Đukanović je dao srpskoj BIA jasnu sliku o situaciji na severu

Priština, 21. avgust 2026. 08:44

Informacije koje su poslate srpskoj tajnoj službi o dešavanjima na severu Kosova, od „zabrinutosti“ OEBS-a oko gradonačelnika Severne Mitrovice do kretanja Kosovske policije, opisane su u celoj presudi za osudu Jelene Đukanović za špijunažu. Dokument koji je dobila KOHA pokazuje da su informacije koje je ona prenela pomogle srpskoj BIA da stvori jasnu sliku o situaciji na severu.

Osnovni sud je naveo slučajeve kada je optužena za špijunažu, Jelena Đukanović, kao zaposlena OEBS-a na Kosovu, izveštavala srpsku tajnu službu, BIA.

Celokupna presuda Osnovnog suda, kojom je Đukanović osuđen na 6 godina zatvora za krivično delo „Špijunaža“, koju je dobila KOHA, pokazuje da je ona takođe iznela „zabrinutost“ koju je OEBS u Mitrovici izneo o izabranom gradonačelniku Severne Mitrovice, Dragiši Miloviću. Prosledila ih je agentu srpske tajne službe, Aleksandru Vlajiću, takođe osuđenom na Kosovu za špijunažu.

Prema nalazima suda, Đukanović je takođe obavestio Vlajića o Adrijani Hodžić, za koju je rekla da je nezadovoljna nedostatkom vlasti.

„Dana 14.03.2022. godine, u 11:50, Jelena obaveštava Vlajića o zabrinutosti koju OEBS ima u Mitrovici u vezi sa saradnjom sa izabranim gradonačelnikom Mitrovice, Dragišom Milovićem, obaveštavajući ga šta OEBS misli o njemu. Nakon toga, obaveštava ga i o Adrijani Hodžić, za koju kaže da je nezadovoljna nedostatkom vlasti. Obaveštava ga o sastanku koji je imala sa zvaničnikom OEBS-a u Hagu, obaveštavajući ga o svom stavu, a takođe ga detaljno obaveštava o diskusijama održanim na konferenciji koju je organizovao Dušan Radaković na temu: ‘Kriza u Ukrajini i njen uticaj na Kosovo’. Nakon svih ovih informacija, Jelena Vlajiću kaže: ‘Ne znam da li su vam ove stvari korisne, ali sam mislila da vas obavestim’“, navodi se u prvostepenoj presudi.

Informacije koje je okrivljeni Đukanović prikupio „detaljno“ i „posvećeno“, Sud je utvrdio da je ona u realnom vremenu prenela okrivljenom Vlajiću.

Prema dokumentu, ona je Vlajiću slala informacije o policiji, ali i o islamskim organizacijama u nekoliko opština.

„Iz ovih komunikacija proizilazi i važna činjenica, koja se odnosi na zahteve postavljene okrivljenom. Dok ga je u gore navedenim komunikacijama okrivljena detaljno obaveštavala o ulaganjima islamskih organizacija u nekoliko opština, kao što je gore pomenuto, u ovoj poslednjoj komunikaciji Vlajić od nje traži informacije o policijskim jedinicama. Uprkos činjenici da okrivljena nije imala nikakvu poziciju u organima bezbednosti, ona je spremno preuzela odgovornost da pruži informacije koje je on tražio, odmah obećavši da će se uključiti i pružiti ih sutra“, navodi se u dokumentu.

Prema presudi, okrivljena je Vlajiću slala informacije, sa punim znanjem da pomaže srpskoj BIA, ali i zbog porodičnih veza koje je imala sa njim.

„Optužena je kontinuirano, svakodnevno, obaveštavala Aleksandra Vlajića o gotovo svemu. Štaviše, informacije koje mu je slala bile su gotovo u potpunosti vezane za organe na Kosovu i njihov rad, počev od onoga što se dešavalo u OEBS-u, njenih izveštaja, zatim vezanih za organe bezbednosti na Kosovu, i to takve prirode kao što je gore obrazloženo, što su naravno sve pitanja od interesa za BIA, s obzirom na spor oko odnosa između Kosova i Srbije“, navodi se u presudi.

Prema Fondaciji, na osnovu informacija koje je Đukanović preneo srpskoj BIA, ova obaveštajna služba je bila upoznata sa situacijom na severu Kosova.

„Informacije koje je optuženi preneo BIA, naravno, pomogle su ovoj obaveštajnoj službi. To je zbog činjenice da je, svakodnevno primajući ove informacije, BIA imala jasnu sliku o tome šta se dešava na severu Kosova, stavu međunarodnih institucija, dešavanjima među lokalnim stanovništvom, raznim razgovorima koje su predstavnici srpskih nevladinih organizacija vodili u Prištini, policijskim akcijama i raznim informacijama, preko kojih je BIA svakodnevno bila informisana o tome šta se dešava i pružanjem ovih informacija pomogla je radu ove službe u ostvarivanju njene misije“, navodi se u celoj prvostepenoj presudi.

Prema presudi, proizilazi da je služba BIA koristila Đukanovićev službeni položaj da bi dobila razne informacije o ljudima koji tamo rade, njihovom prebivalištu, mestu rada, brojevima telefona i drugim informacijama, a takođe i da bi uticala na izveštaje OEBS-a na štetu Kosova.

