„Patkoi“ – vrhunac srpske političke doktrine prema kosovskim Albancima

„Patkoi“ – vrhunac srpske političke doktrine prema kosovskim Albancima

Monografija prof. dr. Sulja Ukšinija „Plan ‘Patkoi’ – kontinuitet srpske doktrine o etničkom čišćenju Kosova“ predstavlja značajnu studiju o jednoj od najosetljivijih tema novije istorije Kosova.

Delo se smatra prvom monografskom studijom koja sveobuhvatno obrađuje Plan „Patkoi“, stavljajući ga u širi istorijski, politički i pravni kontekst. Autor argumentuje da etničko čišćenje Albanaca tokom 1998–1999. godine nije bilo izolovan događaj, već deo kontinuiteta državnih politika Srbije usmerenih na promenu etničke strukture Kosova.

U tom kontekstu, monografija prati istorijsku liniju od Načertanija Ilije Garašanina, preko kolonizatorskih projekata i elaborata Vase Čubrilovića, do Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti i politike režima Slobodana Miloševića.

Važan deo posvećen je samom Planu „Patkoi“ i raspravi o njegovoj autentičnosti. Ukšini argumentuje da njegov značaj ne treba ograničiti samo na postojanje dokumenta, već ga treba posmatrati kroz podudarnost sa onim što se događalo na terenu: masovna proterivanja, ubistva civila, spaljivanje sela i organizovana razaranja.

Autor takođe obrađuje odnos između etničkog čišćenja i genocida, ističući pravne razlike između njih, ali i njihovu povezanost u istorijskoj praksi. U ovom delu navode se i međunarodne procene, uključujući procene bivšeg predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a Klausa Naumana.

Monografija se bavi i ulogom Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, ističući da su sudski procesi bili prvenstveno usmereni na dokaze o zločinima, komandni lanac i individualnu odgovornost, a ne samo na postojanje dokumenta pod nazivom „Patkoi“.

Na kraju, delo Sylë Ukshinija ima za cilj da objasni ne samo događaje tokom rata na Kosovu, već i političke i ideološke korene i mehanizme koji su, prema autoru, doveli do etničkog čišćenja Albanaca.

Kao posebna studija o Planu „Patkoi“, monografija se ocenjuje kao doprinos albanskoj istoriografiji i debati o prošlosti Kosova. Njen prevod na engleski jezik omogućio bi da ovi argumenti i izvori postanu deo međunarodne akademske debate.