Novi istoričari osporavaju srpski narativ o Kosovskoj bici

Priština, 27. jun 2026. 07:27

Svakog 28. juna, Gazimestan postaje mesto okupljanja Srba.

Na ovaj datum, oni slave Kosovsku bitku 1379. godine, proslavu koja je, kako je oni prikazuju, najvažnija u njihovoj mitologiji i nacionalnom identitetu.

Međutim, na Kosovu se ovaj događaj doživljava potpuno drugačije od srpskog narativa.

Zvanična istoriografija na Kosovu ga lišava verskih mitova, tretirajući ga kao balkansku bitku, a ne samo kao srpsku.

Iz tog razloga, ovog petka, studenti istorije sa Univerziteta u Prištini održali su aktivnost upravo oko ove bitke.

Na ovu 637. godišnjicu, razotkrili su mitove stvorene tokom ovih godina.

„Kroz ovu ilustraciju želimo da pokažemo kako su srpska istoriografija, Srpska crkva i politika istorijski ulagale napore da instrumentalizuju ovu bitku i monopolizuju bitku kao takvu i tako izgrade narativ u javnom mnjenju o uticaju koji su Srbi imali u ovoj bici“, rekao je profesor Mentor Hasani.

Tokom ove aktivnosti rečeno je da je u određenim periodima, posebno do kraja 1990-ih, srpska istoriografija uspela da proširi svoj uticaj na različite međunarodne krugove.

„Istoričar Noel Malkolm govorio je o mitifikaciji ovog događaja od strane srpske istoriografije, što je našlo podršku u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i određenim akademskim krugovima koji se i dalje oslanjaju na ove teze. Srpska pravoslavna crkva je odigrala važnu ulogu u izgradnji i širenju mita o Kosovu“, rekao je asistent Den Brahimaj.

Prema rečima studenta istorije, Donarta Humolija, ova aktivnost nije protiv bilo koje etničke pripadnosti, već ima samo jedan cilj.

„Ideja je da se pozove na istinu i da istine izađu na videlo, da su podaci koje srpska istoriografija pruža o ovoj bici iskrivljeni i da su samo služili nacionalizmu“, rekao je student Donart Humoli.

Svakog 28. juna, Srbi se okupljaju za „Vidovdan“, u kompleksu koji se nalazi u blizini opštine Obilič.

Na ovoj ceremoniji, oni obeležavaju srednjovekovnog srpskog kneza cara Lazara i njegove vojnike koji su pali u porazu Kosovske bitke 1389. godine protiv Osmanskog carstva.

Ova proslava, prethodnih godina, bila je praćena incidentima, gde nije manjkalo hapšenja zbog podsticanja mržnje.