Rusija se pridružuje narativu Srbije, vojnu saradnju Kosova, Albanije i Hrvatske ocenjuje kao pretnju

Priština, 14. avgust 2026. 8:06

Visoki ruski diplomata kritikovao je saradnju u oblasti odbrane između Albanije, Kosova i Hrvatske, ocenivši je kao stvaranje „kvazivojnog bloka“ koji bi, prema Moskvi, mogao da poveća tenzije na Balkanu.

Jurij Pilipson, direktor Drugog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekao je da formiranje „zatvorene osovine“ Zagreb–Tirana–Priština predstavlja destabilizujući faktor u regionu.

Njegove izjave odnose se na zajedničku deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, koju su ministri odbrane Albanije, Kosova i Hrvatske potpisali 18. marta 2025. godine u Tirani.

Dokument ima za cilj jačanje odbrambenih kapaciteta, razvoj vojne industrije, povećanje interoperabilnosti oružanih snaga, kao i organizovanje zajedničkih obuka i vežbi.

Pilipson je tvrdio da je ova inicijativa deo politike NATO-a za „ubrzanu militarizaciju“ regiona. Prema njegovim rečima, saradnja između tri zemlje mogla bi imati posledice po bezbednost Srbije i povećati tenzije na Balkanu.

Ruski diplomata rekao je da Moskva deli zabrinutost Beograda, koji se od početka protivio sporazumu. Srbija je saradnju predstavila kao potencijalnu pretnju svojoj bezbednosti i regionalnoj stabilnosti, piše Index.hr.

U deklaraciji iz 2025. godine, međutim, Albanija, Kosovo i Hrvatska predstavile su saradnju kao mehanizam za jačanje bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Dokument obuhvata saradnju u oblasti odbrambene industrije, obuka, vojnih vežbi, borbe protiv hibridnih pretnji i jačanja interoperabilnosti oružanih snaga.

Trilateralna saradnja već je ušla u fazu sprovođenja. Tokom 2026. godine najavljeno je i održavanje prve zajedničke vojne vežbe Albanije, Kosova i Hrvatske, u okviru sporazuma potpisanog 2025. godine.

Hrvatska i Albanija su članice NATO-a, dok Kosovo nije deo Alijanse. Priština teži evroatlantskim integracijama i članstvu u NATO-u.

Rusija se, u međuvremenu, protivi jačanju bezbednosnih kapaciteta Kosova i tumači ga u kontekstu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a. To je deo stava Moskve i Beograda prema statusu Kosova.

Sporazum između tri zemlje ne predstavlja formalni savez NATO-a i ne stvara automatsku obavezu za zajedničku odbranu. Reč je o deklaraciji o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti.