Biserko: Otkriće novih masovnih grobnica otvara pitanje odgovornosti Srbije za zločine na Kosovu

Priština, 3. avgust 2026. 8:28

Predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava, Sonja Biserko, izjavila je da na Kosovu još uvek postoji mnogo neotkrivenih masovnih grobnica, koje, prema njenim rečima, svedoče o razmerama zločina počinjenih tokom rata.

Biserko je rekla da svako otkriće nove grobnice vraća pitanje odgovornosti srpske države, za koju tvrdi da se nikada nije u potpunosti suočila sa svojom prošlošću.

„Još uvek postoji mnogo grobnica koje nisu otkrivene, a koje ukazuju na masovnost zločina koje je Srbija počinila na Kosovu, ali i u Bosni i Hrvatskoj. Stoga, svako otkriće nove grobnice otvara pitanje odgovornosti Srbije, koja se nikada nije suočila sa ovim pitanjem. To je uprkos činjenici da je Haški tribunal za Jugoslaviju osudio vojne i političke lidere Srbije, upravo zbog zločina na Kosovu“, rekla je ona u emisiji „Klan Kosova“.

„Nažalost, sud za ratne zločine u Srbiji nije nastavio da sudi onima koji su imali niže položaje jer je za to i osnovan. I tako je ovaj sud prestao da radi i efikasno se bavi raznim ljudima koji su počinili zločine. Kao što je slučaj sa 37. motorizovanom brigadom, kojom je rukovodio Ljubiša Diković, koji je kasnije unapređen u načelnika Generalštaba“, navela je ona.

Biserko je govorila i o slučaju osobe iz Istoka, koja je, prema njenim rečima, naznačila lokaciju grobnice u Zubinom Potoku, a potom je uhapšena od strane BIA.

„Ovo se dogodilo iako je Fond za humanitarno pravo ovde podneo krivičnu prijavu protiv njega sa mnoštvom podataka i referenci koje pokazuju Dikovićevu odgovornost za mnoge ratne zločine počinjene na Kosovu. Znate kako je ovde, zvanično tumačenje onoga što se dogodilo na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj, odnosno u celom procesu raspada Jugoslavije, jeste da ovde piše da su „Srbija i Srbi najveće žrtve“. To je teza koja je široko prihvaćena i promovisana ne samo od strane političkih elita, već i od kulturnih, verskih i drugih.“

Ona je ovo uporedila sa slučajem u Bosni, gde je jedan srpski svedok govorio o masovnoj grobnici sa oko hiljadu žrtava u Tomašići.

„Dakle, ovo je čvrst stav većine građana, umesto da se bavi odgovornošću države Srbije za ono što se dogodilo na Kosovu. U tom smislu, svako ko svedoči o odgovornosti Srbije u ovom slučaju prolazi kroz velike teškoće. U slučaju osobe koju je uhapsila BIA, a koja je iz Istoka, to je čovek koji je pokazao gde se nalazi grobnica u Zubinom Potoku. Imamo slučaj u Bosni kada je jedan Srbin pokazao lokaciju masovne grobnice sa 1.000 žrtava u Tomašići.“

Biserko je podsetila da je tokom rata na Kosovu, prema njenim rečima, preko 800.000 Albanaca proterano iz svojih domova i pobeglo u susedne zemlje, dok su se mnogi od njih suočili i sa uništavanjem ličnih dokumenata.

„Dakle, takvi ljudi su se kasnije suočili sa zlostavljanjem, uznemiravanjem i sličnim stvarima. Veoma je hrabro ako je ta osoba otkrila ovo groblje. Jer kako vreme prolazi, ljudi ne mogu da podnesu teret saznanja o ovim događajima i s vremena na vreme govore o ovoj istoriji. Sadašnja vlada u Srbiji bila je deo te vlade koja je počinila zločine na Kosovu, tako da su oni deo tog projekta. Dozvolite mi da vas podsetim da je nedavno jedna ministarka u Beogradu, članica SPS stranke, izjavila da bi, da je na Miloševićevom mestu, očistila Kosovo od Albanaca.“

„Dakle, činjenica je da je i Milošević pokušao da sprovede ovo etničko čišćenje, progonom preko 800.000 Albanaca sa Kosova koji su otišli ​​u Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju. Većini ovih ljudi su uništena lična dokumenta kako ne bi imali dokaze kada se vrate na Kosovo. Bez intervencije NATO-a, ovi ljudi se teško bi vratili.“

Prema njenim rečima, teško je očekivati da će otvaranje vojnih arhiva biti prihvaćeno, jer bi one mogle da rasvetle odgovornost za zločine počinjene na Kosovu i, kako je rekla, u drugim delovima bivše Jugoslavije.

„Jedna stvar koju treba imati na umu jeste da ratne zločine na Kosovu nisu počinile samo paravojne formacije, već je i vojska bila direktno umešana u ove zločine. U tom smislu, otvaranje vojnih arhiva zapravo spada u odgovornost jugoslovenske vojske. Malo je verovatno da će oni odgovoriti na zahtev Prištine da otvore svoje arhive. Jer, ako se arhive otvore, biće lako identifikovati one koji su bili deo zločina na Kosovu i, u velikoj meri, u Hrvatskoj“, izjavila je Biserko.