BIA i „nevidljivi rat“ na Kosovu: Od prikupljanja informacija do manipulacije narativama

Priština, 20. avgust 2026. 13:13

Nedavni slučajevi sumnjivih aktivnosti Bezbednosno Intelegentna Agencija (BIA) na Kosovu ponovo su u fokus stavili aktivnosti stranih službi i način na koji one nastoje da obezbede informacije unutar zemlje. Za stručnjake za bezbednost, rizik ne leži samo u identifikaciji agenata, već i u mrežama kontakata i izvora koje se mogu stvoriti u različitim institucijama i zajednicama.

Stručnjak za bezbednost Drizan Šalja, za Veritašinfo, ocenjuje da aktivnosti BIA ne treba tretirati kao niz izolovanih slučajeva. Prema njegovim rečima, Kosovo i dalje predstavlja važnu metu operativnih interesa srpske obaveštajne službe.

„Ne bih tretirao aktivnosti BIA na Kosovu kao niz izolovanih slučajeva“, kaže Šalja, dodajući da obaveštajna služba ne deluje nužno preko velikog broja identifikovanih agenata.

On objašnjava da se BIA može osloniti na mrežu izvora, kontakata i ljudi sa pristupom određenim informacijama. Ovi ljudi, prema njegovim rečima, možda sebe ne smatraju delom bilo kakve obaveštajne operacije, ali informacije koje pružaju mogu imati operativnu vrednost.

„Glavni rizik nije samo klasična infiltracija, već stvaranje kontinuiranog pristupa informacijama“, naglašava stručnjak za Veritasinfo.

Šala pominje bezbednosne institucije, politiku, administraciju, ekonomiju, lokalne zajednice i strukture sa društvenim uticajem kao oblasti od interesa za strane službe. Iz tog razloga, kaže da svaki otkriveni slučaj treba analizirati i kao priliku za identifikaciju šire arhitekture prikupljanja informacija.

U ovom kontekstu, jedno od pitanja koje izaziva interesovanje jeste aktivnost oko ljudi povezanih sa islamističkim krugovima. Šala poziva na razlikovanje između interesa obaveštajne službe i optužbi protiv pojedinaca.

„Interes obaveštajne službe za neku osobu ne znači automatski da je ta osoba ekstremista ili terorista“, kaže on.

Prema Šaljinim rečima, BIA bi mogla da ima za cilj prikupljanje podataka o strukturama, vezama, finansiranju, komunikacijama i spoljnim uticajima. Ove informacije bi mogle da se koriste za kreiranje profila pojedinaca i mreža, ali i za identifikaciju unutrašnjih slabosti države.

Ovo pitanje, prema njegovim rečima, dobija posebnu dimenziju kada je u pitanju hibridno ratovanje. Šalja smatra da bi tema islamskog ekstremizma mogla biti iskorišćena za oštećenje imidža Kosova na međunarodnoj sceni.

„Islamski ekstremizam je posebno osetljiva tema na evroatlantskom prostoru“, kaže on, upozoravajući da bi državni akter mogao da uzme stvarni element i preuveliča ga kako bi ga povezao sa širom narativom.

Prema njegovim rečima, ideja da je Kosovo izvor ekstremizma ili da njegove institucije nisu u stanju da kontrolišu ovu pojavu može se promovisati putem medija, društvenih mreža i političkih kanala.

„Cilj može biti stvaranje takvih narativa: Kosovo je izvor ekstremizma, kosovske institucije nisu u stanju da kontrolišu ovu pojavu ili teritorija Kosova predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti“, kaže Šalja.

Međutim, on ocenjuje da kosovske institucije, posebno Kosovska obaveštajna agencija, imaju dokazane kapacitete u identifikovanju i ometanju stranih obaveštajnih aktivnosti.

Šalja naglašava da se kontraobaveštajni rad ne može meriti samo kroz slučajeve koji postaju javni, jer značajan deo operacija ostaje poverljiv. Prema njegovim rečima, glavni izazov sada je održavanje i unapređenje ovih kapaciteta.

On upozorava da pretnja postaje sve složenija, jer se tradicionalna špijunaža kombinuje sa dezinformacijama, uticajem i psihološkim operacijama.

Za Šalju, to znači da suočavanje sa aktivnostima stranih službi ne može biti ograničeno samo na otkrivanje agenata, već mora uključivati i identifikaciju mreža, narativa i metoda uticaja koji ciljaju bezbednost i imidž Kosova.