300. godišnjica Arbana u Zadru, napor da se očuva jezik

Priština, 18. maj 2026. 08:45

Tri veka nakon njihove migracije iz Skadra i okoline, Arbani iz Zadra nastavljaju da čuvaju tragove svog identiteta i kulturnog nasleđa, iako ih je danas malo, a arbanski jezik je u opasnosti od nestanka.

Povodom 300. godišnjice njihovog naseljavanja u Zadru, organizovani su „Dani kulture Arbana“, manifestacija koja je okupila značajne ličnosti iz oblasti obrazovanja, kulture i naučnike iz cele Albanije. Aktivnost je održana na inicijativu Udruženja prefekture Zadar, a u organizaciji lokalnih institucija.

U naselju „Arbanas“, gde Arbani žive vekovima, stanovnici kažu da se nekada albanski jezik govorio u skoro svakoj porodici, dok se danas veoma retko čuje.

„Ove godine se navršava 300 godina otkako su naši preci došli ovde. Moja porodica je albanska, ali danas vrlo malo govorimo albanski“, rekao je Nino Stipčević.

Leon Kurković takođe kaže da se jezik gubi iz generacije u generaciju.

„Moji roditelji su bili Albanci i albanski se govorio u porodici. Naša deca više ne znaju da ga govore. Moja žena ga razume, ali ne zna da ga govori“, rekao je.

Dok Albino Mikolić naglašava da danas postoji samo nekoliko porodica koje još uvek mogu da komuniciraju na albanskom.

„Malo nas je ostalo. Većina se udala u druge zajednice i jezik se gubi. Možda samo tri kuće još uvek malo govore albanski“, rekao je.

U svečanoj akademiji posvećenoj ovom jubileju učestvovali su i predstavnici institucija i istraživači sa Kosova i albanskih teritorija, koji su izneli zabrinutost zbog očuvanja kulturnog i jezičkog identiteta Albanaca.

Istraživač, dr prof. Isak Šema, rekao je da bi ovaj jubilej trebalo da posluži kao trenutak razmišljanja o budućnosti Albanaca u Zadru.

„Ovde je data vizija za očuvanje jezika, običaja i identiteta Albanaca Zadra“, rekao je on.

U međuvremenu, istraživač dr prof. Bard Rugova pohvalio je institucionalno interesovanje u Hrvatskoj za albansko nasleđe, ali je rekao da su potrebni konkretni koraci za očuvanje i revitalizaciju albanskog jezika.

„Nije dovoljno samo nazvati albanski jezik kulturnim dobrom. Moraju se preduzeti konkretne akcije da se on sačuva“, rekao je Rugova.

U nastojanju da se albanski jezik održi među mlađim generacijama, profesor Vesel Lekaj i Udruženje Albanaca u Zadarskoj regiji organizuju dopunsku nastavu albanskog jezika za albanske učenike