Masakr u zatvoru Dubrava, preživeli traže od Kurtija da završi muzej

Priština, 22. maj 2026. 21:04

Uz pesmu koju su pevali u zatvoru Dubrava, Enver Dugoli, jedan od preživelih ovog masakra, prisetio se dana provedenih u zatvoru.

27 godina kasnije, kaže da još uvek nije pronašao odgovor.

„Pitanje koje nam se često postavlja, političkim zatvorenicima i drugim običnim zatvorenicima, jeste: Kako ste pobegli? Svi ​​nas pitaju kako smo pobegli. A odgovor je, ne znam, svako ko pita ovo ima odgovor, ne znam. Na kraju krajeva, Bog je to napisao da ne umremo svi ovde i da ostanemo živi i govorimo istinu jer smo ovde da kažemo istinu“, kaže Dugoli.

Na ovu godišnjicu, izložba koja je otkrila mnoge netačnosti o masakru, izložena pre oko mesec dana u centru Prištine, ponovo je skrenuta u žižu pažnje.

„Danas, ovaj datum nam skreće pažnju na te strašne dane, dok je ova godišnjica ozbiljnija od drugih godišnjica jer su izložbom održanom u Prištini, na Trgu „Majka Tereza“, svi naši zatvorenici i porodice povređeni. Kroz tu prezentaciju sa saopštenjima za štampu u verziji puta za masakr u zatvoru Dubrava“, rekao je preživeli Nait Hasani.

Aljbuljena Hadžiju, vršilac dužnosti predsednice Kosova, takođe je bila prisutna na odavanju počasti.

Odatle je izjavila da se masakr u Dubravi ne može tretirati kao običan ratni zločin.

„Onaj ko je unutra nema ni oružje, ni slobodu, ni mogućnost da se brani. Život zatvorenika je u rukama institucije koja ga čuva. Iz tog razloga, masakr u Dubravi ne može se tretirati kao običan ratni zločin. Jer se masakr u Dubravi dogodio unutar državne institucije, pod upravom srpske države, nad nenaoružanim, zatvorenim i bespomoćnim ljudima“, rekla je Hadžiju.

U međuvremenu, vršilac dužnosti premijera, Aljbin Kurti, izjavio je da je dužnost Kosova da sačuva ovo sećanje.

„Stoga, danas kada se sećamo žrtava ovog masakra, odajemo počast i njegovim svedocima. Onima koji su preživeli, onima koji su priznali, onima koji su pisali knjige, svedočili i sačuvali istinu od zaborava. Njihova svedočenja su deo istorijske istine Kosova i našeg kolektivnog sećanja. Republika Kosovo ima moralnu i državnu obavezu da čuva ovo sećanje, dokumentuje istinu i traži pravdu za sve žrtve. Jer država koja brine o sećanju omogućava pravdu i gradi mir“, rekao je Kurti.

Nakon ceremonije, Ener Dugoli se obratio Kurtiju sa zahtevom

„Nakon izbora, ministar je takođe izrazio spremnost da sedne sa radnom grupom i finalizuje ovaj projekat ovde kao muzej, izložbu. Ideja je da se ovaj deo koji je ograničen motivima iz masakra u Dubravi pretvori u mural, a zatim da se ovaj deo oko njega, amfiteatar, potpuno završi“, bio je njegov zahtev.

Kurti je odobrio ovaj zahtev, dodajući da rade na tužbi za genocid protiv Srbije.

Masakr u zatvoru Dubrava je masakr koji se dogodio od 19. do 24. maja 1999. godine, gde je ubijeno najmanje 117 kosovskih albanskih zatvorenika, a oko 200 je povređeno.