Hadžiju i Kurti: Ustavna deklaracija postavila je temelje državnosti

Institucionalni lideri na vlasti obeležili su 36. godišnjicu Ustavne deklaracije od 2. jula 1990. godine, opisujući je kao jedan od ključnih akata na putu Kosova ka državnosti.

Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju rekla je da je u tadašnjim okolnostima Kosovo imalo ograničen politički prostor, ali je odbijalo da prihvati pokornost srpskom režimu.

„Srbija je ciljala na više od upravljanja Kosovom, cilj joj je bio da ga ostavi bez političkog glasa i bez mogućnosti da se pojavi kao subjekt za sebe. Ova ustavna deklaracija od 2. jula je podignuta protiv toga. Kosovo je u to vreme imalo vrlo malo prostora, ali je bilo ljudi koji su znali kako da iskoriste čak i taj mali prostor, mudro i hrabro“, izjavila je Hadžiju.

Dodala je da su delegati koji su odobrili Deklaraciju, zajedno sa njenim sastavljačima i pristalicama, dokazali da politika Kosova treba da bude zasnovana na zakonu, a ne na pokornosti.

„Među njima su bili delegati koji su odobrili deklaraciju, ljudi koji su je sastavili i podržali, kao i svi oni koji su razumeli da kosovska politika treba da govori jezikom prava, a ne jezikom potčinjavanja. Posle 2. jula, došao je 7. septembar, proglašen je Kačaniški ustav, zatim referendum za nezavisnost i cela organizacija 90-ih. Kosovo je pokušalo da se održi na površini, sa institucijama koje je stvorilo, sa matičnim školama, sa univerzitetom, sa političkim životom i sa građanima koji nisu prihvatili prethodne amandmane i kaznu koja im je izrečena“, rekla je ona.

U međuvremenu, vršilac dužnosti premijera, Aljbin Kurti, opisao je Deklaraciju od 2. jula kao pravni i politički čin koji je označio rođenje Republike Kosovo.

Prema njegovim rečima, Deklaracija usvojena 2. jula 1990. u Prištini, zajedno sa ustavnim i političkim dešavanjima koja su usledila, postavila je temelje državnosti i institucionalnog otpora Kosova.

„Ustavna deklaracija bila je izraz slobode, ali i jednakosti. Bila je izraz volje naroda protiv diskriminacije i beskrajnog ugnjetavanja. Dva meseca kasnije, 7. septembra 1990. godine, većina ovih delegata uspela je da učestvuje na sastanku organizovanom u tajnosti u Domu kulture u Kačaniku, gde je usvojen Ustav Kosova i Kosovo proglašeno Republikom. Ova dva politička akta, koja su se međusobno dopunjavala, bila su proglašenja političkih deklaracija, ali i pravna i sudska proglašenja Kosova kao republike, kao nacionalnog i neizbrisivog političkog spomenika, koji su od tada masovno, ali i hrabro, šireni. Deklaracija od 2. jula 1990. godine, a zatim i Ustav od 7. septembra u Kačaniku, došla je godinu i po dana nakon što je Jugoslavija, kojom je dominirala Srbija, a predvodio je Milošević, ukinula autonomiju Kosova kao konstitutivne jedinice koja je bila u okviru Federacije Jugoslavije“, rekao je Kurti.

Ilaz Ramajli, predsednik delegata koji su glasali za Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine, rekao je da kada vidi Kosovo kao nezavisno, uveren je da deklaracija nije bila samo pravni akt.

„Ova ocena nam duboko ukazuje čast. Ona ne pripada samo 111 delegata koji su glasali za Ustavnu deklaraciju, već svim građanima Kosova, koji su u tim izuzetnim, teškim vremenima verovali da su samoopredeljenje, sloboda, demokratija i ljudsko dostojanstvo vrednosti kojima treba biti posvećen bez oklevanja. Kada danas vidim Kosovo, kao slobodnu, nezavisnu i demokratsku državu, još sam uvereniji da Ustavna deklaracija od 2. jula nije bila samo pravni akt. Ona je bila izraz političke volje naroda Kosova i početna tačka istorijskog procesa koji je, uprkos izazovima, žrtvama i brojnim zastojima, krunisan slobodom i našom državom“, naglasio je on.

Ustavnu deklaraciju od 2. jula 1990. godine usvojili su tadašnji poslanici Skupštine Kosova ispred zgrade Skupštine u Prištini, nakon što su im srpske vlasti sprečile ulazak.

Ovim činom, Kosovo je proglašeno ravnopravnim entitetom u okviru jugoslovenske federacije, suprotstavljajući se ukidanju autonomije od strane režima Slobodana Miloševića. Deklaracija se smatra jednim od osnivačkih akata državnosti Kosova i otvorila je put za usvajanje Kačaničkog ustava 7. septembra 1990. godine.