Lideri Preševske doline zahtevaju konkretno institucionalno prisustvo Albanije

Priština 22. avgust 2026. 19:35

Predlog za otvaranje albanskog konzulata u Preševskoj dolini pozdravili su albanski lideri ovog područja na teritoriji Srbije. Na sastanku lidera doline sa albanskim ministrom spoljnih poslova, Feritom Hodžom, otvaranje konzulata u Bujanovcu je viđeno kao institucionalni most Albanaca sa albanskom državom.

Gradonačelnica opštine Preševo, Ardita Sinani, gradonačelnik Bujanovca, Arber Pajaziti, poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi i predsednik Albanskog nacionalnog saveta u Srbiji, Enkelj Redžepi, sastali su se u subotu sa albanskim ministrom spoljnih poslova, Feritom Hodžom.

U Fejsbuk objavama ovih lidera navedeno je da je na sastanku razgovarano o konkretnim potrebama Albanaca Preševske doline. Lideri Preševa su pozvali na konkretno institucionalno prisustvo Albanije. A ministar Hodža je obećao konkretnu podršku.

Komentarišući inicijativu za otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu, Sinani je rekao da je važnost institucionalnog prisustva Kosova i Albanije u dolini neophodna, s obzirom na prepreke koje Srbija predstavlja za Kosovo i albanska sredstva za dolinu.

„Približavanje institucionalnih predstavništava Preševskoj dolini bilo bi od velikog značaja za albansko stanovništvo ovde. To bi olakšalo direktnu komunikaciju, rešavanje pitanja od interesa za građane i institucionalnu vezu sa Tiranom i Prištinom. Stoga bi otvaranje Konzulata Republike Albanije u Bujanovcu bilo mnogo više od otvaranja diplomatskog predstavništva. To bi bilo konkretno prisustvo albanske države blizu Albanaca u dolini i još bliži institucionalni most do njih“, napisao je Sinani na Fejsbuku, dodajući da je institucionalno prisustvo među najvažnijim načinima „da se Preševska dolina održi blizu institucija naše dve države“.

Kao i Sinani, poslanik Kamberi je takođe pozvao na konkretne korake albanske vlade.

Kamberi je rekao da bi otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu bio korak od posebnog političkog i simboličkog značaja.

„Institucionalno prisustvo Albanije u dolini je dokaz usmeravanja pažnje na Albance i prilika da se institucionalna veza sa Albanijom učini još jačom. Verujem da bi ovaj sastanak trebalo da bude deo kontinuirane i institucionalizovane koordinacije između Tirane i albanskih predstavnika u Preševskoj dolini. Naši stalni izazovi zahtevaju ne samo solidarnost, već strategiju, istrajnost i konkretne akcije“, napisao je on.

U međuvremenu, ministar Hodža je rekao da su vođeni razgovori o zaštiti prava Albanaca, očuvanju njihovog identiteta i jačanju njihove zastupljenosti u političkom i institucionalnom životu u Srbiji, kao i o konkretnim potrebama građana Doline.

„Prava i dostojna zastupljenost, očuvanje i jačanje nacionalnog identiteta, obrazovanje, ekonomski razvoj i mogućnosti za mlade nisu epizodna pitanja. Oni zahtevaju stalnu pažnju, koordinaciju i konkretne akcije“, napisao je Hodža na društvenim mrežama.

Rekao je da su prava Albanaca Doline prioritet za Albaniju.

Krajem jula objavljeni su razgovori između Albanije i Srbije o otvaranju konzularnih predstavništava: albanskog u Bujanovcu i srpskog u Skadru. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da je postignut principijelni dogovor, dok je albanski ministar pojasnio da je samo pitanje faze izražavanja zahteva obe strane. Zahtev Srbije za konzulat u Skadru pratile su brojne suprotstavljene reakcije.

Prema poslednjem popisu stanovništva u Albaniji, u Skadarskoj oblasti živi samo 54 građana koji su se izjasnili kao Srbi, dok u Srbiji, prema poslednjem popisu, živi preko 60 hiljada Albanaca, većina njih u tri opštine Preševske doline, ne računajući mnoge čije su adrese vlasti u Beogradu deaktivirale.

Takođe, prema Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, Skadar, sa oko 50 Srba, ne ispunjava nijedan kriterijum za srpski konzulat. Među glavnim kriterijumima su broj građana, njihove potrebe za konzularnim uslugama i velika udaljenost od prestonice gde se nalazi ambasada.

Ali Hodža je, u izjavama za medije početkom avgusta, odbacio tvrdnje da se Srbiji pruža nešto što joj ne pripada.