Posmrtni ostaci u Zubinom Potoku povećavaju pritisak na Beograd da otvori arhive

Priština, 27. avgust 2026. 08:04

Posmrtni ostaci pronađeni u Zubinom Potoku ponovo su pokrenuli oštru diplomatsku bitku za rasvetljavanje sudbine osoba nestalih tokom rata. Državni zvaničnici nastavljaju da ponavljaju zahtev da međunarodna zajednica poveća pritisak na Srbiju kako bi otvorila vojne arhive, radi rasvetljavanja sudbine svake osobe koja se i dalje vodi kao nestala.

„Međunarodni faktori treba da povećaju pritisak na našeg severnog suseda“, rekao je vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti tokom predstavljanja izveštaja Vladine komisije za nestale osobe o četvoronedeljnim iskopavanjima na području Zubinog Potoka, gde su pronađeni posmrtni ostaci 23 osobe.

Povodom ovog zahteva oglasile su se i neke ambasade država Kvinte na Kosovu. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država saopštila je za RTK da podržava napore za rasvetljavanje ratnih zločina i pronalaženje odgovora za porodice žrtava.

„Ambasada SAD nastavlja da podržava napore za istragu ratnih zločina i obezbeđivanje pravde za porodice žrtava rata. Svaka porodica zaslužuje odgovore o sudbini svojih najmilijih“, naveli su iz Ambasade SAD.

Isti stav izrazila je i Ambasada Nemačke, pozivajući se na Deklaraciju o nestalim osobama, koju su Kosovo i Srbija usvojili 2023. godine.

„Među zadacima ove komisije, čiji su članovi i Kosovo i Srbija, jeste obezbeđivanje pristupa svoj relevantnoj domaćoj i međunarodnoj dokumentaciji. Pozvali smo sve strane da omoguće pristup tačnim i pouzdanim informacijama u vezi sa nestalim osobama i sumnjivim masovnim grobnicama.“

U međuvremenu, Ambasada Velike Britanije je putem saopštenja naglasila da stoji uz porodice osoba nestalih tokom rata na Kosovu, istovremeno pozdravljajući pronalazak posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku.

Nakon pronalazaka u Kalludëri i Jabukë, iz Vladine komisije za nestale osobe saopšteno je da se očekuje da će iskopavanja biti sprovedena i na drugim lokacijama na Kosovu.

„Tokom osam meseci 2026. godine imamo oko 19–20 lokacija koje su obrađene u smislu procene za iskopavanja. Imamo i niz slučajeva, odnosno lokacija, za koje su već obezbeđene naredbe nadležnih sudova preko Odeljenja za ratne zločine Tužilaštva“, rekao je Kushtrim Gara.

Ahmet Grajçevci iz Koordinacionog saveta za nestale i ratne zločine ocenjuje da međunarodna zajednica treba da bude oštrija prema Srbiji, posebno kada je reč o zahtevu za otvaranje arhiva.

„To je traženo i potpisano, a ja sam oduvek bio skeptičan, čak i u Briselu, kada je reč o zahtevu za tim arhivama. Te arhive su oni ili sakrili ili uništili. Jer, prema dokumentima do kojih smo mi došli, sve je veoma dobro evidentirano. Pitanje nestalih osoba je od humanitarnog pitanja prešlo u političko pitanje. Srbija sada stalno politički koristi pitanje nestalih osoba, a međunarodna zajednica to nije smela da dozvoli“, rekao je on.

Više od 1.600 osoba i dalje se vodi kao nestalo iz rata na Kosovu. Za njihove porodice, svaka otkrivena grobnica i svaki novi dokument predstavljaju mogućnost da dobiju odgovor koji čekaju već više od dve decenije.