Albanski jezik kao ključ za razumevanje indoevropske porodice i njenu rekonstrukciju

Priština, 19. avgust 2026. 11:53

Genetička, geosocijalna i univerzalistička perspektiva predstavljaju polazišta iz kojih američki lingvista Brajan Džozef razrađuje svoje predavanje u okviru Seminara albanskog jezika, književnosti i kulture u Prištini. Profesor emeritus Univerziteta Ohajo i lingvista svetskog renomea predstavio je studiju koja, između ostalog, pokazuje kako albanski jezik pruža informacije o indoevropskoj lingvistici, ali i o rekonstrukciji ove jezičke porodice.

Postoje tri perspektive kroz koje albanski jezik pruža informacije o indoevropskoj lingvistici, ali i o rekonstrukciji ove porodice. Genetička, geosocijalna i univerzalistička perspektiva predstavljaju polazišta iz kojih američki lingvista Brajan Džozef razrađuje svoje predavanje u okviru Seminara albanskog jezika, književnosti i kulture u Prištini.

U predavanju „Čas Redžepa Ismajljija“, koje se održava u sali „Idriz Ajeti“, u čast dvojice stubova albanologije, Džozef je predstavio temu „Tri perspektive albanskog jezika – albanski kao indoevropski jezik, albanski kao balkanski jezik i albanski kao ljudski jezik“.

Profesor emeritus Univerziteta Ohajo, lingvista svetskog renomea, rekao je da svaki ljudski jezik, kao predmet proučavanja, istraživaču pruža najmanje tri načina da sagleda naučni doprinos koji može da pruži. Prema Džozefu, koji je doktorirao na Harvardu 1978. godine, albanski nije izuzetak i takođe pruža istu vrstu trostrukog pogleda.

„Genetička/genealoška perspektiva: albanski kao indoevropski jezik i, samim tim, kao deo porodice indoevropskih jezika; on nam pruža informacije o indoevropskoj lingvistici i rekonstruisanom početnom obliku ove porodice, protoindoevropskom jeziku, čime proširujemo znanje o tome kako se jezici menjaju tokom vremena“, rekao je on.

Govoreći o geosocijalnoj perspektivi, rekao je da albanski, kao balkanski jezik i, samim tim, kao deo „Balkan Sprachbunda“, pruža informacije o istorijskoj sociolingvistici Balkana i na taj način pomaže boljem razumevanju jezičkog kontakta uopšte.

Kada je reč o univerzalističkoj perspektivi, Džozef je rekao da albanski, kao ljudski jezik i, samim tim, kao jezik od značaja za razvoj razumevanja univerzalne gramatike i jezičke tipologije, pomaže u proveri granica pojma „mogućeg ljudskog jezika“.

„Moj cilj ovde danas jeste da dam primere načina na koje ove različite perspektive o albanskom jeziku osvetljavaju naše razumevanje kako samog albanskog jezika, tako i različitih oblasti lingvistike“, rekao je Džozef, koji je, kada je reč o značaju ovogodišnjih istraživača na Seminaru, prvi.

Prema njegovim rečima, važan doprinos albanskog jezika indoevropskoj lingvistici i razumevanju oblika prajezika povezan je sa rekonstrukcijom nekoliko suglasnika. Kao primer naveo je palatalno „*ḱ“, velarno „*k“ i labiovelarno „*kʷ“. Proširujući primer, rekao je da se podudarnosti koje uključuju ove glasove dele u tri jasno uočljive grupe, u istom fonološkom okruženju. Naveo je da većina grana indoevropske porodice ima samo dvostruku razliku.

„To je mnoge indoevropeiste navelo da postave podelu ‘satem-centum’ kao važnu dijalekatsku podelu unutar porodice, jednu ‘izoglosu’ (granicu, prim. aut.) ranog perioda i ključnu tačku diferencijacije između različitih grana porodice“, rekao je Džozef.

Prema ovom istraživaču, otkriće Krejga Melherta iz 1987. godine, da luvijski jezik, indoevropski jezik anatolijske grane, poznat tek nakon dešifrovanja hetitskog jezika početkom 20. veka, ima trostruki kontrast, dovelo je do toga da mnogi indoevropeisti danas prihvataju rekonstrukciju protoindoevropskog jezika sa tri različita grlena glasa.

Predstavio je primere Holgera Pedersena iz 1900. godine, koji su pokazivali da je albanski imao različite rezultate.

„Većina evropskih indoevropeista, sledeći stav Antoana Mejea, poznatog francuskog istraživača i vodećeg indoevropeiste svog vremena, u suštini je zanemarila Pedersenovu tvrdnju u ovom pogledu i nije ozbiljno shvatila ove dokaze iz albanskog jezika. To se možda dogodilo zbog iracionalne i, iskreno, donekle rasističke antipatije prema osmanskom Balkanu i Albancima“, rekao je on.

Dodao je da je Erik Hemp 1999. godine, tokom predavanja o albanskom jeziku na Univerzitetu Ohajo, idiomatskim pogrdnim izrazom „Satem – Centum – Šmentum!“ završio diskusiju o ovom pitanju.

Govoreći potom o albanskom jeziku iz geosocijalne perspektive, rekao je da on daje značajan doprinos proučavanju jezičkog kontakta i, zapravo, pomaže u rešavanju jedne debate među lingvistima koji proučavaju situacije jezičkog kontakta: da li je moguće pozajmljivanje gramatike?

