Konstitutivna sednica Skupštine nastavlja se danas u 11 časova.

Priština, 7. avgust 2026. 9:08

Očekuje se da će Skupština Kosova danas, u 11:00 časova, nastaviti konstitutivnu sednicu, koja je ostala nezavršena u četvrtak.

Odluku o nastavku sednice u subotu doneo je predsednik konstitutivne sednice, Avni Dehari.

Na dnevnom redu je izbor predsednika i pet potpredsednika Skupštine, čime se treba završiti važan deo procesa konstituisanja.

Međutim, odluci o nastavku sednice u subotu protivile su se opozicione stranke.

PDK, LDK i AAK zatražile su da se sednica nastavi u petak uveče, pre isteka roka od 30 dana koji je, prema njihovim rečima, bio povezan sa odlukom Ustavnog suda o konstituisanju Skupštine.

Poslanici ove tri stranke okupili su se u petak u prostorijama Skupštine i čekali nastavak sednice.

Izjavili su da su vrata sale zatvorena i da se iz tog razloga tražena sednica ne može održati.

Poslanik AAK, Besnik Tahiri, rekao je da je parlamentarna grupa blagovremeno obavestila predsednika sednice, Avnija Deharija, i skupštinsku administraciju o svom zahtevu.

Prema njegovim rečima, nastavak sednice je trebalo da se održi pre ponoći, jer se tada završava rok koji je opozicija smatrala utvrđenim Ustavom i Ustavnim sudom.

Lider PDK, Bedri Hamza, takođe je kritikovao dešavanja u Skupštini.

Rekao je da su poslanici njegove stranke bili prisutni kako bi pokazali spremnost da učestvuju na konstitutivnoj sednici.

Hamza je tvrdio da nekonstituisanje Skupštine u roku predstavlja kršenje Ustava i nepoštovanje presude Ustavnog suda.

I DSK je izrazio isti stav.

Potpredsednik ove stranke, Ljutfi Haziri, rekao je da je DSK tražio da se sednica održi do ponoći, kako bi se poštovali ustavni rokovi.

Prema njegovim rečima, opozicione stranke su čekale u Skupštini da se sednica nastavi, ali njihov zahtev nije realizovan.

S druge strane, vršilac dužnosti ministra finansija, Hekuran Murati, reagovao je na optužbe opozicije o kršenju ustava.

Podsetio je da čak ni 2025. godine Skupština nije konstituisana u sličnom roku nakon potvrđivanja rezultata izbora.

Prema Muratiju, u to vreme prekoračenje roka nije smatrano problemom ili kršenjem ustava.

Inače, sukobi oko ustavnog roka su samo deo političke krize koja je zahvatila zemlju.

Iza situacije stoji nedostatak dogovora između političkih stranaka o formiranju novih institucija.

Pokret „Vetevendosje“, koji se pojavio kao vodeća snaga na izborima i obezbedio 53 mandata, vodio je pregovore sa Demokratskom ligom Kosova, koja ima 18 poslanika.

Međutim, sastanci između lidera Pokreta za otvaranje verskih jedinica, Albina Kurtija, i lidera DSK, Lumira Abdidžikua, nisu rezultirali konkretnim sporazumom.

Jedno od glavnih pitanja koje je sprečilo postizanje sporazuma je položaj predsednika Kosova. DSK je zahtevao pravo da predloži kandidata za predsednika, dok Pokret za vođenje snaga nije pristao na ovaj zahtev.

Kurti je izjavio da su zahtevi stranaka različiti i da postoji velika razlika između izbornog rezultata i zahteva DSK.

Naglasio je da je Pokret za vođenje snaga spreman da zajedno vlada sa DSK i da joj ponudi institucionalne pozicije, uključujući mesto zamenika premijera i nekoliko ministarstava.

Abdidžiku je, s druge strane, objavio da DSK ne smatra da je dosadašnja ponuda dovoljna.

Prema njegovim rečima, stranka želi da ima ulogu u izboru predsednika i bez dogovora o ovom pitanju ne vidi mnogo prostora za nastavak pregovora.

U međuvremenu, DSK i AAK su zadržale odlučniji stav, navodeći da ne žele da uđu u zajedničku vladu sa Pokretom za vođenje snaga i da nameravaju da ostanu u opoziciji.

U pokušaju da deblokira situaciju, Kurti je poslao ponudu lideru PDK-a, Bedriju Hamzi, predlažući da PDK dobije mesto predsednika Skupštine. Zauzvrat, prema navodnoj ponudi, zahtevalo se da poslanici PDK-a ostanu u sali tokom glasanja za predsednika Kosova.

Međutim, do ranih jutarnjih sati subote nije objavljen nikakav sporazum koji bi okončao političku krizu.

Kurtiju je potreban politički sporazum kako bi izbegao još jedan par prevremenih parlamentarnih izbora – koji bi bili četvrti u poslednje dve godine.

On ima glasove za Skupštinu i Vladu, ali ne i za predsednika, za čije glasanje je potrebno prisustvo najmanje 80 poslanika u sali.

Neuspeh u postizanju sporazuma o izboru novog predsednika zemlje u naredna dva meseca direktno bi doveo zemlju do prevremenih parlamentarnih izbora.

Konstituisanje Skupštine 11. saziva, koji je nastao nakon izbora 7. juna, nije isteklo.

Ustavni rok bio je do 7. avgusta pre ponoći.

Nastavak konstitutivne sednice, prekinute u četvrtak, zakazan je za subotu