Bašoli o filmu „Dua“: Lična priča sa Kosova 90-ih

Priština 16. maj 2026. 9:07

Kosovski film „Dua“, u režiji Blerte Bašoli, premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu, donoseći međunarodnoj publici duboko ličnu priču, inspirisanu životom same rediteljke.

Priča se odvija krajem 1990-ih u Prištini, gde glavna protagonistkinja, trinaestogodišnja Dua, odrasta u vreme kada je Kosovo pod okupacijom i stalnom napetošću. Dok se suočava sa svakodnevnim nasiljem i mogućnošću napuštanja zemlje, Dua mora da nauči kako da se fizički i emocionalno zaštiti od stalnih izazova koji joj se nađu na putu.

U intervjuu za „La Semaine de la Critique“, Bašoli je priznala da je ideja za film „Dua“ rođena mnogo pre uspeha filma „Košnica“, ali da nije imala hrabrosti da ga realizuje kao svoj prvi umetnički projekat.

„Veoma je lično. Zasnovano je na mom životu. Možda nisam imala hrabrosti da snimim svoj prvi film, ali ova priča je uvek živela sa mnom“, rekla je.

Rediteljka je otkrila da je nakon završetka filma „Košnica“ odmah počela da radi na scenariju za film „Dua“, opisujući proces kao emocionalno izazovan, jer je vratio sećanja i osetljive periode iz njenog života.

Prema njenim rečima, glavni fokus filma ostaje ljudsko iskustvo i perspektiva lika, više nego politička ili istorijska objašnjenja.

„Ovo je uvek najveći izazov, posebno kada dolazite iz male zemlje, jer ne znaju mnogi ljudi šta se ovde dogodilo. Teško je objasniti razlike između etničkih grupa, ko je ko i šta se dešava. Čak sam i u filmu „Košnica“ pokušala da uradim istu stvar: da fokusiram priču na osobu, na lik. Na ovaj način, publika se povezuje od osobe do osobe, od čoveka do čoveka. Zatim, mogu postojati istorijski ili politički detalji koje možda ne razumete u potpunosti, ali kada pratite lik, poistovećujete se sa njim i doživljavate njegove borbe, zaboravljate te male detalje, koje kasnije možete razumeti. Želim da publika oseti lik, da bude u njegovoj koži. Čak i kada se dešavaju velike stvari, želim da se sve vidi kroz emocije lika“, rekla je Bašoli.

Govorila je i o načinu snimanja filma, ističući da su zajedno sa direktorom fotografije izabrali duge kadrove i kameru koja stoji blizu glavnog lika, tako da publika doživljava događaje sa njim.

Tokom intervjua, govorila je i o procesu odabira glumice za glavnu ulogu u filmu, koju igra Pinea Matoši, ćerka naše poznate glumice Adrijane Matoši. Bašoli je otkrila da je protagonistkinja u početku oklevala da učestvuje u filmu, ali da ju je njena intuicija kao rediteljke ubedila da je ona pravi izbor.

„Nije bila dobra na audiciji. Možda zato što nije želela da bude tamo, nije izgledalo kao da se čak ni trudi. Međutim, nešto mi se kod nje dopalo – njen glas, način na koji je izgovarala rečenice, njeno lice, njen stav. Zato sam je ponovo pozvala. Drugi put nije želela da dođe, ali je došla. Onda smo napravili improvizaciju sa njenom sestrom, koja je glumica. Kada smo je pustili da bude prirodna, bila je veoma dobra. Onda sam pomislila: ‘Mora biti ona’. Polako sam uspela da je ubedim. Upoznala sam tim i bilo je divno sarađivati sa njom. Veoma sam srećna što sam sledila svoju intuiciju, iako prve dve audicije nisu delovale obećavajuće“, rekla je Bašoli.

U filmu muzika zauzima važno mesto, jer, prema Bašoli, ona odražava stvarnost generacije koja je odrasla na Kosovu tokom teških godina.

„Muzika je bila deo naših života u to vreme – andergraund rok i rep su bili u punom jeku. Odrasla sam uz to. Najmlađe sam dete u porodici, pa sam od brata slušala džez i stari rok iz 70-ih. Moja starija sestra je slušala Selin Dion i prelepu staru albansku muziku. Moja druga sestra je slušala Skank Anansi, Alanis Moriset i slične stvari. Dok sam ja više volela Skank Anansi i hard rok“, naglasila je Bašoli.

Rekla je da je odrasla slušajući mnogo različitih vrsta muzike i da je to želela da odrazi u filmu.
„Čak i ljudi moje generacije koji gledaju film, stalno reaguju: ‘O, Bože, upravo smo tako živeli.’ Pokušavali smo da se zabavljamo, da živimo kao normalni tinejdžeri, iako nismo imali koncerte ili bilo šta slično. MTV je uvek bio na našim ekranima i imao je ogroman uticaj na naše živote. Želela sam to da pokažem, ali istovremeno mislim da ljudi van Kosova, kada čuju da neko iz tako male zemlje, koja je dugo prošla kroz krizu, sluša istu muziku kao i oni, razumeju da smo na kraju isti ljudi. I to je najbolji način da se to uradi – kroz muziku i umetnost“, dodala je.

Rekla je da je uključivanje muzike u film bilo veoma važno. „Morala sam da insistiram, jer mnogo košta korišćenje ovih pesama u filmu. Ali srećna sam što sam dobila podršku i što su deo filma, jer ljudi mnogo reaguju.