„Albanski je ključni ‘igrač’ u kontaktu između govornika različitih jezika na Balkanu i, iako deli mnoge karakteristike sa susednim jezicima, nije uvek jasno u kom je smeru tekla konvergencija izazvana kontaktom, niti da li je uopšte reč o jezičkom kontaktu“, rekao je on.

Prema Džozefu, moguće je da je predmetna karakteristika nastala kao rezultat isključivo unutrašnjih faktora samog jezika u svakom od jezika.

„Ovaj argument zastupali su neki balkanolozi, na primer u vezi sa gubitkom infinitiva“, rekao je on.

Odmah je dodao da, ukoliko bi to bilo tako, konvergencija na Balkanu, koja podrazumeva zamenu infinitiva zavisnim rečenicama sa ličnim glagolskim oblikom, ne bi bila pitanje sintaksičke promene izazvane kontaktom.

„Ali postoji jedna gramatička konstrukcija koja se nalazi u albanskom i grčkom jeziku, a koja se ne može objasniti kao rezultat unutrašnjih faktora grčkog jezika, jer se u grčkom ne nalazi nigde drugde osim u relativno malom području u kojem je postojao kontakt između grčkog i albanskog“, rekao je on.

Ovu situaciju objasnio je primerom glagola „jesti“ i „piti“, odnosno rečenicama: „Kam dëshirë të ha“ (doslovno: „meni se jede“) i „Kam dëshirë të pi“ (doslovno: „meni se pije“).

„U najvećem delu, ova konstrukcija se nigde drugde ne nalazi u grčkom jeziku, iako grčki ima sve ‘delove’ neophodne za stvaranje takvog izraza, odnosno kratke lične zamenice u funkciji objekta, sintetički oblik pasivnog glasa i bezličnu upotrebu glagola“, rekao je on.

Dodao je da se, ipak, u području oko Kastorije u Grčkoj, koje se nalazi samo 35 kilometara od granice sa Albanijom, nalazi albanski ekvivalent „më hahet“.

Rekao je da ovo ne može biti unutrašnji razvoj grčkog jezika, jer bi se, da je tako, nalazio i u drugim delovima grčkog govornog područja.

„Stoga su gramatika pasivnog glasa u grčkom jeziku, kao i upotreba bezličnih oblika i kratkih zamenica na ovaj idiomatski način, morale preći iz albanskog u grčki jezik na području Kastorije. Tako ovaj slučaj koji uključuje albanski pokazuje da je gramatičko pozajmljivanje zaista moguće“, rekao je on.

Ovaj istraživač je u novembru 2022. godine učestvovao na ceremoniji promocije svog dela „Albansko-balkanološki pogledi“, koje je objavila Akademija nauka i umetnosti Kosova. Istog dana uručena mu je potvrda o izboru za inostranog člana ove Akademije, a održao je i predavanje „Zašto je albanski jezik važan za lingvistiku?“.

Kada je reč o albanskom jeziku i univerzalističkoj perspektivi, Džozef je u utorak, na Filološkom fakultetu u Prištini, rekao da albanski, putem takozvane čestične kongruencije, odnosno vezivnog morfema koji povezuje imenicu sa njenim odredbama, pokazuje koliko važnih lingvističkih informacija može biti sadržano u jednom malom elementu. I za ovo je naveo nekoliko primera.

„Albanski doprinosi našem razumevanju onoga što su ljudski jezici sposobni da izraze u pogledu označavanja gramatičkih kategorija kroz deklinaciju i pokazuje značaj ‘malih reči’ u stvaranju gramatičkih razlika“, rekao je on.

Potom je Džozef, putem jedne jedine paradigme, one ključnog glagola u jeziku, odnosno prezenta indikativa glagola „biti“, pokazao kako svaki oblik na svoj način doprinosi u okviru mogućih perspektiva.

Nakon što je izneo primere, rekao je da ovaj detaljni pogled na paradigmu takođe pokazuje da granice između ovih perspektiva nisu uvek jasne i strogo određene. To je predstavio kao važnu pouku samu po sebi.

„Uopšteno govoreći, dakle, ova jedna paradigma pokazuje sve vrste istorijskih uticaja koji su oblikovali albanski jezik: njegovo nasleđe kao indoevropskog jezika, njegove kontakte kao balkanskog jezika sa drugim jezicima, kao i njegovo unutrašnje funkcionisanje kao ljudskog jezika“, rekao je Brajan Džozef na predavanju kojim je moderirao akademik Škumbin Muniši, koji je Brajana ocenio kao velikog istraživača i čast za Seminar.

Dok je 2022. godine drugi lingvista, Bard Rugova, u autorskom tekstu napisao: „Brajan Džozef je navodno najveći svetski lingvistički autoritet koji se bavi albanskim jezikom – bolje rečeno, između ostalog i albanskim jezikom.“

Tokom utorka, drugog dana Seminara, pored Džozefovog predavanja i kurseva jezika, istraživačica Monika Dženezin održala je predavanje o efektu kontakta lingvističkih mehanizama sa arbëreškim jezikom, Alesandro Simoni održao je predavanje o albanskoj kulturi u očima Italijana, dok je uveče održan koncert „Dina & Mel“ sa muzikom arbëneša iz Zadra.