Pre 25 godina, postignut je mirovni sporazum između Makedonije i Albanaca

Priština, 5. jul 2026. 10:08

Dana 5. jula 2001. godine, makedonska vlada i albanski pobunjenici postigli su mirovni sporazum.

Ovim sporazumom okončan je sukob, koji je okončan takozvanim Ohridskim sporazumom potpisanim 13. avgusta u Ohridu, u Makedoniji.

Raspad SFRJ i aneksija Republike Makedonije izazvali su duboke političke, društvene i ekonomske promene u to vreme. Pluralizam se manifestovao formiranjem političkih partija koje su, umesto ideoloških, imale snažan etnički karakter.

Kao rezultat ove tranzicije, veliki deo stanovništva ostaje nezaposlen, dok siromaštvo, korupcija, kriminal i ekonomska kriza poprimaju veoma velike razmere.

Uništena ekonomija, političke afere i skandali, korupcija i pogoršanje međuetničkih odnosa dodatno su destabilizovali zemlju.

Treba napomenuti da su Ustavom iz 1991. godine Albanci izgubili prava koja su formalno uživali prema Ustavu iz 1974. godine. Iz tih razloga, Ustav je usvojen bez glasova albanskih poslanika u parlamentu.

Period 2000-2001. u Makedoniji karakteriše visoka nezaposlenost (400.000 radno sposobnih ljudi je nezaposleno, dok 80.000 porodica prima socijalnu pomoć) i nedovršen proces privatizacije, praćen stečajnim postupcima za mnoga preduzeća.

Politički život karakteriše jedna etnička stranka, dok Vladu vodi nacionalistička stranka. Upravljanje je bilo centralizovano, dok pravni sistem i zakoni nisu bili završeni (potrebni zakoni nisu bili usvojeni, dok su oni koji su usvojeni često menjani, a sudovi su bili veoma spori u rešavanju slučajeva).

Iako je bilo albanskih predstavnika u Parlamentu i albanskih ministara u vladinoj koaliciji, u administraciji i državnim strukturama, Albanci nisu bili proporcionalno zastupljeni. Albanske političke stranke u Republici Makedoniji nastavljaju javno da izražavaju nezadovoljstvo svojim statusom u političkom i javnom životu u zemlji.

Tenzija u međuetničkim odnosima izražava se tokom protesta Albanaca koji zahtevaju povećanje kolektivnih prava, gde ih policija kažnjava i suočava sa njima, kao i tokom protesta Makedonaca protiv povećanja albanskih prava.

Oružani sukob je počeo u blizini sela Tanuša, Skoplje, u februaru 2001. godine. Borbene aktivnosti odvijale su se u regionima Kumanova i Lipkova, Tetova i Skoplja.

Tokom sukoba, OVK je napala snage bezbednosti Republike Makedonije, mobilisala deo albanskog stanovništva da učestvuje u borbenim aktivnostima i aktivnostima protiv civilnog stanovništva.

Snage bezbednosti su napadale položaje OVK teškim naoružanjem, pripremale zasede za pripadnike OVK, hapsile građane osumnjičene da su članovi i saradnici OVK i sprovodile aktivnosti protiv civilnog stanovništva. Policijski kontrolni punktovi su postavljeni u i oko kriznih područja.

Mnogi ljudi su napustili svoje domove u kriznim područjima i, kao izbeglice ili interno raseljena lica, naselili se na drugim mestima, kako unutar tako i van zemlje.

Bilo je ljudskih žrtava na obe strane, dok je u kriznim područjima došlo i do materijalne štete na kućama i imovini stanovništva, kao i do uništavanja verskih i kulturno-istorijskih objekata.

Međunarodna zajednica je bila aktivna od početka oružanog sukoba, iako njeno učešće nije bilo podjednako. U početku je osudila aktivnosti OVK i proglasila ih terorističkim, a kasnije je zatražila od Vlade i Parlamenta da uzmu u obzir njihove zahteve.

Pod uticajem međunarodne zajednice, formirana je široka koaliciona vlada, koju su činile četiri najveće stranke, u kojoj su se, pored VMRO-DPMNE i DPA, pridružili i SDSM i PDP.

Preko svojih predstavnika koje su imenovale EU i SAD, međunarodna zajednica je učestvovala u formulisanju Okvirnog sporazuma i stimulisala njegovo potpisivanje. Odmah nakon toga, snage NATO-a su posmatrane i stacionirane na teritoriji Republike Makedonije.

Sadržaj Okvirnog sporazuma za rešavanje političke i bezbednosne situacije u Makedoniji, koji su u ponedeljak zvanično potpisali na engleskom jeziku predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski, lider VMRO-DPMNE i premijer Ljubčo Georgievski, lideri SDSM Branko Crvenkovski, PDP Imer Imeri i DPA Arben Džaferi. Dokument su, kao zvanični svedoci, potpisali i međunarodni posrednici u dijalogu – Fransoa Leotar i Džejms Perdu.