sa sukobom na Kosovu i poručio da žrtve i njihove porodice moraju ostati u centru procesa, uz nastavak saradnje i razmene informacija između strana.

Istog dana Misija OEBS-a na Kosovu upravo je najnovije pronalaske u Zubinom Potoku navela kao primer važnosti nastavka potrage, pozivajući nadležne institucije na punu saradnju – od razmene informacija i pretraga terena do ekshumacija i forenzičkih ispitivanja.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju ponovo je pozvala Srbiju da otvori arhive, dok je Kurti pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši snažniji pritisak na Beograd u vezi sa tim zahtevom.

Sa druge strane, Beograd odbacuje tvrdnje da ne sarađuje u procesu traženja nestalih. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i direktor te kancelarije Petar Petković tokom avgusta tvrdili su da je Beograd postupao po zahtevima Prištine za proveru potencijalnih lokacija, dok kosovska strana, prema njihovim navodima, nije omogućila proveru osam lokacija na Kosovu za koje postoje saznanja da bi mogle da kriju posmrtne ostatke Srba i drugih nealbanaca.

Prema podacima koje je tada iznela Kancelarija za KiM, 562 Srba i drugih nealbanaca i dalje se vode kao nestali. Beograd je zato insistirao da se pitanje saradnje i pristupa informacijama ne postavlja samo kao zahtev prema Srbiji, već obostrano.

Pitanje arhiva već mesecima u dijalogu

Zahtev za pristup arhivama nije nov.

Kosovski glavni pregovarač Agron Bajrami početkom avgusta ponovo je pisao specijalnom predstavniku EU za dijalog Peteru Sorensenu, tražeći da Evropska unija od Srbije zahteva sprovođenje obaveza iz Deklaracije o nestalim osobama, uključujući pristup dokumentaciji koja bi mogla pomoći u pronalaženju nestalih.

Beograd i Priština Deklaraciju o nestalim osobama usvojili su u maju 2023. godine. Dokument, između ostalog, predviđa pristup svim dostupnim informacijama i dokumentima koji bi mogli doprineti utvrđivanju sudbine nestalih, uz tretiranje svih kategorija nestalih sa jednakim prioritetom.

Početkom ove godine, posle dugog zastoja, prvi put je u trilateralnom formatu sazvana i Zajednička komisija Beograda i Prištine za primenu te Deklaracije.