„Jelena mu šalje mnogo informacija o raznim ljudima koji rade u OEBS-u i njihovim postupcima, posebno onim koji se odnose na ulogu u nemirima i teret.

ikada. Međutim, uzimajući u obzir gore navedeno obrazloženje, Sud ne smatra da je potrebno dalje opisivati poslate informacije. Ali, za Sud, ove informacije u tako detaljnom obliku, za svako od ovih lica, nemaju nikakvog smisla da budu slučajne. Ovo pokazuje da je optužena znala gde prosleđuje ove informacije i naravno, s obzirom na njenu pedantnost u prikupljanju ovih podataka o ovim licima i njihovom prenosu Vlajiću, oni pokazuju njenu posvećenost pomaganju BIA“, navodi se u odluci.

Prema sudu, optužena ih je poslala dok je bila potpuno svesna da je Vlajić agent BIA i da je tačno znala za njegov rad, te mu je stoga sa punom voljom, bez ikakvog pritiska ili oklevanja, prosledila ove informacije, svesna da želi da pomogne srpskoj BIA.

Prema Osnovama, dokazi izvedeni na suđenju van svake sumnje dokazuju da je optuženi preduzeo radnje u cilju izvršenja krivičnog dela, od 2018. do 26. juna 2024. godine, kada je Vlajić uhapšen, pri čemu je optuženi, takođe u svojstvu lokalnog službenika Misije OEBS-a na Kosovu, u Regionalnoj kancelariji u Mitrovici, namerno slao razne informacije osuđenom špijunažu Vlajiću i postupao po njegovim uputstvima, sa ciljem slanja ovih informacija BIA.

Prema presudi Osnovnog suda, optuženi je, preuzimajući koristila svoj položaj, namerno i sa punim znanjem preduzimala aktivne i višestruke radnje kako bi pomogla aktivnostima strane obaveštajne službe, tačnije Obaveštajno-bezbednosne agencije Republike Srbije. Prema sudu, ona je jasno znala gde šalje ove informacije, a takođe je znala da je svaka informacija dostavljena drugoj državi zabranjena, a štaviše, kršeći interne propise predstavništva u kojem je radila i kršeći krivično zakonodavstvo.

Osnovni sud u Prištini osudio je Jelenu Đukanović na šest godina zatvora.

Sud je, kao otežavajuću okolnost za okrivljenu, cenio stepen krivične odgovornosti, kojim je dokazano da je okrivljena bila odgovorna i odgovorna za ovo krivično delo, sposobna da razume svoje ponašanje i postupke. Sud je ovo obrazložio podsećajući da je ona obavljala službeni položaj i imala svu stručnu obuku i odgovornosti da se ponaša u skladu sa zaštitom interesa institucije u kojoj radi, što u ovom slučaju „nije štitilo te interese“. Još jedna otežavajuća okolnost ocenjena je kao okolnost u kojoj je delo izvršeno, budući da je ovo delo činila kontinuirano, odnosno ne samo jednom, što prema sudskom veću pokazuje njenu nameru. da izvrši krivično delo, a da se ne brine o dužnostima i odgovornostima koje su joj dodeljene prema položaju i Krivičnom zakoniku Kosova.

U međuvremenu, kao olakšavajuću okolnost, Sud je ocenio da je ovo prvi put, jer iz spisa predmeta ne proizilazi da je počinila bilo koje drugo krivično delo, zatim lične okolnosti i društveno okruženje, znajući da je živela u severnom delu, delu naseljenom srpskom većinom, zbog čega je, prema sudu, mogla mnogo lakše pasti pod uticaj društvenog kruga.

Sud je ocenio da je izrečena kazna u ovom slučaju pravedna i zakonita, u skladu sa stepenom krivične odgovornosti optužene, stepenom opasnosti krivičnog dela i intenzitetom rizika ili štete nastale zaštićenoj vrednosti izvršenjem ovog krivičnog dela.

Takođe, prema Sudu, takva kazna će uticati na sprečavanje optužene da u budućnosti čini krivična dela, kao i na njenu rehabilitaciju, na sprečavanje drugih lica da čine krivična dela, kao i na izražavanje društvenog suda u vezi sa krivičnim delom, podizanje morala i jačanje obaveze poštovanja zakona. u društvu, čime je uticao na ispunjenje svrhe kazne, kako je predviđeno članom 38. Krivičnog zakonika.

U maju ove godine, KOHA je izvestio da je službenica OEBS-a, Jelena Đukanović, u svojstvu nacionalne službenice za program u okviru Misije OEBS-a, posećena dok je bila u pritvoru od strane zvaničnika OEBS-a, a razlog posete bio je da joj se pošalje ugovor o radu na potpis.

Misija OEBS-a na Kosovu, u odgovoru KOĞEN-u, nije negirala da se to dogodilo, ali niti je potvrdila. Navedeno je da ne komentariše pojedinačna zapošljavanja.

„Kao što je ranije navedeno i u skladu sa organizacionim politikama, Misija OEBS-a na Kosovu ne komentariše javno pojedinačne slučajeve zapošljavanja ili konkretne administrativne radnje koje uključuju članove osoblja. Sva pitanja vezana za zapošljavanje, uključujući zapošljavanje, ugovorne sporazume i sve administrativne procedure, sprovode se u strogom skladu sa pravilima i propisima osoblja OEBS-a.