Zahtev Srbije za konzulat u Skadru izaziva protivljenje u Tirani

Priština, 31. jul 2026. 08:08

Albanija i Srbija vode pregovore o otvaranju dva konzularna predstavništva: albanskog u Bujanovcu, u Preševskoj dolini, i srpskog u Skadru. Vest je praćena brojnim suprotstavljenim reakcijama u Albaniji, ne samo od opozicije. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je za srpske medije da je postignut principijelni dogovor nakon razgovora sa njegovim albanskim kolegom, Feritom Hodžom. U međuvremenu, albanski ministar je objasnio da je proces još uvek u fazi izražavanja zahteva obe strane.

Prva reakcija protiv otvaranja srpskog konzulata u Skadru došla je od novoizabrane nezavisne poslanice Socijalističke partije, Marjane Kočeku, koja predstavlja Skadar u albanskom parlamentu. Ona je tvrdila da otvaranje srpskog konzulata u Skadru pokreće pitanja o njegovim motivima, pozivajući se na činjenicu da prema poslednjem popisu stanovništva, u regionu Skadra ima samo 54 osobe koje su se samoizjasnile kao Srbi. Ona navodi da pre nego što preduzme takve korake, Srbija i dalje ima važna nerešena pitanja sa Kosovom, posebno u svetlu nedavne izjave srpske ministarke Snežane Paunović, koja je rekla da bi, da je bila na čelu države 1998. godine, „etnički očistila“ Kosovo.

„Bilo bi prikladno da su albanske vlasti zauzele čvršći stav“, kaže poslanik Kočeku. Ministar spoljnih poslova Ferit Hodža u svojoj reakciji objašnjava da je odluka zasnovana na reciprocitetu.

„Ovo ne znači nužno jednakost u sadržaju, ciljevima ili interesima svake strane. Reciprocitet je pristup na kojem se gradi razumevanje između država, a ne mehanička mera kojom se mere akcije ili rezultati“, kaže Hodža. Prema njegovim rečima, cilj i interes Albanije je da konačno uspostavi stalno konzularno prisustvo u Preševskoj dolini – termin za tri opštine na jugu Srbije, Preševo, Medveđu i Bujanovac, gde žive Albanci.

Bivši premijer Albanije, Pandeli Majko, jedna od važnih ličnosti Socijalističke partije, koja je vodila vladu tokom rata na Kosovu 1998-99, takođe sa iznenađenjem doživljava ovu vest. On kaže da je „Srbija dobila više od jednog konzulata u Skadru“.

„Za razliku od otvaranja srpskog konzulata u Skadru, albanski konzulat biće otvoren u Preševskoj dolini. Poređenje je više od ironije…! Preševska dolina je teritorijalni kontinuitet naseljen Albancima koji ostaju pod suverenitetom Srbije. Konzulat u Preševskoj dolini „izbegava“ Kosovo. U Skadru, srpski konzulat ima Crnu Goru u sredini. Za Albaniju, čini se da je konzulat tretiran kao izraz standardnog interesa. Za Srbiju, koja ne priznaje suverenitet Kosova i raspravlja o identitetu Crne Gore, to je nešto drugo“, tvrdi Majko. Ministar Hodža kaže da je čudno, čak i teško razumljivo, što mnoge reakcije previđaju ono što je za njega suštinsko: interes Albanije i korist koju donosi stvaranje albanskog konzularnog prisustva u Preševskoj dolini.

On naglašava da debata ne bi trebalo da se prebaci na spekulacije o navodnim interesima druge strane. Naša spoljna politika, kaže ministar Hodža, nije izgrađena na emocijama ili percepcijama, već na nacionalnom interesu, poštovanju normi i praksi međunarodnog prava, kao i na duhu i evropskim vrednostima. Bivši ministar spoljnih poslova Albanije, Ditmir Bušati, koji je vodio albansku diplomatiju od 2013. do januara 2019. godine, reagovao je na društvenim mrežama izražavajući nadu da vest nije istinita.

„Srpski konzulat u Skadru ne odražava istorijsku stvarnost, težinu srpske manjine u tom području i nepravedno stavlja znak jednakosti sa Albancima koji žive u Preševskoj dolini“, piše Bušati. Prema njegovim rečima, takva odluka bi bila pogrešan korak u vreme kada Srbija održava oštru retoriku prema Kosovu i sprovodi politiku asimilacije prema crnogorskoj manjini u Albaniji.