Evropski parlament kritikuje Srbiju: Zahteva pravdu za Banjsku i distanciranje od Rusije

Priština, 10. jul 2026. 08:09

Put Srbije ka Evropskoj uniji suočava se sa novim preprekama, jer su evropske institucije poslale jasne signale da Beograd treba da ubrza reforme i reši ključna pitanja vezana za vladavinu prava, odgovornost za teroristički napad u Banjskoj i usklađivanje spoljne politike sa EU, posebno u vezi sa Rusijom.

Evropski parlament je usvojio jednu od najkritičnijih rezolucija o Srbiji poslednjih godina, izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog stanja vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija. Istovremeno, države članice EU nisu uspele da postignu konsenzus o otvaranju Klastera 3 u pregovorima o pristupanju, što signalizira nedostatak napretka Beograda.

Važan deo rezolucije posvećen je Kosovu. Poslanici Evropskog parlamenta ponovili su svoj zahtev za sprovođenje Briselskog sporazuma i Ohridskog sporazuma, a istovremeno su pozvali na krivično gonjenje odgovornih za teroristički napad u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, uključujući Milana Radoića. Ovaj zahtev se smatra jednim od glavnih uslova za obnavljanje poverenja u vladavinu prava i napredak Srbije u procesu evropskih integracija.

Rezolucija takođe poziva Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije, izražavajući zabrinutost zbog tekućih odnosa Beograda sa Rusijom. Brisel zahteva da Srbija poštuje zajedničke stavove EU prema Moskvi, u vreme kada ruska agresija protiv Ukrajine nastavlja da dominira evropskom agendom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija razumela poruku Brisela, ali je dodao da članstvo u EU ne zavisi isključivo od zasluga zemlje. Naglasio je da pitanja vezana za Kosovo, kao i odnosi sa Rusijom i Kinom, ostaju faktori koji utiču na proces integracija.

U međuvremenu, srpska opozicija je rezoluciju opisala kao najoštriju poruku Evropske unije vlastima u Beogradu. Prema rečima zamenika lidera Stranke slobode i pravde, Borka Stefanovića, dokument jasno odražava probleme vezane za kršenje prava građana, korupciju, slabljenje institucija i nedostatak demokratskih uslova.

Stručnjaci za evropske integracije ocenjuju da rezolucija dokazuje da se primedbe Evropske unije prema Srbiji ponavljaju godinama, dok napredak u ključnim reformama ostaje ograničen, što zemlji sve više otežava napredak u procesu članstva u EU