Srpski publicista Paunović raskrinkava Vučića

Priština, 19. jul 2026. 12:34

Srpski publicista Zlatoje Martinov ocenio je da skandalozna izjava srpske ministarke, koja je rekla da bi 1998. godine etnički očistila Kosovo da je bila na mestu Slobodana Miloševića, predstavlja nastavak dugogodišnje politike Srbije prema Kosovu, a ne izolovan incident.

U intervjuu za list „Bota sot“, Martinov je rekao da Aleksandar Vučić ostaje isti bez obzira na pokušaje da se predstavi kao mirotvorac.

„Kada to znamo, uopšte ne čudi što se ministarka izvinila Vučiću, jer mu je, prema njenim rečima, narušila imidž ‘mirotvorca’ u očima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država – imidž koji on veoma uspešno gradi i u čemu, nažalost, u velikoj meri uspeva“, rekao je Martinov.

On smatra da su reakcije Kosova prema srpskoj ministarki bile očekivane i opravdane, naglašavajući da bi kosovska diplomatija ovu izjavu trebalo maksimalno da iskoristi u komunikaciji sa međunarodnim partnerima.

Martinov je govorio i o strateškom dijalogu između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, ocenjujući da on neće doprineti unapređenju odnosa između Kosova i Srbije.

„Bota sot“: Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović izjavila je da bi, da je bila na mestu Slobodana Miloševića, 1998. godine etnički očistila Kosovo. Kako komentarišete ovu izjavu i činjenicu da se nije izvinila Albancima, već predsedniku Aleksandru Vučiću zbog političkih problema koje mu je, kako kaže, izazvala?

Zlatoje Martinov: Izjava ministarke Snežane Paunović nastavak je politike Srbije prema Kosovu koja traje gotovo četiri decenije. Postoji kontinuitet u toj politici, a ministarka iz vlade Ivice Dačića samo je skinula masku sa onoga što se godinama sprovodi.

Niko ne bi trebalo da se zavarava – Aleksandar Vučić, uprkos Briselskim sporazumima, nikada nije odustao od radikalne politike prema Kosovu koju je nasledio od Vojislava Šešelja. To bi trebalo da bude jasno i političarima na Kosovu i onima u Evropskoj uniji. Zar napad u Banjskoj nije najtipičniji primer takve kontinuirane i nasilne politike, koja je spolja prikrivena Vučićevim diplomatskim frazama o „miru i saradnji“?

Vučić ostaje Vučić, čak i kada se obuče u jagnjeću kožu.

Kada to znamo, nije nimalo čudno što se ministarka izvinila Vučiću, jer mu je, prema njenim rečima, narušila imidž „mirotvorca“ u očima EU i SAD – imidž koji on veoma uspešno gradi i u čemu, nažalost, u velikoj meri uspeva.

„Bota sot“: Kosovo je ministarku proglasilo personom non grata, a protiv nje je podneta i krivična prijava. Kako ocenjujete ove poteze kosovskih institucija? Da li bi i međunarodna zajednica trebalo da reaguje ili preduzme mere protiv retorike koja se smatra podsticanjem mržnje i relativizacijom zločina iz prošlosti?

Zlatoje Martinov: Posle takve izjave bilo je potpuno očekivano da institucije Kosova reaguju. To je sasvim normalno. Pravosudne institucije podnele su krivičnu prijavu, a Vlada ju je proglasila personom non grata.

Još važnije je da kosovska diplomatija ovu izjavu maksimalno iskoristi kod svojih saveznika kako bi osporila tvrdnje zvanične Srbije da tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu nije bilo etničkog čišćenja.

Izjava ministarke da Milošević nije „završio posao čišćenja Kosova od Albanaca“ i da bi ona to učinila „bolje“, sama po sebi predstavlja dokaz da su etničko čišćenje i brojna ubistva albanskih civila zaista počinjeni.

