Kosovski krastavac osvaja evropsko tržište

Priština, 21. jun 2026. 16:13

Od plastenika Orahovca do evropskih trpeza. Sa višom cenom, boljim kvalitetom i rastućom potražnjom, kosovski krastavac se pokazuje kao jedna od najprofitabilnijih kultura za poljoprivrednike i proizvod koji stiče poverenje međunarodnih tržišta.

Viša cena u odnosu na prošlu godinu, dobar prinos i stalno rastuća potražnja sa evropskih tržišta motivišu poljoprivrednike da prošire uzgoj krastavca. Ova kultura i dalje ostaje među najprofitabilnijim povrćem u zemlji, dok je njen uspeh usko povezan sa kvalitetnom proizvodnjom i sigurnim plasmanom.

Aziz Krasnići iz sela Radosta u opštini Orahovac obrađuje 8 hektara zemlje sa povrćem i tikvicama. Od ove površine, 80 ari je pokriveno plastenicima, gde je ove godine polovinu zasadio krastavcima. Očekuje visoke prinose i kvalitetnu proizvodnju.

Što se tiče bolesti koje pogađaju ovu kulturu, Krasnići kaže da ove godine nije bilo ozbiljnih problema. U stvari, korišćenjem kalemljenih sadnica, uspeo je da izbegne štetočine koje su ga mučile prethodnih godina.

Dodaje da je prodaja zagarantovana i da je zadovoljan i cenom, koja je povoljnija nego pre godinu dana.

Krastavac je rangiran među tri najvažnije ekonomske povrtarske kulture na Kosovu. To ističe agronom Besim Sahiti, koji podvlači da proširenje površina pod povrćem u velikoj meri zavisi od obezbeđivanja tržišta za proizvod.

Prema njegovim rečima, da bi se postigla održiva prodaja, poljoprivrednici moraju profesionalno upravljati svojim parcelama, počevši od izbora sadnica, odgovarajućih šema đubrenja i sprovođenja zaštitnih mera protiv bolesti i štetočina.

Zbog kratkog ciklusa uzgoja, krastavac zahteva posebnu pažnju u ishrani biljaka i fitosanitarnoj zaštiti.

Sahiti kaže da su bolesti koje najviše pogađaju ovu kulturu krasta, pepeo bundeve i bolesti korena. Dok od najproblematičnijih štetočina izdvaja trips, lisne vaši, paukove grinje i nematode, štetočinu koja se poslednjih godina počela pojavljivati na Kosovu.

Uzimajući u obzir tržišnu potražnju, cene i kratak proizvodni ciklus, Sahiti procenjuje da je uzgoj krastavaca veoma profitabilna aktivnost.

Emruš Taki iz sela Ćiflak u opštini Orahovac kaže da su prinos i kvalitet bolji nego prošle godine.

„Zadovoljni smo cenom, jer je ove godine viša nego prošle. Kao aktivnost je profitabilna, ali problem za nas ostaje radna snaga“, kaže Taki.

U međuvremenu, Feim Redžepi, šef sakupljališta u Zrdžeu, Orahovac, kaže da se ove godine očekuje sakupljanje oko 1.500 tona krastavaca, dvostruko više nego prošle godine.

On objašnjava da se saradnja sa poljoprivrednicima obavlja profesionalno, dok se izbor proizvoda vrši prema savremenim međunarodnim standardima i metodama.

Prema Redžepiju, otkupna cena je takođe viša u poređenju sa prošlom godinom. Krastavci proizvedeni na Kosovu, sakupljeni u ovom centru, uglavnom se izvoze u evropske zemlje.

On naglašava da su kupci iz Evrope sve zadovoljniji kvalitetom proizvoda, što se ogleda u kontinuiranom povećanju potražnje iz godine u godinu.