Hibridni rat protiv Kosova, od propagande i špijunaže do sajber napada

Priština, 21. avgusta 2026. u 14:32

Kosovo je i dalje podložno hibridnom ratu, čije pretnje nisu ograničene na propagandu i dezinformacije, već uključuju i sajber napade, špijunažu, politički pritisak i destabilizujuće operacije.

U izjavi za Veritasinfo, Arben Fetoši, direktor OCTOPUSA i stručnjak za bezbednost, kaže da geopolitički položaj Kosova i odnosi sa Srbijom čine zemlju stalnom metom hibridnih operacija. Prema njegovim rečima, pretnje se uglavnom odnose na „hegemonističke ambicije Srbije“, kao i na šire međunarodno rivalstvo koje uključuje Rusiju.

Fetoši kaže da su ove operacije „usmerene na destabilizaciju i sabotažu“, koristeći kombinaciju tehnika u rasponu od dezinformacija i manipulativnih izjava do političkih pritisaka, sajber napada i špijunaže.

Instrumentalizaciju srpske zajednice na Kosovu vidi kao jednu od komponenti ove strategije. Prema njegovim rečima, cilj je stvoriti negativnu percepciju države Kosovo kroz priče o „etničkom čišćenju“ i pokušajima da se spreči međunarodno priznanje Kosova.

Međutim, prema Fetošijevom mišljenju, nedavni događaji pokazali su veću jasnoću evroatlantske zajednice u vezi sa situacijom na Kosovu. On navodi odluke koje se odnose na most Ibar i Manastir Dečan kao pokazatelje jasnijeg pristupa NATO-a i međunarodnih partnera.

Prema njegovim rečima, opasnost i dalje postoji. Napad u Banjsku, incidenti na kanalu Ibar-Lepenz i kontinuirano hvatanje oružja na severu zemlje pokazuju da još uvek postoji potencijal za destabilizujuće operacije. „Rizik od destabilizirajućih operacija koje uključuju određene političke posljedice ostaje očigledan“, kaže Fetoši.

Institucije su postigle napredak

Fetoši procenjuje da su u borbi protiv ovih pretnji kosovske institucije postigle napredak, posebno u identifikovanju i neutralizaciji sumnjivih aktivnosti. Spominje hapšenja osoba osumnjičenih za špijunažu i saradnju između obaveštajne agencije Kosova, policije i Specijalnog tužilaštva.

Posebna opasnost nastaje tokom izbora, kada se, prema Fetošijevim rečima, primećuje „intenzivnija intervencija“ čiji je cilj očuvanje političkog uticaja kroz Srpsku listu.

Takođe se poziva na FIMI, odnosno strano mešanje i manipulaciju informacijama, ističući upotrebu polarizujućih i zapaljivih materijala od strane srpskih i ruskih medija.

Iz tog razloga, Fetoši poziva na centralizovani mehanizam upozorenja i zaštite koji bi kombinovao obaveštajne podatke, policiju, sajber bezbednost, praćenje dezinformacija i profesionalne medije.

Društveni mediji – novi pravac Interneta

Još jedan front hibridnog rata su društveni mediji. Fetoši kaže da je tehnologija učinila propagandu bržom, jeftinijom i fokusiranijom.

„Ako je propaganda nekada zahtevala kontrolu nad medijima, danas ima anonimne profile, nepouzdane stranice, generatore veštačke inteligencije i cilja određenu zajednicu ili nezadovoljstvo“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, Kosovo je „stalna meta digitalne propagande“, dok kao kanale pominje Telegram i mrežu Pravda. Borba protiv ovog fenomena, naglašava on, može zavisiti ne samo od institucija bezbednosti, već zahteva i široko učešće društva.

Srbija, vodeći učesnik

U svojoj analizi Fetoši naziva Srbiju glavnim akterom hibridnih pretnji Kosova. On kaže da Srpska strategija uključuje diplomatiju, političke strukture i bezbednosne strukture, medije, crkvu, obaveštajne aktivnosti i instrumentalizaciju srpske zajednice.

U informativnom polju, kako kaže, cilj je stvoriti narativ u kojem je“Kosovo predstavljeno kao represivna država, Srbi kao žrtve, a Srbija kao njihov zaštitnik“.

Za Fetoša hibridni rat protiv Kosova više nije pretnja ograničena na jedno područje. Ona se proteže na informacije, politike, bezbednost, sajber prostor i diplomatiju, ostajući stalni problem za institucije i društvo.