Kosovo insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih

Priština, 1. avgust 2025.

Tokom cele godine na Kosovu su vršena iskopavanja u potrazi za posmrtnim ostacima na različitim lokacijama.

Nedavno je Vladina komisija za nestala lica, u saradnji sa Institutom za sudsku medicinu (IML) i Policijom Kosova, potvrdila pronalazak posmrtnih ostataka jednog pojedinca u selu Brekoc, u opštini Đakovica.

S druge strane, u Srbiji već duže vreme ne sprovode se nikakva iskopavanja radi pronalaženja osoba koje su nasilno nestale tokom rata na Kosovu.

Zašto susedna država odbija da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga, objašnjava predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti.

„U Srbiji i dalje preovladava mentalitet devedesetih. Po mom mišljenju, svaki pojedinac, institucija ili država koja prikriva zločin – sama je zločinac. Nema razlike između počinioca zločina i onog ko ga prikriva. Srbija politizuje pitanje nestalih lica, što se vidi i u susretima koje imamo sa međunarodnim predstavnicima. Ipak, mi ne odustajemo – zbog važnosti procesa, nastavljamo da radimo: gde god da imamo informacije, mi vršimo iskopavanja“, izjavio je Hoti.

On naglašava da je Srbija politizovala pitanje nestalih osoba.

A socijaldemokratski političar Nenad Čanak kaže da bi, ukoliko bi Srbija otvorila svoje arhive, pred lice pravde izašli mnogi koji i danas drže poluge vlasti.

„Nakon rata na Kosovu, veliki broj tela ubijenih je prebačen u Srbiju i sahranjen u masovnim grobnicama, koje su se nalazile u zonama koje su koristile policijske i vojne jedinice za obuku – čime je pristup tim lokacijama bio onemogućen. Još 2002. godine, policija je identifikovala 14 masovnih grobnica, ali su tada istrage zaustavljene. Razlog zašto se te dosije ne otvaraju jeste činjenica da bi takav potez doveo do krivičnog gonjenja ljudi koji i dalje imaju moć u Srbiji. Bez dubokih promena u Srbiji – ne samo političkih, već i društvenih – skeptičan sam da može doći do bilo kakvog stvarnog napretka. Međunarodna zajednica je trenutno fokusirana na Ukrajinu i Bliski Istok, pa ove teme više nisu prioritet. To samo dodatno osvetljava greške koje su učinjene kada je reč o Zapadnom Balkanu – greške koje će Evropa skupo platiti“, poručuje Čanak.

Andin Hoti je ranije uputio pismo šefici diplomatije Evropske unije, Kaji Kallas, zahtevajući konkretne korake od nje i evropskog bloka kako bi se Srbija primorala na saradnju i otvaranje svojih državnih arhiva.