Međunarodna zajednica, odnosno Evropska unija i Velika Britanija, reagovala je ocenama da su takve izjave neprihvatljive, ali će se, najverovatnije, sve završiti samo na tome, kao i mnogo puta do sada.

Evropa i svet su „progutali“ i slučaj Banjske, u kojem je bilo pucnjave i žrtava. Osim verbalnih osuda, Vučiću nije učinjeno ništa. Naprotiv, pre nekoliko dana bio je u Parizu na proslavi Dana Bastilje, sedeći u prvom redu pored Emanuela Makrona.

U Kijevu je, tokom samita lidera jugoistočne Evrope, odbio da potpiše zajedničku deklaraciju kojom se osuđuje Rusija i predviđa podrška Ukrajini, a odbio je i da oda poštu ukrajinskim žrtvama.

Uprkos kritikama Evropskog parlamenta, Evropska komisija i Ursula fon der Lajen i dalje ga smatraju „faktorom mira i stabilnosti“, nadajući se da će ga udaljiti od ruskog uticaja. Međutim, ne shvataju da je to nemoguće, jer Vučić ostaje rusofil, baš kao i njegov politički mentor Vojislav Šešelj.

„Bota sot“: U kojoj meri ovakve izjave mogu dodatno pogoršati odnose između Kosova i Srbije, posebno u trenutku kada se očekuje nastavak dijaloga?

Zlatoje Martinov: Takve izjave srpske ministarke ne doprinose poboljšanju odnosa između Srbije i Kosova, već ih dodatno pogoršavaju.

„Bota sot“: Sjedinjene Američke Države i Srbija pokrenule su Strateški dijalog. Kako ocenjujete taj razvoj događaja i može li on pozitivno ili negativno uticati na dijalog između Kosova i Srbije?

Zlatoje Martinov: Strateški dijalog između Srbije i SAD neće doprineti stabilizaciji i unapređenju odnosa između Srbije i Kosova, jer je zamišljen kao mehanizam za unapređenje bilateralnih političkih i ekonomskih odnosa, posebno trgovine, kao i za podsticanje investicija američkih kompanija u Srbiju.

Vučić poručuje Amerikancima da slobodno ulažu u Srbiju jer ona ima prirodne resurse i jeftinu radnu snagu, što, kako tvrdi, ne mogu naći nigde drugde u regionu.

Amerika Donalda Trampa više nije Amerika od pre deset ili petnaest godina. Demokratija, pravda i sloboda više nisu glavni prioriteti ni unutar same Amerike, a kamoli u odnosu prema malim državama Balkana.

Nažalost, u sadašnjoj administraciji dominira čisto trgovački princip – prednost ima onaj ko može više da ponudi.

Upravo je to, nažalost, suština cele situacije koja ide u prilog Vučiću.

„Bota sot“: Očekujete li da će Vašington, kroz Strateški dijalog sa Beogradom, izvršiti veći pritisak na Srbiju kako bi zauzela konstruktivniji pristup prema Kosovu?

Zlatoje Martinov: Vlada Kosova treba to da ima u vidu kako se ne bi suočila sa neprijatnim iznenađenjima iz Vašingtona. Tamo više ne postoji dosledna spoljna politika – sve je podređeno uskim interesima grupe najbogatijih američkih oligarha lojalnih Trampu, po modelu koji je, po mom mišljenju, preuzet iz Putinove Rusije.

Kosovo će morati da intenzivira diplomatske napore kako bi se suprotstavilo srpskom lobiranju i sačuvalo dobru poziciju koju je do sada imalo u Vašingtonu. Taj rizik zaista postoji.

Sjedinjene Američke Države nesumnjivo imaju interese na Balkanu, ali ko će od njih imati koristi zavisiće od sposobnosti balkanskih političara.

Od toga, i samo od toga, zavisiće da li će dijalog između Srbije i Kosova ući u konkretniju fazu.

Neko može moj pogled smatrati pesimističnim, ali mi aktuelne geopolitičke okolnosti u Evropi, SAD i svetu ne dozvoljavaju da budem optimista.