Ko je Jovana Radosavljević: Od upravljanja sredstvima za dijalog i integraciju do paralelnih struktura Beograda

Priština, 17. jul 2026. 11:43

Jovana Radosavljević, nekada angažovana u civilnom društvu na severu Kosova i poznata po svom radu u oblasti međuetničkog dijaloga i integracije, sada je postavljena na vodeću poziciju unutar strukture povezane sa paralelnim sistemom Srbije na Kosovu, piše VeritasInfo.

Radosavljević, bivša izvršna direktorka Nove društvene inicijative, organizacije koja je delovala u severnoj Mitrovici, godinama je bila deo projekata finansiranih za integraciju zajednice, dijalog i izgradnju međuetničkih odnosa. Kroz ovu posvećenost, ona je takođe upravljala sredstvima namenjenim ovim oblastima.

Sprovodila je projekte na teme vezane za dijalog između Beograda i Prištine i prava nevećinskih zajednica. Kao direktorka NSI, aktivna je članica Nacionalnog konventa za Evropsku uniju u Srbiji u okviru radne grupe za Poglavlje 35.

Poreklom iz Leposavića, 2024. godine je uhapšena na kontrolnom punktu Bistrica zbog nezakonitog fotografisanja policijskog kontrolnog punkta. Policija je tada saopštila da je snimala bez ovlašćenja.

Ali njen profesionalni put je krenuo u drugom smeru nakon što se uključila u politiku. Postala je deo Srpske liste, a zatim i njen instrument u pokušaju da održi paralelne srpske strukture koje deluju u senci na teritoriji Srbije.

Pored mandata poslanice u Skupštini Kosova iz Srpske liste, Radosavljevićeva sada obavlja i rukovodeću poziciju u strukturi povezanoj sa srpskom administracijom na Kosovu.

Imenovana je za direktorku Fonda za zdravstveno osiguranje za takozvani „Kosovskomitrovački okrug“, organ koji deluje van institucionalnog sistema Republike Kosovo i koji su kosovske vlasti opisale kao paralelnu strukturu koju podržava Srbija.

Ova kretanja Radosavljevićeve, iz civilnog društva u politiku, štaviše u stranku koja se smatra bliskom i koju kontroliše Beograd, kao što je Srpska lista, i konačno na čelo organa koji deluje van jurisdikcije Republike Kosovo, učvršćuju uverenje da njen angažman predstavlja prelazak iz uloge aktivistkinje u ulogu ličnosti direktno uključene u političke i institucionalne strukture Srbije na Kosovu.

Radosavljevićev slučaj takođe predstavlja sukob između njene dve javne uloge: s jedne strane kao poslanice stranke politički povezane sa Srbijom, a s druge strane kao šefice institucije koja deluje u okviru srpskog paralelnog sistema.

U vreme kada su kosovske institucije zatvorile skoro svaku paralelnu strukturu, proširujući suverenitet na sever, njeno imenovanje je nastavak napora Beograda da održi institucionalni uticaj na srpsku zajednicu na Kosovu.