„Srbija ima za cilj destabilizaciju Kosova“, govore stručnjaci nakon optužnice protiv Šeholija

Priština, 26. avgust 2026. 07:12

Optužnica Specijalnog tužilaštva protiv Fatmira Šeholija, pod sumnjom za krivična dela „Špijunaža“ i „Ucena“, ponovo je istakla sumnjivu aktivnost srpskih obaveštajnih struktura i napore za uticaj unutar Kosova.

Direktor Instituta „Oktopus“, Arben Fetoši, rekao je da pitanje agenturne aktivnosti Srbije ne bi trebalo da se ograniči samo na slučaj Šeholi. Prema njegovim rečima, na Kosovu je potvrđeno nekoliko slučajeva špijunaže, uključujući i slučajeve koji su okončani pravosnažnim odlukama.

Fetoši je ocenio da objavljene informacije o slučaju Šeholi ukazuju, prema njegovim rečima, na umešanost srpskih državnih struktura i BIA u operacije uticaja na Kosovu.

„Ono što smo danas videli, a što su mediji izvestile, u vezi sa slučajem Šeholi, jasno otkriva angažovanje posebnih interesa srpskih državnih struktura, koje na izvršni način podržava BIA, za operacije uticaja na Kosovu“, izjavio je Fetoši.

Prema njegovim rečima, ove strategije imaju za cilj destabilizaciju zemlje, produbljivanje političke i društvene polarizacije i povećanje nepoverenja prema kosovskim institucijama. Takođe je pomenuo korišćenje narativa vezanih za verski radikalizam i predstavljanje Kosova kao zemlje sa islamskim ekstremizmom.

„Ovo se sastoji u destabilizaciji naše zemlje, produbljivanju polarizacije i povećanju nepoverenja prema institucijama“, rekao je Fetoši.

Naglasio je da borba protiv špijunaže zahteva saradnju između bezbednosnih i pravosudnih institucija, ocenjujući da identifikovani slučajevi mogu biti samo deo šireg fenomena.

„Ovim slučajevima, Kosovo je već dokazalo svoju sposobnost da neutrališe pretnju koja dolazi od špijunskih mreža“, izjavio je.

Politikolog Dorajet Imeri ocenio je optužnicu protiv Šeholija kao dokaz da su pravosudne institucije profesionalno vodile slučaj. Međutim, naglasio je da je Kosovo i dalje izloženo naporima Srbije da utiče na politička, društvena i ekonomska dešavanja.

„Koliko je Kosovo izloženo u odnosu na Srbiju i koliko je stresan pokušaj Srbije da ometa sve političke, društvene i ekonomske procese koje naša zemlja ima“, rekao je Imeri.

Imeri je ocenio kao ohrabrujuće identifikaciju i hapšenje osoba osumnjičenih za špijunažu, opisujući saradnju između Kosovske policije, KOA i Tužilaštva kao neophodnu. Istovremeno, naglasio je da za ovaj konkretan slučaj treba sačekati odluku suda.

U međuvremenu, istraživač Hibrid.info Festim Rizanaj se fokusirao na uticaj srpskih narativa i propagande. Prema njegovim rečima, politička i društvena polarizacija na Kosovu stvara prostor za korišćenje različitih narativa čak i u unutrašnjim političkim sukobima.

„Ova društvena i politička polarizacija stvara neku vrstu vakuuma u ​​kojem, sviđalo se to vama ili ne, bez ikakve konkretne svrhe, neko drugi takođe koristi te narative da napadne svog unutrašnjeg političkog protivnika“, izjavio je Rizanaj.

Rekao je da srpska propaganda ima kontinuitet i da su njeni narativi često povezani sa konkretnim dešavanjima na Kosovu, posebno sa pitanjima vezanim za srpsku zajednicu, navodima o napadima na versko nasleđe i narativima o islamskom radikalizmu.

„To su glavni elementi kroz koje Srbija pokušava da predstavi srpsku zajednicu ovde kao žrtvu, da to proda u geopolitici, na međunarodnoj sceni“, rekao je Rizanaj.

Publicista Sadik Zećiri govorio je o prošlosti Fatmira Šeholija i navodima o njegovim vezama sa srpskim obaveštajnim službama. Prema njegovim rečima, Šeholi je imao kontakte i saradnju sa srpskim strukturama pre i tokom rata na Kosovu.

„On sam je priznao da je bio deo srpskih obaveštajnih službi, tokom i pre rata na Kosovu“, izjavio je Zećiri.

Zećiri je takođe tvrdio da je Šeholi sarađivao sa srpskom BIA i da je bio angažovan u raznim institucijama gde su srpske stranke igrale ulogu.

U međuvremenu, u konkretnom slučaju, konačnu odluku doneće sud, dok optužbe protiv Šeholija ostaju deo krivičnog postupka dok se ne donese konačna odluka.