„Livade pasuljau“ u Srbiji, sumnjiva lokacija masovne grobnice

Priština, 5. jul 2026. 21:35

Iako su neka od tela nestalih osoba pronađena u masovnim grobnicama tokom godina, za mnoge porodice čekanje se nastavlja čak i nakon 27 godina.

Ostaju sumnje da se značajan broj žrtava i dalje može nalaziti u masovnim grobnicama na teritoriji Srbije.

U tom kontekstu, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, skrenula je pažnju na sumnje o postojanju masovne grobnice u takozvanom području „Livadet e Fasules“ u Srbiji.

Kroz objavu na društvenoj mreži X, pre nekoliko dana, objavila je da je 2008. godine obavestila tadašnjeg ministra odbrane Srbije, Dragana Šutanovca, o svedočenju osobe koja je tvrdila da je prevozila tela Albanaca ubijenih na Kosovu u vojnu bazu u tom području.

Prema rečima Kandićeve, uprkos ovim informacijama, srpske vlasti nisu preduzele nikakvu akciju i nisu pružile nikakav odgovor na iznete tvrdnje.

Oni takođe zahtevaju od Fonda za humanitarno pravo na Kosovu otvaranje arhiva srpske vojske, ističući da se samo kroz pristup zvaničnoj dokumentaciji može razjasniti sudbina mnogih nestalih lica.

„27 godina nakon završetka rata, još uvek postoji više od 1.600 nestalih lica. Arhiva mora biti otvorena. Informacije moraju biti podeljene sa nadležnim institucijama jer je to veliki broj. Međunarodna zajednica svakako mora izvršiti pritisak na strane u dijalogu da ozbiljnije sarađuju u ovoj oblasti..“, rekao je Amer Aljaj, Fond za humanitarno pravo.

Ali ovo nije jedina lokacija za koju se sumnja da krije masovne grobnice u Srbiji. Predstavnici Koordinacionog saveta porodica nestalih lica i ratnih zločina kažu da postoji još nekoliko lokacija, uglavnom unutar vojnih baza srpske vojske, gde se sumnja da su sahranjene žrtve rata. Prema njihovim rečima, bez otvaranja arhiva i saradnje srpskih vlasti, ostaje teško razjasniti sudbinu nestalih lica.

„Slučajno sam čuo da su livade Pasule vojni centar za obuku gde to rade, čuo sam i za još jedno mesto blizu Raške, selo koje se zove Brevenik, Srbi su se takođe izjasnili o Prokuplju i o mnogim drugim mestima, znači negde 11 mesta, oni koji to kažu su vojni pretpostavljeni…“ Ahmet Grajćevci, Koordinacioni savet porodica nestalih i ratnih zločina.

Razjašnjenje sudbine nestalih lica i otkrivanje mogućih masovnih grobnica ostaju među glavnim zahtevima porodica žrtava i jedno od najosetljivijih pitanja u procesu suočavanja sa ratnim zločinima.